Probudiš se, jednog nedeljnog jutra, na planeti Zemlji. Sve te živo boli. Prokleti grip, pomisliš. Krkneš fervex ili brufen. Gospoja kuva čaj dok pokušavaš da se razmrdaš tako što odeš da kupiš doručak i novine. Vratiš se kući, prestolonaslednik već igra Cars 2. Doručkuješ. Vesti javljaju kako lokalni mali sisač mošnica treska šakom po stolu zbog nečega što je bilo pre šezdeset godina, zato što je neki drugi mali sisač mošnica rekao da su neka dva kamena i tri livade teritorijalno nezavisna. A možda nije zato, nego zato što treći mali sisač mošnica izigrava Prljavog Harija. Onda dvojica u Kini đuskaju onoj stvari tri sata zbog milion evra, a nikoga da im kaže “sine, ne smeš da se brišeš peškirom duže od 25 sekundi”; linijske sudije donose pogrešne odluke; dvorana ima krov koji se neće postaviti dok ne padne kiša. Knjavaš zbog prokletog gripa. Dok si budan pokušavaš da se igraš sa budućim Šumaherom. Dođe vreme za antibiotik. I brufen, naravno. E, tada je već vreme da se kapsula sa čovekom unutra zakači za balon napunjen helijumom, i pošalje 36 kilometara uvis. Onda čovek skoči… pa šta bude.
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Felikse, mož’ da pljuneš Džou pod prozor
“Istorijski skok”. “Pomeranje granica ljudskih mogućnosti”. “Današnji dan ulazi u istoriju čovečanstva”.
“Malo morgen”, što bi rekli u rodnoj ti Austriji, Felikse. Ovi superlativi su tačni, ali nisu 
namenjeni tebi, već Džou Kitindžeru, čoveku koji je prvi skočio s ivice svemira, pre ravno 52 godine.
Da se razumemo, ne sporim odvažnost ovog čoveka, stvarno treba imati petlju za takav poduhvat. Ono što me nervira je čitava medijska pompa oko toga, kao da niko ništa slično nije uradio pre njega. Na žalost, Kitindžer nije imao Red Bull marketinšku mašineriju iza sebe, niti je YouTube postojao u njegovo vreme.
Da se podsetimo njegovog rekorda, postavljenog 16. avgusta 1960. godine u okviru projekta Excelsior: visina 31.300m, brzina pada 988 km/h, trajanje slobodnog pada 4:36s.
Nastavite sa čitanjem… “Felikse, mož’ da pljuneš Džou pod prozor”
Utovar nedeljom, 14. oktobar
Gledam, slušam i ne verujem da se dešava…
Pritisci rastu: navodno će Nemačka zatražiti ukidanje bezviznog režima za mene i moju porodicu, e zato što su neki ljudi, skrajnuti na marginu društva, pre izvesnog vremena odlučili da iskoriste darežljivost država EU. Ne bi to bilo tako strašno da se onda nisu osokolilli da traže politički azil, ne kapirajući da se azil na lažnjaka ne može dobiti, ali se mogu dobiti penali u državi.
Niko ništa ovde neće preduzeti. Možda će neki od sledbenka fašističkih tendencija u Srbiji već naći načina da provede kontekst mržnje svakoj priči. Svi će nešto da mrsomude i da se prave blesavi, a ja ću da trpim. Oh @#$zda li v#$%%$etinu da se nosi$&#%@!
A možete li vi ovo?
Kažu da je povremeno ustajanje od radnog stola, na minut-dva, veoma korisno po dugoročnu koncentraciju. To pogotovo važi u slučaju da taj kratki predah iskoristite za neku kratku i efektnu fizičku vežbicu. Evo kako to radi jedan neimenovani gospodin.
Kraj je obaška efektan.
Zašto je noću nebo mračno
A sad da apsolviramo jednu čudnu, ali realnu temu: ako se svetlost sa svih zvezda pruža ka nama, zašto ona nije sabrana u potpuno svetlo nebeskog svoda u noćnim satima? A kako to da je nebo po Mesečevom danu tamno kao noću? Šta se bre to dešava?…
Izvinjotka svima koji malo teže, teško ili nikako ne razumeju engleski. Ako vam se nije aktivirao titl na srpskom, aktivirajte ga sami!
Jeste li razumeli? I svetlo putuje.
Утеривање
Гледам низ своју улицу… накупило се кола. И већина има гараже, имам чак и ја, али се нешто не сећам да сам видео неког да баш утерује кола у гаражу. Добро, тамо у тзв. “новоградњи” из шездесетих и седамдесетих, тамо морају. Куд би иначе с колима, нема места другде. Ове нове новоградње, са два-три спрата и двадесетак станова, или имају заједничке гараже у подруму, ако су баш на тесном плацу негде у центру, или немају никакве, ако је авлија довољно велика.
Ово гаража по улици што видим, скоро све је претворено у некакве радионице, или збирке. Баш као на том западу, у гаражи се држи свашта, па чак и кола ако за њих другде нема места.
Што су онда људи зидали толике гараже? И што их данас не користе за оно за шта су их наменили? Шта се променило?
Presela mu vratolomija, zamalo
Izvesni BASE skakač (BASE – buildings, antennas, spans, earth) hteo da započne svoj skok u provaliju nekom lambadom na vratilu, pa se desilo šta se desilo…
Weeeeee!…..
Navodno, dobro je prošao. Prizemljio se bezbedno.
Ekranoplan: juče, danas, sutra°
Jeste li čuli za ekranoplan? Reč je o vozilu koje je nešto između aviona i overkrafta. Ideja iza koje stoji ta kreacija eksploatiše efekat formiranja vazdušnog jastuka između vozila/letelice i podloge koja mora da bude ravna. Pogledajte priču o tom izumu, a potom i nešto o perspektivama.
Šta će biti od ovog, da mi je znati! Pretpostavljam – ništa.
________
° Već mesecima pokušavam da udenem ovu glupu i izlizanu frazu u neki naslov i tek sad sam uspeo u tome.
Kad se voditeljka otme kontroli
Znate li ko je Pippa? Ne Pippa Middleton, prva prinčevska svastika, nego Pippa iz Kanade, lujka sa Deep Rogue Ram. Uglavnom, počelo je ovako:
A završilo se, uh, ako se uopšte završilo, ovako:
Bio jednom jedan oblak
Ali to nije oblak iz pesme “Bio jednom jedan lav”, nego jedan veoma poseban oblak. Oblak iz reklame koja je jedna od najboljih koje sam u poslednje vreme video.
Auh.