Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Slučajevi (8): Stolar Kušakov

Koliko flastera čoveku treba da bi kupio tutkalo? I šta onda biva?

– * –

Stolar Kušakov

Bio jednom neki stolar. Zvao se Kušakov.

Jednoga dana, izašao on iz kuće i pošao u radnju da kupi tutkalo. Sneg je kopnio i na ulici je bilo veoma klizavo.

Stolar pređe nekoliko koraka, poklizne se, pade i razbije čelo.

– Eh! – reče stolar, ustade, pođe u apoteku, kupi flaster i zalepi ga sebi na čelo.

Ali, čim izađe na ulicu i napravi nekoliko koraka, opet se okliznu, pade i razbi nos.

– Fuj! – reče stolar, pođe u apoteku, kupi flaster i zalepi ga sebi na nos.

Vi tako često padate i razbijate se da vam savetujem da kupite nekoliko rolni flastera.

Potom opet izađe na ulicu, opet se oklizne, pade i razbije obraz.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (8): Stolar Kušakov”

Poslat na lomaču zbog nauke

Na današnji dan pre ne tako mnogo vekova, pala je najpoznatija žrtva napretka u istoriji Inkvizicije…

Giordano Bruno (1548 - 1600)Giordano Bruno je rođen kao Filippo Bruno 1548. godine u okolini Napulja. Školovan među Augustincima, kao junoša se priklonio Dominikanskom redu, gde se i zamonašio u 24. godini života. U to vreme, pročula se njegova veština pamćenja. Reč je o tome da je razvio specifičnu mnemoničku tehniku koja mu je omogućavala da upamti veliku količinu zapisanog teksta. To ga je čak dovelo pred papu Pija V pred kojim je demonstrirao to znanje.

No, Bruno je imao peh razmišljanja svojom glavom, što je u 16. veku bilo možda čak i opasnije nego u vreme socijalizma. Odmetnuo se iz monaškog života posle jedanaest godina, a nakon što je već počeo da luta i prihvata ideje koje nisu išle pod kapu katoličke crkve. Prvi put je uzet na zub kada je uhvaćen sa nekim prepisima radova Erazma Roterdamskog, koji je bio anatemisan od strane crkve. Poricao je dogme, smatrajući da su religija i filozofija nespojive (ajdeee!). Smatra se autorom panteističke ideje da se sve sastoji od večne supstance, što dalje znači da su bog i priroda jedno te isto.

E, sad tu idu neka objašnjenja tih filozofskih antisholastičkih principa koja zvuče kao da ih je Edvard Kardelj diktirao Stanetu Dolancu kad su obojica bili mrtvi pijani, pa ne umem da raščivijam, a neću tek tako da prepisujem.

Nastavite sa čitanjem… “Poslat na lomaču zbog nauke”

Od najmanjeg do najvećeg

Pred vama je jedna neobična vizuelna prezentacija prirode, u svoj veličanstvenosti prikazanog odnosa veličina. Nije loše da se podsetimo, da malo spregnemo svoju aroganciju prema prirodi.

Najpre pogledajte ovaj kratki film:

A zatim idite na prezentaciju The Scale of the Universe 2 po kojoj je taj film i napravljen. Reč je o interaktivnoj flash animaciji u kojoj se krećete klikom na objekat ili pomeranjem klizača.

Sićušni svet: granica optičke vidljivosti uz pomoć instrumenata

Moram da naglasim: ovo je jedna od najlepših vizuelnih prezentacija proporcije u prirodi koje sam imao zadovoljstvo da vidim. Iako svedena na trivijalne odnose i na pomalo posprdni ton kojim autor objašnjava neke artefakte, veoma je zanimljivo kretanje po virtuelnoj dubini, u logaritamskoj skali 10n koja pomaže u lakšem prihvatanju odnosa.

Nastavite sa čitanjem… “Od najmanjeg do najvećeg”

Slučajevi (7): Puškin i Gogolj

Do đavola! Stvarno, do đavola! O Gogolja!…

– * –

Puškin i Gogolj

Gogolj (pada iza kulisa na scenu i mirno leži).

Puškin (izlazi, spotiče se o Gogolja i pada): Vidi đavola! Okreni, obrni – Gogolj!

Gogolj (podižući se): Koja gadost! Ne daju mi dušom da danem. (Ide, spotiče se o Puškina i pada). Biće da sam se o Puškina spotaknuo!

Puškin (podižući se): Ni trenutka mira! (Ide, spotiče se o Gogolja i pada). Gledaj đavola! Opet taj Gogolj!

Gogolj (podižući se): Uvek ja za sve kriv! (Ide, spotiče se o Puškina i pada). Kakva gadost! Opet taj Puškin!

Puškin (podižući se): Bezobrazluk! Čisti bezobrazluk! (Ide, spotiče se o Gogolja i pada). Do đavola! Opet o Gogolja!

