Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.
Stvar se zapetljava, i to opako.
Samo da vas podsetim: ovaj nastavak je radila druga ekipa nego prvi deo. Zato drugi glumac u ulozi taksiste. Pratite fabulu, to je bitno do na detalj.
A šta dalje, saznaćete sutra.
Uzgred, preporučujem gledanje u režimu punog ekrana i u HD varijanti. Izvinjavam se onima koji malo teže prate sadržaj na engleskom jeziku, no verujem da će i oni moći da se snađu relativno pristojno.
Ovog jutra započinjem jednu veoma posebnu seriju. Reč je o jednom projektu o kome ću pričati malo pomalo, da biste sve kockice mozaika sklopili tek na kraju serije, kroz nedelju dana. Važno je da gledate redom, da ne budete nestrpljivi, da se slobodno upustite u detalje i da uživate ako vam je po volji.
Za početak, samo nekoliko napomena.
Šta da radite kad dete reaguje nervozno i burno u času kad morate da ga probudite? Ko god je probao, zna kakav je to rebus: ni mamina nežnost ne uspeva. Rešenje, izgleda, ipak postoji, ako prepustite uvežbavanje tehnike starijoj braći i sestrama, kao u sledećem klipu. Dakle, najpre naučite dete da voli grunge, a onda mu pustite muziku kad želite da ga probudite. To izgleda otprilike ovako:
Svojevremeno sam stavljao tajmer na radio stanicu na muzičkom stubu koji smo imali u dnevnoj sobi. Funkcionisalo je dok nismo oguglali. Ovakve eksperimente nisam pravio.
U subotu se ponovo održava Noć muzeja. Nemojte propustiti bar tog jednog dana.
Projekat “Noć muzeja” je jedan od najboljih motivacionih projekata u kulturi koje sam ikada video ili za njih čuo. Prosto, ideja je da se od neke izložbe napravi cirkus u večernjim satima i da se poseta muzeju izvede kao nekakav osobiti, vanserijski večernji izlazak. Ideja je prosta i besprekorna, kao i sve druge genijalne stvari. Koliko ono beše, ima jedno pet-šest godina da je krenulo van Beograda svuda po Srbiji, pa je stiglo i u Kikindu. A u Kikindi sve neki hedonisti i planetarno svesni likovi, ne daju se prevariti, nego naprave neko kapitalno ludilo svaki put…
Dok oni tamo na Floridi daju iPad majmunima sa komuniciraju (i time implicitno šalju razne poruke), dvojica su našla način da vešto i pametno održe prezentaciju o gradu koji vole.
Nemam šta veliko da komentarišem. Kapa dole!
Visoka tehnologija je uposlena da se snime kretenski potezi. Toliko je glupo da zapravo uliva poštovanje. Štaviše, preporučujem da navijete na HD format (i 1080p je na raspolaganju) i pustite u režimu punog ekrana. Usput učinite sebi uslugu i utišajte zvuk do kraja.
Moji lični favoriti su presecanje kokakole motornom testerom i prva sledeća – vatromet u dnevnoj sobi. Kosilica za travu preko tepiha i pucanje prepunjenog vodenog kreveta se takođe kotiraju visoko.
Danas selimo Suštinu pasijansa na novi server. To će da izgleda ovako:
Možda i ne bude bolelo, ali ubi me sramota zbog tog trikoa.
Zapravo, bude uspešnih reklama i ćešće, samo što mi koji ne pratimo reklamokratiju modernog sveta nemamo baš previše saznanja o tome. Uglavnom, bilo je to ovako:
Prava fora bi bila ako postoji i nastavak.
Najpre je krenula najava. Ljudi su se zapitali kako će moći da završe igru…
A onda je neko konačno primetio da je najava objavljena samo jedan dan nakon 31. marta…
Kada sam imao sedam godina, sanjario sam da sam kapetan Kirk. Hteo sam da imam fejzer, ali nisam znao kako da dođem do nekog. I sad možete misliti mog iznenađenja, četrdeset i kusur godina kasnije, kad sam video ovo:
Sad budite slobodni da me zamislite kao ono dete na odeljenju igračaka koje se oklembesi o maminu ruku i neće da ide dalje, nego njavrče dok mu ne kupe šta on ‘oće.