Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Ne verujem da će biti mnogo onih koji će ostati ravnodušni na ovo. Mene je oduvalo, odgledao sam triput zaredom u HD rezoluciji i preko punog ekrana. I vama preporučujem da gledate tako.
Da vidim uživo karneval u Riju, pa da kažem da sam sve video.
A tilt-shift fotografije se sećate, zar ne?
Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše.
– * –
Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?
Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.
Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!
Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.
Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?
Makarov: Naslov joj je zagonetan…
Petersen: Hi-hi-hi!
Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.
(Petersen nestaje.)
Dok vi ovo budete čitali, nadam se, ja ću biti u Mokrinu na borbi guskova.
A ako se zateknem, biće i neki izveštaj, sve sa fotkama, kako dolikuje. Kako god bilo, moraću da vam ispričam o predrasudama koje urbani zaštitnici životinja imaju o tim borbama. Reći ću vam samo ovoliko: jedine povrede na tim borbama su povrede ponosa poraženog guska, jer pobednik preuzima jato, a poraženi ide na začelje u novoj funkciji čuvara.
– * –
#onokad pratiš samo petnaest osoba na Ćijukalici, a i među njima nađeš ludake koji prosipaju ideologiju “ja tebe serdare, ti mene vojvodo”. Najgore od svega: misle da su značajni i uticajni.
Značajni nisu. Problem je u tome što uticajni jesu.
– * –
A šta biste vi hteli od svoje okoline? Da čeka na vas? To se neće desiti. Prilagodite se ili crknite gladni.
Pesimista se žali na vetar.
Optimist očekuje da se vetar promeni.
Realist podesi jedra.
William A. Ward
– * –
Priča ide ovako: Engleska, tridesete godine osamnaestog veka. Jedan što je bio zatvoren u Jorku zato što je upucao petla lokalnog vlastlina, pa posle nije hteo da plati štetu, piše pismo svom zetu. Ovaj odbija da plati poštarinu za pismo (u ta doba, primaoci su plaćali poštarinu) jer je tvrdio da ne poznaje nikog iz Jorka. Pismo završava u pošti, a službenik pošte, koji je ranije bio učitelj, prepoznaje rukopis svog učenika koji se kasnije odmetnuo i postao najtraženije lice Engleske.
I zbilja, ispadne da je zatvorenik bio Dick Turpin, drumski razbojnik i okoreli konjokradica. To pismo ga je stajalo života: završio je na vešalima.
I ko sad da kaže da pismenost nije opasna stvar?
– * –
U četvrtak uveče, stari drugar upozorava javnost komentarom na fejZbuku:
Fenomenalan komentar na B92 povodom Gvidove iznenadne posete Srbiji – kratko i jasno 😉
“Prvo ga je primio Vuk a onda i Tadić.
(Gvido ime ponosito, 23. februar 2012 21:37)”
Opa, bato!
– * –
Kako to obično biva, upozorenje uvek stiže u poslednji čas.
Malo sam razmislio o tome, pa sam došao do zaključka da to tako mora biti – mislim, poslednji čas, ergo upozorenje. Da nije poslednji čas, ne bi to bilo upozorenje, nego obaveštenje.
– * –
Pa dobro, znam da je mršavije nego inače. Zakrpiću za tri dana, vanrednim utovarom.
Pre sledećeg redovnog susreta 4. marta, imaćemo i jedno vanredno viđenje.
Prijatan ručak želim.
Dva osobita umetnika vode osobite razgovore na osobite teme vozeći se po osobitoj reci u, uh… hm, u osobitom gradu.
Od ovog može da se rikne. 
Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta…
– * –
Na pijaci je Andrej Andrejevič Mjasov kupio fitilj i poneo ga kući.
Usput Andrej Andrejevič izgubi fitilj i svrati u radnju da kupi sto pedeset grama poltavske kobasice. Zatim Andrej Andrejevič svrati u mlekaru i kupi bocu kefira, zatim u dućančiću popi malu čašu hlebnog kvasa i stane u red za novine. Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta, ali kada pristupi prodavcu novina, tad, pred samim njegovim nosom, novine nestadoše.
Andrej Andrejevič je tapkao neko vreme u mestu i pođe kući, ali usput izgubi kefir pa svrati u pekaru, kupi francuski hlepčić, ali – izgubi poltavsku kobasicu.
Tada Andrej Andrejevič pođe pravo kući, ali usput pade, izgubi francuski hlepčić i slomi cvikere.
Kući Andrej Andrejevič dođe veoma ljut i smesta leže da spava, ali dugo nije mogao da zaspi – a kada je zaspao, tada je usnio: tobože, izgubio on četkicu za zube i pere zube nekakvim svećnjakom.
