Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Utovar nedeljom, 28. decembar

Tužna vest: ovo je poslednji utovar.
…
Ove godine, to jest.

Iskreno se nadamo da vam se nisu baš sve želje ispunile u 2014. godini. I da neće naredna tri dana koliko joj dajemo fore. Čovek kojem su ispunjene sve želje ubrzo postaje čovek bez ideja. A šta je čovek bez ideja? I ko je čovek bez ideja? Pa čak i naši političari imaju (još) Super Mario (sa gomilom braća)neku ideju. Neki od njih imaju toliko ideja da ne uspevaju ni da ih prećute.

Evo na primer ideja o rebalansu rebalansa, kako bi se pored ostalog ozakonila ideja o otimanju od jednih i davanju drugima uz dodatnu ideju da ti drugi budu deca sa retkim i teškim bolestima; pa čik nek neko dobije ideju da se pobuni protiv ideje da se leče deca.

Ili pak ideja da je Vlada radila odgovorno, koju je na sumiranju tekuće godine izjavio njen (Vladin) predsednik. Taj tek što ima ideja! Počev od one da je samo osam prethodnih meseci na vlasti. A kako nam stvari stoje, tek nam slede njegove ideje kako da realizuje svoje ideje. Gore od onog vica sa Kardeljom…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. decembar”

Moša

Krene neko da te klepne, ti se izmakneš, on vikne “Moša!” i ti ispadneš glup zbog dobrih refleksa. Neko ti namerno da pogrešan signal, ti navališ, taj neko se povuče, ti ostaneš nasukan i glup zbog dobre volje, jer to je bila moša. Ako ste mrzeli taj idiotski kodeks u svom pubertetskom društvu, šta biste tek rekli za ovo?

Nastavite sa čitanjem… “Moša”

Zen novinarstva

TV reporter mora da bude stamena ličnost, neko ko zna posao, kadar stići i uteći i na strašnom mesti poSTAJATI.

Šta da se radi. Njega su u školi dugo uvežbavali da izdrži do 8 tona droge na lomači, a tu je bilo 8,5 tona. Rečju, skenjalo ga 500 kila droge na lomači. Prema tome, nije smešno. Smile with tongue out

Ud sudbine

Sa Аквариумom sam se sreo ko zna kad i kako, ne znam više ni šta sam tražio ni gde sam našao. Ima tome već desetak godina, i još nisu nestali sa moje plejliste. Čak sam jednom i prevodio stihove Борисa Гребенщиковa, koliko da pokažem ćerci kako drugi prilaze Japanu (u pesmi “Пока несут сакэ“).

Pesma, koju bismo loše preveli kao “noga sudbine” se u stvari zove “Ud Sudbine” (vidi uživo ovde). Zašto sam ovog puta stavio razglednicu kad ima toliko živih snimaka? Zato što je razglednica odlično urađena, zahvale idu Кевинu Дж Вейрu, svaka mu čast.
 Nastavite sa čitanjem… “Ud sudbine”

Nešto kao ruski rulet

Svet je tako veliki, a ljudi su tako usamljeni… I kad nije uspela da nađe nikog na svetu, našla ga je nad svetom. Ali zamalo.

I koliko god da pokušavaš, na kraju te opet čeka samoća. A to je zato što su ljudi zaboravili na umetnost gledanja jedni drugima u oči. Zato ne verujte kad kažu da medij nije važan.

Једна од пре: доле бело, горе сиво

Док сам се још провлачио без кола, наместио ми се један одлазак за Београд крајем јануара. Снег није показивао намеру да нестане, а поврх њега се још појављивало и иње, дакле таман да засврби објектив. Још лепше, нисам се возио аутобусом него старом мечком. Јесте да је ово и оно било помало неисправно, али је десни прозор био чист.

И наравно, нисам морао ја да возим :). На овој деоници јужно од Перлеза наштрикао сам неколико снимака. Углавном шмрљавих и врљавих на први поглед.

dscf15917

(велика)

Ствар по дефиницији досадна, равница, снег, једнолични облак преко целог неба, нема никакве динамике… међутим, заинатио сам се.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: доле бело, горе сиво”

Projekat "leteća ležaljka"

Ponedeljak je, red je da vidimo kakvih novosti ima na planu ekstremnih i ostalih nesvakidašnjih delatnosti. Ovog puta, čovek je rešio da se otisne u visine uz pomoć balona punjenih helijumom. Koliko je to bilo ozbiljno, shvatićete kada budeete čuli kasirkinu pouku o bezbednosti… Amerika, bato! Standard! I kasirke te uče šta je bezbedno!

I tako…

Najbolji detalj: faca kasirke u Wal Martu tri sekunde pre kraja ovog video zapisa.