Gogolj (podižući se): Kakva je ovo sprdačina! (Ide, spotiče se o Puškina i pada). Opet o Puškina!

Puškin (podižući se): Do đavola! Stvarno, do đavola! (Ide, spotiče se o Gogolja i pada). O Gogolja!

Gogolj (podižući se): Gadost! (Ide, spotiče se o Puškina i pada). O Puškina!

Puškin (podižući se): Do đavola! (Ide, spotiče se o Gogolja i pada iza kulisa). O Gogolja!

Gogolj (podižući se): Gadost! (Odlazi iza kulisa).

Iza scene se čuje Gogoljev glas: “O Puškina!”

Zavesa.

1934.

Bezobrazluk! Čisti bezobrazluk! Do đavola! Opet o Gogolja!

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Nežnije nego rukom

Šta da vam kažem: neki ljudi su neverovatno talentovani, ali ne znaju šta da rade s tim talentom. Tačnije: nisu znali šta da rade sa svojim talentom, a onda je nastao youtube.

Ne sumnjam: u nekim krugovima se verovatno već sad ispredaju priče o tome kako je tamo neki iz Donje Prćilovice odsvirao Treći branderburški koncert – rovokopačem po plastičnim buradima.

Verujem, zašto da ne verujem. Jedino čekam da se pojavi na jutjubetu.

Happy birthday, YouTube!

Znate šta: red je da čestitamo s obzirom na to koliko ga koristimo na Suštini pasijansa.

Sedam godina. Kao da ih je sedamdeset.Na današnji dan pre sedam godina, 15. februara 2005, registrovano je ime domena youtube.com i osnivači su počeli sa pripremom portala za objavljivanje video sadržaja. Filmstrip

Stvari su se odvijale takvom brzinom da to bilo teško pratiti. Clock

  • U maju 2005. počinje probni rad. Snail
  • U decembru 2005. kreće zvanični sajt, sa prvim rezultatom od oko osam miliona pregleda video klipova dnevno. Turtle

  • U oktobru 2006. Google otkupljuje YouTube za tričavih 1,65 milijardi dolara. Money
  • Juna 2007. YouTube pokreće servis za mobilne uređaje. Mobile phone
  • Juna 2008. servis Youtube se ugrađuje u televizor Sony Bravia. Soccer ball

Google čestita Dan državnosti Srbije

Gugao se trudi da čini sve što rade i druge velike kompanije: da se dodvori lokalnom tržištu. Evo nama lokalne škrabotine.

Recept najuspešnijeg poslovanja danas uobičajeno glasi “posluj globalno, deluj lokalno”. Taj koncept je toliko važan da kompanije samo na lokalizaciju online sadržaja daju enormne sume. Rekao bih vam koliko Google troši samo na lokalizaciju Monetization servisa (AdWords, AdSense, Analytics i prateći programi) na grupu jezika u kojoj je srpski. Ali nemam tačnu potvrdu iznosa, a pride imam interes u toj priči, pa ne smem da komentarišem osim što ću vam reći da je to čestit sedmocifreni iznos svakog meseca.

E, sad na red dolazi novi nivo lokalizacije, a to je lokalno delovanje. To je nešto što prodavci magle i sumaglice nazivaju “politika prisustva”. U tom trendu delovanja, Google je danas lansirao doodle povodom Dana državnosti Srbije.

Sretenjski gugao!

I kao što reče PoZZdravljač, koji mi je prvi i skrenuo pažnju na ovo, malo previše liči na one kvazinovčanice iz perioda hiperinflacije; dodajem tome: liči na one papiriće koji služe kao novčanice za monopol. Kakve veze ove monohromatske šare imaju sa Danom državnosti, meni baš i nije sasvim jasno. Deluje nejasno, otaljano i bez ikakve druge asocijacije osim pomenutih, a to sa Danom državnosti nema veze.

Na stranu što je kompanija Google još na početku procesa lokalizacije odlučila da ne lokalizuje ime svog brenda, tako da je ovaj nastup ispao čist promašaj.

Pošteno, ovo je prvi Google doodle koji mi se uopšte nije dopao.

Slučajevi (6): Optička varka

Ne želi da poveruje u ovu pojavu…

– * –

Optička varka

Semjon Semjonovič, stavivši naočare, posmatra bor i vidi: na boru sedi seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič, skinuvši naočare, posmatra bor i vidi – da na boru niko ne sedi.

Semjon Semjonovič, stavivši naočare, posmatra bor i opet vidi – da na boru sedi seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič, skinuvši naočare, opet vidi – da na boru niko ne sedi.

Semjon Semjonovič, opet stavivši naočare, posmatra bor i opet vidi – da na boru sedi seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič ne želi da poveruje u ovu pojavu i smatra je optičkom varkom.

1934.

Semjon Semjonovič, skinuvši naočare, posmatra bor i vidi – da na boru niko ne sedi.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)