Category: Naravi

Beležimo elemente socijalnog folklora.

Нема чварака

Ове године сам на време обавештен, дакле осам дана унапред, па подсећен дан раније, када је Дан чварака, чварцијада или како се то већ зове, у Мужљи. Пошто је леп дан био јуче, ове зиме нема зиме, ајдемо.

То није нешто велико као што је нпр оно у Белом Блату наредног викенда, него много скромније. Простре се од улице до игралишта месног клуба Лехел, око стазе дугачке стотинак метара, плус две-три шатре уз само игралиште (све пазим да не кажем стадион, јер нисам видео неке високе трибине). На самом улазу, превентива.

А што сам ја мислио да ћу овде мало освежити своје знање мађарског? Оно, чуо сам га доста, али ми све делује да домаћих штандова има понајмање, да је већину места заузео путујући циркус искусних професионалаца.

Nastavite sa čitanjem… “Нема чварака”

Једна од пре: фасада на раздељак

Та пицерија је скоро 2км одавде, дакле достава, нема друге.

Није ово ништа страшно, има таквих кућа у свакој улици. Деца наследе кућу па је поделе, или браћа сазидају па различито уређују своје делове. Кад се заломи оваква неприлика, да немају посебне улазе, и то се некако среди. Осим кад не иде.

Јер, шта да се ради, строги центар и нема се одакле да се буше посебни улази, нема другог прилаза осим овог са улице. Нејасно је само зашто су направили оваква врата, ширине укупно метар а двокрилна. То чак није ни бајаги одвојен улаз, то је незграпно и незгодно. Ко зна шта има са унутрашње стране и зашто је морало баш овако.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: фасада на раздељак”

Једна од пре: ова стоји

зашто су у сред ноћи врата отворена, светла упаљена, столњак на столу и нигде никог нема

Ово је тајанствена кућа у мојој улици. Необична архитектура, овакав улаз нико нема. Не вреди да објашњавам, прво фотка.

Навикли смо да банатска кућа има колски улаз кроз фасаду, то се зове анјфор (вероватно из немачког, на фору “уфурати”). Врата на ајнфору су обично тешка, са свега два крила, шаку дебела а квака спада у хладно оружје, по тежини. Да ајнфор има трокрилна застакљена врата, то нисмо виђали. Иновација! Оно, виђали смо да крило има своје крило, нешто као мачија врата али величине за човека, но то је засебна прича.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ова стоји”

Једна од пре: пад куће на ћошку

За овако развучене катастрофе се каже да личе на успорено искакање воза.

Сад би требало да убацим нешто на тему како све срећне куће изгледају исто… међутим промашио бих, јер срећне куће изгледају врло шарено и различито. Рушевине изгледају исто. Као оно што нов ауто има сто мана, а стар само једну.

Ова кућа је на баш истакнутом месту, на углу главне улице у селу, и то баш оном где редовно скрећемо, па је видимо сваки пут и у одласку и у повратку. Овај бочни зид је дуго изгледао лалински, дакле истрбљен. Па је онда изгледао опасно истрбљен, док се није претерало.

Испочетка је ова рупа била доста мања, видео се само део ове средње просторије, а и кров се још некако држао, док је држала венчаница. То је било пре, ваљда, годину ипо.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: пад куће на ћошку”

Једна од пре: дух из зелене… ограде

Неком је пало на ум, и успео је то и да прогура, да изведе овакву контру свима.

Шврљајући насумице по кандидатима за ову рубрику, тј по фасцикли /slike/egzibicija, натрчим на овај мали допринос борби против сивила. Сегедин, септембра 2010.

Из неког другог угла бих можда имао и композицију а вероватно и гипс на неколико удова, јер бих морао на коловоз. Овом улицом се улази с наше стране, води право према центру. Овако, с тротоара, се можда не види баш много тога, али се види оно што сам хтео.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: дух из зелене… ограде”

Ево га још један

Нисам одавно завиривао у отпатке од имејла, па нисам ни данас. Јутрос ме, међутим, г. Бајес изневерио, и пропустио поруку следеће садржине:

Hi Sir,  Just ran across your website and noticed you were using Aluminum case. How are you liking it? I run a factory called MSAC CO., LTD to custom made aluminum case. I would love to jump on a quick call with you and get your opinion on how we could make aluminum case better to earn our both customer. I would like to see if it would make sense for us to work together. Can you please give me a short feedback? Thanks for your time.

Just check your website and noticed you were using Aluminum case. How are you liking it? I run a factory called MSAC CO., LTD to custom made aluminum case. I would love to give a quick call to you and get your opinion on how we could make aluminum case better to earn our both customer. I would like to see if it would make sense for us to work together. Can you please give me a short feedback? Thanks for your time.

Ајде. Па ако си стручњак за маркетинг, узми црвену тастатуру и подвуци све грешке које си направио. Или ајде, пошто сам се расанио у персони професора, сам ћу:

Nastavite sa čitanjem… “Ево га још један”

Ој, кафано: сплав 5, или шта је било после

што њој баш није ишло под мараму, но би питала “а шта је било после”

У првом делу епа о сплавовима сам нешто дробио о свемирској константи, “кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили” и пренео критику незадовољног госта да “нећете нас убедити да карађорђева од у вр главе 200г има свих 350г како пише у јеловнику”. Што се нас, тада присутних за столом, тиче, то је било то, оладили смо уста и наредне године нисмо крочили на тај сплав.

Неко други је био критичнији.

Ово је снимљено отприлике годину касније. Чега годину? Па, дана… мада су покушавали да нам потуре разне друге, тамо неке године спорта, године туризма, године овога и онога, ал’ опиремо се напретку, бандоглави какви јесмо. Може и годину месеци, ал’ даље не попуштам.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сплав 5, или шта је било после”

Једна од пре: кад се деца наиграју

“Само глина, само глина, све ће да извуче” – Панта Шикља Нафта

Већ сам спомињао како ме опчињава призор осветљених прозора, и како га често шкљоцнем. По правилу, то су неки туђи прозори, негде високо или чак преко долине. Но, никад се не зна у којој игри ћу постићи аутогол.

Ово је снимљено код куће.

На таквим призорима ме обично привлачи то индиректно завиривање у туђе животе, кад се види можда само крај лустера или ормана, више ни не треба, довољно је да се зна да тамо има људи. А на овој фотци се баш види да нема никог. Јесам ли скрљао концепт?

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: кад се деца наиграју”

Једна од пре: железничка зграда

Не знам тачно ни како се та зграда званично зове, знам само да је одувек припадала железници, да је у њој била нека њихова дирекција и да никад нисам видео да у њу неко улази. Осим у авлију, где је била кафана “Моравац” код Геџе (ако добро памтим), где смо заглавили ујутро после матурског бала…

Сад се указала прилика да је сфоткам страга у целини. Сад или никад, јер је уклоњено оно што ју је заклањало, па док се не изгради ново… сад или никад, ови већ дижу оплату за приземље.

Лепо изгледа одавде. А сад ко зна какву ће ругобу од стакларе да натркече овде уз магистралу…

Камене плоче којим је обложена фасада се још увек солидно држе, понека је напукла, једна је замењена бетоном, али у целини и даље дају онај шмек какав је зграда увек имала. Чак и та фасада у као белој и као ружичастој никад није обнављана, никад нисам ту видео скеле, ал’ једнако стоји.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: железничка зграда”

Већ сад се не зове

Дуго ово спремам, и никако да смислим бољи увод од овог.

Прво сам мислио да је за ову тему пригодан стих који сам извукао у наслов. Ал’ повукло ме да, након више година, опет послушам песму… и… виђе врага, скоро сваки стих има неке везе са овим.

А сад напад из другог правца: давне 1988. дошверцовах Атари 1040 СТфМ из чувене Шилерове у Минхену. Атари је био на немачком, дакле на местима где дођу чћш и ђ били су ä, ö, ü и онај шарфес ес, да сад не тражим. Упутства (да, тада су уз рачунаре још ишла упутства) за неки бејсик који се добијао уз њега, као и за сам оперативни систем, су исто била на немачком. На кутији је писало Rechner, не computer.

Јер, мајкуму, па не можемо очекивати од сваког корисника, чак ни од сваког програмера, да зна сву ту терминологију, дај бре говори нашки да те цео свет разуме.

Nastavite sa čitanjem… “Већ сад се не зове”