Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Učio nas je da je bitno lucidno nastupiti.
Vrlo davno, pre dva veka,
Varalica neka prosta
Došetala do Cetinja,
A u svojstvu važna gosta.Skupili se Crnogorci,
Sve go junak do junaka;
Slobodari, divi, borci
Pod teretom od pušaka.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (V): SEĆANJE NA LEKCIJU O LAŽNOM CARU”
Pristojno je razradio posao moj dragi Džon Oliver od kako sam, pre pola godine, pisao o njemu. Da pogledamo jedan prilog iz rubrike How is this still a thing?
Dobro je to pitanje. Kako je moguće da, posle svih užasa, raznorazne religideologije i dalje utiču na ljudsko mišljenje? Kako je moguće da je jednostavnije početi dvadesettri rata i uspostaviti petnaest diktatura i baciti hiljaduipet bombi pod automobil nego sesti i uložiti sve te novce u posao sa solarnom energijom i sasvim futurističke baterije? Kako je moguće da je Aleksandru Vulinu još uvek dozvoljeno da misli svojom glavom? Kako je moguće da ovi ljudi ne mogu da rade samo zato što rade bolje?
Jeste, u pravu ste. O tome ćemo nekom drugom prilikom.
Ali ne bilo koja sijalica, nego IMAX sijalica od 15 kW, koja u radu dostiže 700°C i ima vodeno hlađenje.
Koliko li košta, boktemazo? 1200 radnih sati? Hm… Uz prosečno trajanje filma od dva sata, pri emitovanju filma sa dva projektora, uz organizovane četiri predstave na dan… To je tek desetak meseci rada.
Nismo odavno proveravali šta rade oni ludaci što izigravaju leteće veverice u wingsuit odelima. Jes’ da nije ponedeljak, kad se obično bavimo video-zapisima, ama ko da čeka do sledećeg ponedeljka… Obratite pažnju na visinu putanje horizontalnog leta ovog base jump letača.
Postoji nekoliko savršenih stvari na svetu. Pinta Guinness piva je jedna od njih. Da bi se savršenstvo postiglo, potrebno je da šanker poštuje šest koraka pri točenju te pinte. To nam objašnjava čovek koji je zadužen za kvalitet najsavršenijeg piva na svetu.
Nastavite sa čitanjem… “Poezija u šest koraka: kako se sipa pinta Guinnessa”
Sve probleme su rešavali u karatezijanskom prostoru tri međusobno upravne zolje.
Pardon! odmah na početku zbog upotrebe u naslovu naše najamorfnije i najfrekventnije, počesto najaktuelnije, dokazano najsmrdljivije reči. O, znam, znam da postoje reči-zamene; sinonimi, surogati, eufemizmi. Ali ono što hoću da ispričam može se samo u originalu. Hvala lepa! Ako sad i ovde ne upotrebim reč: govno, ja je nikad i nigde više neću upotrebiti. Treba prizvati ono gađenje, onu konvulziju…
Tog turobnog jutra, na našem malom Trgu osvanu govno. Autentično čovečije, i pozamašno. Čudno je bilo to što se u našoj maloj zajednici, poznatoj po obaveštenosti i svekolikoj budnosti, nije našlo čeljadeta koje će iole pouzdano podneti ma i najmanji dokaz o počiniocu; nikog ko je, ma i na najbizarniji način, bio svedok skandaloznog rasterećivanja. Događaj je samim tim nosio misteriju nastanka. Bilo je tu i elemenata uvrede za meštane; zanemele su i oprobane tračare, pored kojih ni ptica neopaženo ne proleti. Otuda je od samog početka bilo svojevrsnog divljenja prema veštini opoganitelja; daleko je bilo još od harizme, ali harizme tako počinju.
Kupiš dron, napuniš baterije, malo se igraš da upoznaš komande, a onda kreneš u ozbiljnu akciju snimanja životinja u parku prirode. Zadatak za danas: snimanje šimpanzi.
Tako je to kad se majmunišeš pred majmunima.
Sve je u životu prolazno, samo komšijin fića stoji parkiran na ulici 10 godina.
Da l’ ćemo da ‘apsimo il’ ćemo da ‘ladimo? Ako je za verovati onom koji onomad nije čuo dobro, biće hapšenja. Al’ kao i obično (ne)stručna javnost odavno nije upoznata s onim što je se tiče. Što je možda i dobro, jer bi se neko dosetio da blokira magistralne puteve ili ulice glavnog grada. Briselski sporazum je većim delom ostao tajna po širu javnost.
Ako je neko mislio da blokira puteve, razloga za blokadu nema. Jer evo exPPV je najavio da ćemo do kraja godine živeti bolje. A da bi to postigao odlučio je da smanji troškove održavanja i nabavke prevoza za državnike. Ako leti, leti. Ako ne leti, jebiga. Unatoč tome, silne pare skrivene od javnosti daćemo građanima Srbije na odštete za sudske sporove koje su ovi pokrenuli na sudu u Strazburu.
Bitno je da imamo spontana okupljanja građana koji bezrezervno daju podršku Vladinim odlukama. Neka se javi još neka država na svetu u kojoj građani ne izlaze na ulice da ruše Vladu, nego da joj daju podršku! Ha, samo kod nas ima plakata i transparenata “Uzmite mom dedi još 10% od penzije!”.
Postoji jedno znanje koje nastaje samo od sebe. Niko nikog nikada nije naučio tom znanju, jer ne možete uhvatiti senku pokreta i reći da ste uhvatili pokret.
Mučno je bilo snalaziti se sa ograničenim resursima na Divljem zapadu. Nimalo romantično kao u holivudskim filmovima (“…da sam Šeeeeeeejn…”). Ova priča o dvojici junaka je zanimljivija od skoro° svakog vesterna koji se pojavio u poslednjih 30 godina.