Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo elemente socijalnog folklora.
Ako ovo do sada niste videli, ostali ste poslednji: nismo više šugavi, i mi imamo omiljenog jutjub trolera:
Mada ovaj ljubitelj birokratskih formi ne može da dostigne epsku popularnost pijanog Rusa, moramo mu priznati veštinu i uspešnost u prikradanju i dobrom tempiranju napada.
Da se prisetimo legendarnog skeča Foliranata…
Samo da vas podsetim na jednu tezu…
Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт је спазио на пушкомет како му се примиче Мелентије Салашевић, девојачки шпицнамет Салашев, и упутио се право мимо њега, све меркајући хоће ли овај покушати да се претвори да га није приметио и као случајно прећи на другу страну улице. Овај се, пак, задубио у своје мисли, нешто причао сам са собом.
Да није шенуо? – помисли Зен. Јер зна се, ко прича сам са собом (а и кухињом), или је луд или зида кућу. Кућу је довршио… оно, можда прича на мобилни, ал’ не држи ниједну руку на увету.
– Добар дан, Салашевићу!
Салашевић се примаче, прочепрка прстима по џепу и нагло показа да је приметио Зена.
– О, добар дан, Зене де Коче ван дер Берже Бренкелене Брандлихту, куд смо се то запутили овако недељом пре ручка?
Као што је Зен крајичком ума и посумњао, један од Мелентијевих зуба је био плав. Аха!
Evo našeg znanca. Ovog puta nam objašnjava zašto LE dioda trepće.
Eto, tako. Važno je da svakog dana naučite bar nešto…
Šta bi bilo kad bi psi i mačke umeli da govore? Ova malecka studija se bavi time.
Stereotipi? Predrasude? Činjenice?
A sad, žurka na sred aerodroma, tek tako!
Eto: curi bilo dosadno, pa odlučila da se malo zabavi. Kako je nisu uhapsili na aerodromu, ostaće mi nejasno.
Eh, nismo odavno imali ovakav snimak… 
Moram priznati da me čovek oduševio tim gestom da ostavi uključen fotoaparat na isturenoj steni, kako bi snimio sebe kako prolazi.
A oduševljen sam još jednim detaljem: ne znam da li ste primetili, ali ovaj video zapis je pripremljen metodom “naturalis vulgaris” AKA tako
Zezali se tako momci svojom igračkom po gradu, sve dok nije naišlo policijsko vozilo.
A da li je baš sve bilo kako su opisali u komentaru, ne bih znao da kažem. Meni liči da je taj policijski auto zapravo stao zbog tog vučnog voza.
Uglavnom, priča ide ovako nekako: univerzitetska košarkaška liga SAD je najjača prava košarka u Americi – NBA je ipak cirkus, a ne sport. E sad, navijači univerziteta Taylor su razvili običaj da na glavnoj utakmici (jednom godišnje, kad god to bilo) ćute k’o zaliveni dok njihovi puleni ne postignu deseti poen. A onda…
To je veselje! To je navijanje!
Ona baljezgarija sa imitiranjem onog korejskog pop-heroja im nije trebala, ali ajde-de, svet je poludeo, šta se tu može. Dobra ideja! 
Moj lični favorit je onaj troler na 1:41 (parafraza na jednog od najčuvenijih prank-kretena u istoriji jučubeta). A Silent Night pri kraju je verovatno metoda za uspavljivanje protivnikau završnici meča… 
Svašta na ovom svetu, bože mili…
A sad spektakl iz domena starog, dobrog i perverznog doba TV zabave: Amerikanac i Australijanac boksuju za titulu pred engleskom publikom.
Ovako nekako zamišljam aktuelnu borbu protiv korupcije: namešteno, besciljno i po zubima onog ko arbitrira.