Category: Komentari

Nije lako prihvatiti činjenicu: glavna odlika državnog monopola leži u poslovici “kadija te tuži, kadija ti sudi”.

Stiglo je pismo iz EPS-a:

Dragi potrošači,

Povodom učestalih žalbi na cene električne energije kojima nas u poslednje vreme zasipate, javljamo vam se ovim kratkim dopisom. Potpuno razumemo vašu ljutnju zbog stalnih poskupljenja. Nije ni vama lako… Ipak, moramo vas podsetiti da nemate drugog izbora. Mi smo veliko javno preduzeće, sa potpunim monopolom u zemlji, i plaćaćete onoliko koliko vam kažemo. Drugog izbora i tako nemate: mi imamo struju, a vama ona treba. Šta se tu može – to je možda tužno za vas, ali zato je odlično za nas!

Molimo da više ne kukate! Ne vredi vam.

(tri, četr:) Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…

U ime svih zaposlenih u EPS-u, uključujući i one koji temo rade, želimo vam sto veću potrošnju, uz obećanje da ćemo sa aktuelnim trendom poskupljenja uredno nastaviti!

(Tnx Tibi via FB)

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. mart”

“Naređujem da postupite po nahođenju, jer mi nemamo pojma šta da radimo sa nepostojećim procedurama u ovakvim slučajevima…”

Jedan od fenomenalnih političkih manevara za koje sam čuo beše jedna ujdurma tokom koje su tadašnje lokalne vlasti u  varoši u kojoj živim predali vodu iz vodovoda na analizu laboratoriji za koju pouzdano znaju da nemaju spektrometrijsku analizu svih mikroelemenata. Kao posledica tog manevra, na raznim mestima u standardnom obrascu izveštaja o analizi vode zatečen je podatak koji glasi “— %”, što je brže-bolje (verovatno prema nečijoj preporuci) protumačeno kao “tog i tog govneta u vodi nema”. I to je javnost progutala pre nego što se našao neko ko je upozorio, ovog puta bez podrške medija, da niz crtica umesto nule ne znači da tog sastojka nema u uzorku, nego da uzorak nije ni testiran na prisustvo tog sastojka.

To je zona poluistine, za koju ne prestajem da tvrdim da je stotinu puta opasnija od laži. Eufemizam koji se koristi i ovih dana glasi: “analiza nije pokazlaa da ima toga i toga”. A izjava koja bi bila validna trebalo bi da glasi: “analiza je pokazala da nema toga i toga”.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 24. februar”

Medvedi, mrmoti i ostali gusani procenjuju da će zima potrajati…

Kako javljaju agencije, medvedi u prihvatilištu za divlje životinje u Banoštoru danas nisu ni izašli iz svojih jazbina, što prema narodnom verovanju znači da će zima još da potraje.

Kako je saopštilo Društvo za zaštitu životinja i životne sredine ARKA, …

E, do moga. Opet ARKA. Ne znam kako se tumači ta skraćenica, i da li je to uopšte skraćenica (verovatno jeste kad se piše velikim slovima), ali ponekad zamišljam da to znači “asocijacija retardiranih kretena u ataku”. Jer uglavnom čujemo za njih kad napadaju neistomišljenike, što nije nužno isto što i “one koji čine zlo životinjama”. Zanimljivo: kad zimi treba nahraniti gladne pse lutalice, njih ni od korova.

Jeste, zlopamtilo sam. Uvek sam zlopamtilo prema licemerima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. februar”

Mislite kako god hoćete. Jedite šta god vam drago. Boriću se za to vaše pravo dok god ne počnete da mi namećete jelovnik i prateći katehizis.

Razumem lične stavove, načela kojih se pojedinci drže i ideja koje služe kao vodilje nekom ljudima. Ne razumem potrebu da se takvi principi nameću drugima do nivoa ideologije. Zbog čega nastaje takva potreba onih koji upražnjavaju bilo kakve posebnosti, ne uspevam da razumem, a nije da se nisam potrudio.

Jeste, pogodili ste: govorim o vegetarijancima, a pogotovo o tzv. veganima.

Da ponovim, jer moram (u suprotnom će krenuti da me ubeđuju u nešto drugo): apsolutno podržavam svačije pravo da bira svoj jelovnik i načela koja oko tog jelovnika važe. Štaviše, ne pada mi na pamet da ikoga ubeđujem u suprotno ili ma kakvo drugačije mišljenje. Čak ću i pomoći nekom veganu koji je moj gost da održi svoju nameru o načelu ishrane kojeg se naročito drži.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 10. februar”

[EDIT, beleška: naslov je bio pogršan i glasio je “Jedna na dan, 3. februar”…]
[EDIT, druga beleška: pogRŠan?… Sic!]

“Nisam Dačić, ali mogu da pogledam”, glasi nezvanična parola nedelje.

Ako ste proveli proteklu nedelju ispod nekog kamena ili u pećini mimo puteva, onda ne znate da su neki mamlazi spakovali skrivenu kameru premijeru Dačiću. Pozvaše čoveka da dođe u studio i popriča sa sisatom voditeljkom (koja je svakako bila neukusno odevena). U toku razgovora, u prikladnom momentu, Velika Bela Ptica (Nije Labud) je sevnula svojim obezgaćenim međunožjem prema premijeru parafrazirajući onu scenu iz filma Basic Instict (i zaboravljajući da Sharon Stone, osim što je lepa, ima i stila). Dačić nije od kamena, pa mu je vulgarna scena uživo izazvala pohotni osmeh koji je, po mišljenju producenata te baljezgarije, predstavljao uspeh. Onda su, kao, istupili i objasnili premijeru o čemu je reč. A onda su i zamalo objavili snimak – iako za to nisu ni zatražili, a kamoli dobili dozvolu od njega. Sprečeno je proaktivnom akcijom, ali šteta je načinjena distribucijom na Internetu.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. februar”