Овог смо се некад играли недељом, овде на Суштини.
Фотка је од пре пет месеци. Можда би требало да се зове “преброј мачке“.
Можда би било брже да пребројите уши па поделите са два. Некад је тако лакше.
Једна од пре: уочи мачку
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Једна од пре: вечерња шетња 3
фасада је била класична банатска, сам набој па омазано блатом и кречено ен пута
Сад сам намерио да кренем даље, ка тзв. граду. Фотка од горе (иста од прошлог пута) је у ствари онај Нови Житни Трг за који нико не зна да се тако зове, примио се нови назив (Доситејев). Но, вечерње шетње ове зиме су се обично завршавале ту негде у крају, па за остатак улице харам по архиви.
Нисам одмакао ни педесет метара од места где је снимљена она горња. Амбијент се, као, једва променио – дрвеће, трава, мало друма са стране (осим што је ова снимљена добре четири године раније, кад је била она маглуштина).
На обе фотке је у стварности све тачно тако како на фотци изгледа, дакле лажем као пас.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 3”Једна од пре: вечерња шетња 2
Није нестала зграда, него ју је напустио дух.
Морам да одступим од замишљеног редоследа и скокнем петнаестак година у прошлост. Јер сам тада, као и онолико пута пре и касније, снимио нешто што је после нестало.
Није зграда срушена, него су прозори постали непрозирни, откако се у њу уселила она самоуслуга што се римује са нивеом. Реч прозор се тако изметнула у своју супротност. Једно од непримећених ремек дела домаће градње с почетка осамдесетих је тако постало још мање приметно. Није нестала зграда, него ју је напустио дух.
Зато даље уз улицу има занимљивих призора.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 2”Једна од пре: вечерња шетња
Видећемо за десетак година како је насуто. Ако не стекне километражу, добро је.
Пошто се најзад има времена, ајд мало у шетњу. Са фоткалицом у руци, дакако. Јер мада сам све те сокаке, што су у домету, прошао стотинама пута, увек улети нешто ново, западне за око па га ваља ишчачкати.
Ево нама нове сиве коцке у крају. Сад је прилика, још ништа не пише, не знам шта ће ту да продају, видим само да су почели да монтирају рафове на спрату.
И плочник је, наравно, сив, али се згодила комбинација плавог светла са прочеља и наранџастог са улице, те ко зна чије већ рекламе од прекопута. До отварања ће можда и да никне трава у та два правоугаоника, а можда ће да се сете и да направе паркинг до улице, иначе џаба све остало ако им се тамо запати блато.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња”Једна од пре: подстанар
Неки електричар би рекао да је ово фино сложено и добро организовано, никаквог ту метежа нема.
Искористио сам ретку прилику кад за овакав кадар не морам да нишаним увис, него да лепо седим и кадрирам натенане.
Ово сам снимио са терасе комшијине пицерије (ака пицварнице, што би рекла моја баба), одакле се пружа леп поглед на месну заједницу и нешто као трг што се ту створио. Одатле сам направио и један леп аутокрп, али овог пута јок, то је све потрошено, него… овај метеж.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: подстанар”Једна од пре: маховина
Шетајући по крају, а канонски наоружан, приметим увек понешто. Углавном куће, пошто је зима, јелте, људи се посакривали уз фуруне, флајке и шта ко већ има за грејање, јер напољу је средина фебруара…
Осим што ни фебруар није као што је некад био, чак ни јакна на мени није баш зимска. А и време сунчано, а сунце, веровали или не, зими греје чак и нешто јаче него лети, јер тако нам је накривљена планета да је зима кад смо ближе Сунцу. Јесте разлика једва један посто, али ето. Није нам хладно што је далеко сунце, него што нас греје кратко и под нижим углом.
Ево ово је снимљено у 14:38, а сенке су већ дуге.
Маховина се овде брзо запати – по крововима, скровитим буџацима, гдегод је иоле хладовина или заветрина – а онда се међ њу завлачи прашина и којекакво семење, па убрзо никне и трава и којешта. То нарочито по крововима и олуцима, што смо већ видели овде.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: маховина”Tronedeljni raspust
Spasao si obraz odeljenju! povika nastavnica matematike pružajući rezultate kontrolnog učeniku. Ponosni otac se nije nasmejao. Dapače!
Spasao si obraz odeljenju, dodate nastavnica matematike, u slobodno vreme angažovana i kao razredni starešina, pružajući rezultate kontrolnog nasledniku. Našem nasledniku, ne njenom.
Obraz odeljenju svakako nije spasao. Samo je po ko zna koji put dokazao/pokazao angažovanost nastavnog osoblja da deci prenesu znanje, odnosno da rade posao za koji su plaćeni. Od 23÷24 učenika (ima ih više, al’ nisu svi bili tu) na kontrolnom je bila 1 (jedna) petica i 11 (jedanaest) 
jedinica. A i ta petica, koja je razvukla nasledniku osmeh na lice, a odeljenju nastavnici spasila čast, nije posledica angažovanja nastavnice matematike, nego angažovanje roditelja kojima matematika nije bauk.
Нема чварака
Ове године сам на време обавештен, дакле осам дана унапред, па подсећен дан раније, када је Дан чварака, чварцијада или како се то већ зове, у Мужљи. Пошто је леп дан био јуче, ове зиме нема зиме, ајдемо.
То није нешто велико као што је нпр оно у Белом Блату наредног викенда, него много скромније. Простре се од улице до игралишта месног клуба Лехел, око стазе дугачке стотинак метара, плус две-три шатре уз само игралиште (све пазим да не кажем стадион, јер нисам видео неке високе трибине). На самом улазу, превентива.
А што сам ја мислио да ћу овде мало освежити своје знање мађарског? Оно, чуо сам га доста, али ми све делује да домаћих штандова има понајмање, да је већину места заузео путујући циркус искусних професионалаца.
Nastavite sa čitanjem… “Нема чварака”Једна од пре: немате ви довољно духова
За разлику од неких других здања из ове тектонске серије (нису ипак толико стара да им ставим оно архи-), ово није нестало. Стоји. Нема ни духова, издувала их промаја, јер ни једно стакло није остало.
Ово је снимљено 2013, током исте шетње кад и она бара. Аутокрп од пешес снимака, усправних.
За ову ме зграду везују чак и неке успомене. У горњем десном углу, у поткровљу, ми је била фирма од 1997. до даљњег. Колико смо рачунара, монитора и каблова однели на други спрат па после носили доле, никад се неће избројати. У ствари трећи, јер приземље има свој спрат… таква архитектура.
Током те фото шетње нисам ни помишљао да уђем. Ем је био скоро мрак, ем је на огради био катанац, ем сам Цебине чуваре запамтио као, хм, недружељубиве. А ако је остао неки да чува кућу духова, мора да је дивно расположен. Међутим, шест година касније…
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: немате ви довољно духова”Једна од пре: фантом у зеленим фармеркама
оне полицијске играрије са једносмерним огледалом, као да је улица на саслушању
Јер, ако ћемо право, може ли се ово назвати другачије?
Ово је бивша амбуланта на крају Гимназијске. Упркос избледелом и офуцаном стању садашњем, задржала је лепоту, јер је рељеф на фасади, изгледа, цео и на броју, осим над чеоним прозором. Као што спачек буде лепши кад је мало чукнут, или фармерке кад избледе од ношења, по истакнутим ивицама.
Ђаво, међутим, гледа баш на ситнице.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: фантом у зеленим фармеркама”