Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.
Ako iko ikada bude uspeo da spasi svet od zla koje nam nameću politika, religija i korporacije, to će biti neki mali, šašavi ljudi velikog srca.
Jeste li čuli za projekat “Tutu”? Da bi vratio svojoj supruzi Lindi osmeh na lice nakon što joj je utvrđen rak dojke, Bob Carey je počeo da se slika kojekuda po svetu odeven samo u ružičastu baletsku suknjicu.
Pogledajte.
A sad pravac na matični sajt i pogledajte više.
E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!
U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.
Živeli!
Entuzijasti koji su za večeras nabavili dobro vino, a nemaju dobar vadičep, moraju znati da se snađu. Ono jes’ da je to gerilski način ratovanja, ali nužda je majka invencije.
Nešto kao flashmob, samo reverzno, interaktivno i štogod aftamacki: klavir se ponaša shodno svojoj okolini.
Magično.
Nije nikakav piknik, ali nije ni šala: dobro osmotrite ove slike. Pre bilo kog komentara, molim da primetite: to su sve prave slike. Fotografije: ni piksel nije dodat. Jedino veštačko u ovom filmu su efekti animacije i kretanja po dalekim prostorima, što je izvedeno iz gotovih fotografija, ali to je sve.
Nastavite sa čitanjem… “Piknik pokraj Saturnovih prstenova°”
Čovek je zamislio da pokaže svetu kako izgleda jedan mravinjak, pa je za tu svrhu izveo sledeći manevar.
Sad ćete vi da se ostrvite na mene kao da sam ja pobio tu koloniju mrava. Mada, ako ćemo iskreno, u komentaru ovog video snimka se tvrdi kako je reč o crvenim mravima, koji su štetočine i sistematski se uništavaju kad god se za tim ukaže prilika.
Don’t shoot the messenger: pošto kupio, po to prodao.
Много хтео, много започео, па ништа. Боље да не гледате кад сам се први пут огласио на тему идеја у СФу. И све смишљам нешто крупно, кад је већ Зоран Живковић престао да објављује антологије и сажете приказе, ево саћу ја одмах. У наставку те приче се већ више пута спомињу тетка и лек.
Испада да је Грбина теорија исправна – тражиш једно, нађеш нешто десето. Овог пута је тражено бар имало неке везе са нађеним – прочитао сам књигу (“Плава запамћена Земља” или “Плави се сетио Земље” – дипломци школе лошег превода вероватно схватају двоумицу), није ме се дојмила баш нешто, па сам пожелео да видим колико се критичари слажу са мном (прилично, не из истих разлога). И онда негде у буџаку наиђе реклама за филм по “Ендеровој игри”. Хм…
Џемпер је ту почео да се пара. За Карда сам запамтио да је написао једну реткост, у књизи “Сећање на земљу”, први део “Саге о повратку кући”. Тамо је он врло уверљиво, како он само то уме*, саздао град Базилику (Василику?) који је под влашћу жена, и мушкарци у њему немају својине. Могу око града… и то делује стамено, разрађено, вековима углачано и доведено до трајне равнотеже у ходу. Делује живо, као некаква овећа медитеранска варош. И таман кад мислиш да ће сад да дође до неког окршаја, да мушкарци миц по миц изборе нека права и да се заврши неком равноправношћу, Кард измишља некаквог мачо ратника, који диже војску и до краја (друге?) књиге растури све то, што испадне да чак није ни било битно, јер Карда то ни не занима, он прати једну породицу која се запутила тамо некуд.
…Žan-Klod Van Dam (a vama ne dam)? Ja to mogu bolje!…
Reče i nekud uteče… Kad, evo ga opet…
Jes’ zezalica, ali epska. 
Čovek pokazuje trik sa kartama, ali ne ume da ga objasni.
Nije da ne bih probao, nego nemam špil karata… Hm, ili imam?… Ko bi to sad tražio.
Ajd’ neka neko proba i ostavi komentar da li je uspeo.
Odavno nismo videli neki dobar flashmob nastup. Evo jednog iz Beča 2012.
Baš dramatično. Jedino, malo mi teško da poverujem da su postigli baš takav zvuk u tom prostoru. Ali dobro, opraštam zbog dobre ideje.