Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima
Putnici su postali probirljivi. Žele da imaju pristup netu dok putuju. Autobusi sve češće nude uslugu Wi-fi veze, a šta je sa avionima? Ovako izgleda adaptacija jednog aviona za satelitsku vezu sa Internetom.
E, sad samo još da zazidaju prozore, pa smo kompletni morloci.
Sve je stvar frekvencije, intenziteta, razmene energije… Entropija ne mora da bude silovita da bi preuzela stvar. Jednostavno, ako vas niko nije obavestio da se smak sveta desio, to ne mora da znači da ga nije bilo.
Jedino smo mi najpametniji. Sve znamo čak i kad ništa ne znamo, ne prepoznajemo očigledne znakove propadanja dok slušamo kako će već sutra da nam bude bolje… A za to vreme, ono što ne postignu da porobe iz pravca A, svakako će postići da pohvataju oni iz pravca B. Na bojištu neće biti krvi, jer to nije ta vrsta bitke, ali će biti prevrnutih kontejnera. Jer ako ne budu prevrnuti, neki neće moći da potraže nešto za jelo.
Ako je za utehu, mi nekoga još uvek zanimamo kao tržište, što bi bio znak da negde neke preostale snage još ima.
Retrogradni vetrovi. Mnogo njih. Vulgarni oblici kapitalizma traju li, traju.
Ko bi rekao: naglo je prekinuo fudbalsku karijeru zbog povrede, ali niti je otvorio kafić, niti tašna-mašna trgovinsku firmu. Umesto toga, postao je ono što urbani mediji nazivaju uličnim umetnikom. Čovek osmišljava i slika murale – koje poneko od nas i dalje naziva grafitima.
I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:
Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.
Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.
Jedan fotograf je doživeo da foto-sesija koju je izveo sa svojm trogodišnjom ćerkom, a potom je objavio na Instagramu, bude žigosana kao čin bolesnog monstruma. Beše to samo zato što je detence bilo goluždravo na vrelom letnjem danu. Stigmatizacija je bila brza, masovna i potpuna. Nedostajalo je samo hapšenje, jer slučaja zapravo nije bilo.
Srećom, taj čovek je odlučio da stane protiv onih koji su ga osudili i od svega napravio performans gde je pozvao svakog da saopšti šta vidi na fotografijama.
Dok su neki u tim fotografijama videli akt dečije pornografije, većina je videla oca koji provodi vreme svog života sa svojim rođenim detetom, pri čemu ne treba biti osobito mudar da bi se na fotografijama prepoznalo kako oboje apsolutno uživaju u tom druženju.
Zahvaljujući tom animiranju javnosti i beleženju reakcije većine, Wyatt Neumann je dobio natrag svoje suspendovane naloge na društvenim mrežama. Ali, pitanje je ostavljeno otvoreno: gde je granica?
Još uvek postoje ljudi čiji pristup zanatu se nimalo ne razlikuje od pristupa umetnosti. Takav je Hose Manuel Hermo Bareiro, penzionisani mehaničar motora ratnih brodova iz Španije.
Svet je prepun psihopata. Evo, pre neki dan sam video jednog tipa u kafiću. Čitao je knjigu, umesto da čeprka po mobilnom kao sav normalan svet!
U međuvremenu, idolatrija polako uzima maha. Još će sportisti ispasti krivi što im namećemo ulogu idola… Mada, kad malo razmisliš, oni zaista nisu krivi. Kad je Bogdan ubacio onu spektakularnu trojku i podigao sve na noge, beše to najpre šut sa 7,5 metara, pa sa devet, pa sa deset, pa iz svlačionice, pa sa druge planete… I sad, taj dečko će se ni kriv ni dužan naći na udaru kritike prvi put kad omaši nešto – pri čemu ne bi bilo loše primetiti da se, osim truda i uspeha, u sportu uvek dešavaju i elementi sreće i elementi baksuza, kao neodvojivi deo sportske igre – i mi ćemo ga razapeti na krst; jer upravo to mi radimo svojim idolima. Ukoliko oni sami ne preduzmu nekakve kontramere, to jest; a košarkaši uglavnom gledaju svoja posla, pa je mala nada za to.
Možemo li da obećamo sebi da nećemo upropastiti duh tih mladih ljudi, koji su upravo duhom došli do toga da večeras ukrste koplja sa generički najvećim favoritom svetske košarke? Hoće li iko primetiti koliki je to uspeh već postignut, bez obzira na ishod večerašnje utakmice? Da li ti sjajni momci, pobogu, imaju imalo kredita za budućnost, kad im vetar dune u pramac i podigne talase? Nadajmo se tome. Jer, oni su veliki ne samo zato što su pobedili u petak. Veliki su zato što su pokazali snažno srce i odlične živce protiv ekipe koja je na kraju odigrala najbolju četvrtinu tog svetskog prvenstva, što je čak zamalo bilo i dovoljno da tas prevagne na njihovu stranu.
A na to ste već zaboravili, zar ne?
Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
Čovek je našao smisao života u upornom vežbanju, iskoristivši fizičke predispozicije kojima je očigledno već bio obdaren. A onda je pružio i vanserijsku prezentaciju svojih kapaciteta koji na mahove deluju kao neizvodljivi.
Fascinantno.
Veoma sam srećan što je Obeliks došao da nas poseti, ali gde je Asteriks da nam donese čarobni napitak?
Mada, koliko se sećam, čarobni napitak je delo druida, a ne Asteriksa. Dakle, ne treba nam Asteriks, nego neki mistični čičica s dugom, sedom bradom. U stvari, složićete se, ne treba nam ni on – takvih imamo za izvoz, ogrnuti u mantije i džipove. Ne treba nama u stvari niko, jer iz ovih govana se možemo izvući sami. Ili ne možemo…
Nego, ako su onomad sa Segalom potražili savete i iskustva u borbi protiv kriminala, da li su sada od Depardjea potražili savete iz mačevanja ili pomoć kako dobiti “zelenu kartu” za Ameriku, zemlju obećanu? Da li je možda otkrio tajnu krije li se iza gvozdene zaves gvozdene maske gvozdeni čovek?