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Potrebno je da budete upoznati sa kriminalnim saopštenjem Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. Ovo je STRAŠNO! Zašto se u Srbiji Ministarstvo prosvete i nauke bavi trgovinskim sporazumom o sprečavanju falsifikata?
Znate koliko je kratka pamet prosečnog konzumenta informacija? Toliko da pri kraju pasusa neće pamtiti šta je pisalo na početku pasusa. Prosečni konzument informacija ne čita da bi saznao ili razmislio o nekoj stvari, nego da bi prekratio vreme. To je savršena podloga za uterivanje reda po kanonu korporacija, a uz upotrebu monopola sile kojim država raspolaže (to jest, kojim bi trebalo da raspolaže u svojstvu monopola).
Sledeći tekst je u celosti preuzet sa drugog sajta, što je po sporazumu ACTA zločinačko delo i ja sam sad lopov i kriminalac i licimur i demon. Istina, ima razlika – promenio sam dve reči koje su bile napisane neispravno (“спроразум”, “Еевропске”). Ali svejedno, jasno je ko je kakav. Ja sam kao ovaj sa slike, jer sam ukrao tekst od Vlade Srbije i ona sad više nema taj tekst jer sam ga ja ukrao i tako to.
– * –
Поводом нетачних информација које су се појавиле у медијима о приступању Србије ACTA споразуму, Министарство просвете и науке, саопштава следеће:
ACTA споразум није био ни предмет разматрања Министарства просвете и науке Републике Србије, нити га је Министарство предложило Влади Републике Србије на усвајање.
При законодавном регулисању појединих области живота и рада, Влада Републике Србије ће као и до сада своје законске предлоге хармонизовати у складу са законодавством Европске уније и примерима најбоље светске праксе.
При томе, Србија није измислила интернет, па ни правила његовог коришћења.
– * –
A sad da razlučimo šta ovde piše, jer poneko bi mogao i da nasedne na slatke reči.
Nastavite sa čitanjem… “ACTA epopeja: đubrad podvila repove”
Primih danas mail u kome se u jednom delu pominje “čekam k’o ozeblo sunce”. Hm, kako Sunce može biti “ozeblo”? Možda se misli na ono što narod zove “zubatim Suncem”?
Ma jok. Izreka bi trebalo da glasi “čekam k’o ozebao (ili ozebli) Sunce”, u smislu da se nešto 
čeka kao što onaj ko se nahvatao hladnoće jedva čeka da ga Sunce ugreje. No, to se nekako permutovalo u govoru tokom vremena, i začuđujuće je (ili ne?) da osmoro od deset ispitanika (sproveo brzu anketu u svom radnom okruženju) misli za nepravilnu varijantu da je ona ispravna.
To me je podsetilo na još jednu čestu permutaciju – reč je o izreci “s mene pa na uštap” koja se najčešće koristi u nepravilnom obliku “s mene pa na uštrb”. “Uštap” je izraz za pun Mesec, tako da se ova izreka upotrebljava kada treba slikovito predstaviti nešto što se dešava poprilično neredovno, sporadično (s jedne Mesečeve mene na drugu).
Šta dalje? Da li ćemo i ubuduće, kao papagaji, ponavljati i prenositi izreke metodom gluvih telefona, bez ulaska u njihovo značenje? Da li će naši potomci govoriti “Kom’ drug Omer, ja mu kopam, sâmu nju padaj”?
(Kompozitor se, teško dišući, samo skljoka. Neočekivano ga iznose.)
– * –
I
Pisac: Ja sam pisac.
Čitalac: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Pisac nekoliko trenutaka stoji, potresen tom novom idejom i pada mrtav. Iznose ga.)
II
Slikar: Ja sam slikar.
Radnik: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Slikar odmah pobledi kao platno. I kao trska se zanjiše, i iznenada premine. Iznose ga.) Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (15): Četiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi čoveka nespremnog za nju”
Brzo ćete shvatiti o čemu je reč. Ali nećete baš odmah ukapirati šta je povod.
Kapa dole! Tako se prave promotivni video materijali.
Suština pasijansa se pridružuje protestu protiv stvaranja globalne internet inkvizicije.
Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA) naoko predstavlja samo još jedan multinacionalni dogovor nalik svim onim silnim trgovinskim sporazumima. Štite se prava, robne marke, sprečavaju se falsifikati i poštuju autori.
Sve je to lepo i krasno, ali to nije tako. To je priča za vjeverice.
Nema šta mnogo da se priča. Ključne stvari ćete saznati gledajući ovaj, sada prevedeni, video materijal.
Suštinski momenat je onaj na 4:30 gde se kaže:
Od celog sporazuma korist ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”, kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu.
Nastavite sa čitanjem… “Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar”