Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Iz žablje perspektive…

Samo za one koji redovno plaćaju RTV pretplatu…

– Poštovani gledaoci, samo za vas koji redovno izmirujete svoje zakonske obaveze prema javnom servisu, nalazimo se na mostu na Adi. Kao što znate, a i ako ne znate za večeras je najavljeno otvaranje mosta. Doduše, otvaranje je bilo i pre tri-četiri meseca, ali ovo je prvo pravo otvaranje mosta za korisnike, za pešake i za vozila i za sve one koji žele da pređu s jedne na drugu stranu i obratno.

zbog velikog interesovanja organizovaćemo još neko otvaranje ovog mostaOvaj most na Adi, koji se baš tako i zove, kao što znate, dragi gledaoci, treba da bude otvoren večeras. Tu smo, dakle, na licu mesta da intervjuišemo prve Beograđane, prve osobe koje će preći ovaj most. Otvaranje samo što nije počelo i skupa željno očekujemo prve korisnike mosta, prve pešake, prve vozače. Ovde smo, znači, sa desne strane reke, desne strane reke Save, jer će most biti otvoren samo sa te strane. S one druge strane je kao što znamo još uvek zatvoren i tako će ostati još neko vreme, dok ga i sa te druge strane ne otvorimo. Naravno, dragi gledaoci, javni servis Srbije će i tada biti na licu mesta da i to isprati.

Nastavite sa čitanjem… “Iz žablje perspektive…”

Ne zaboravimo Daglasa Adamsa

Beeeeeeee U selu Virovac pored mesta Vreoci, a u blizini Valjeva, mirno živi deda Žika sa svojom bakom Micom. Vozač kamiona u penziji, sada zemljoradnik. Muke i radosti zemlje su i njegove: suviše kiše, premalo kiše, grad, rani mraz, kasni mraz; loša ili dobra žetva. Deda Žika i baka Mica drže i stoku: krave, ovce, svinje; imaju i kokoške. Brinu o svima njima, hrane ih, daju im imena. Ali najveća radost njihova su, naravno, praunuci: Olga i Dušan. Doživeli ih dok su još u dovoljnoj snazi da mogu da pomognu.

I tako ide život. Jednog dana, stiže vest da je došlo vreme za krštenje praunuka Dušana. Deda Žika je ustreptao, odlazi među ovce, nalazi svoje najlepše jagnje. Miluje ga po glavi, tepa mu. „Kako si lepo, kako si belo“ I završava: „E, tebe će deda Žika da zakolje za kršenje Dušanovo“. Kratko uzdahne, i odlazi dalje, za svojim poslom.

Čudnom igrom slučajnosti, baš u tom trenutku, u Restoranu na kraju Vaseljene…

Nastavite sa čitanjem… “Ne zaboravimo Daglasa Adamsa”

Novi fotoaparati: kanister od 20 litara – ali ovolicki!

Sećate li se legendarnog skeča? Upravo tako nešto se desilo. Da, Japanci, ko će drugi. Sledi komentar od kojeg ne mogu da se uzdržim.

Beše još odavno procena da će 2012. godina biti važna na tržištu digitalnih fotoaparata. Kao, prethodne dve godine su za većinu predstavljale “štopovanje” sa postojećim, na jednoj strani se crpilo postojeće, na drugoj se istraživalo punom parom, svi su bili tihi i bilo je očekivano da jednom samo grunu informacije sa svih strana.

Izvesna pometnja je nastala nakon prošlogodišnjih prirodnih katastrofa: zemljotres i cunami u Japanu (mada tek sad vidimo koliko je to snažna privreda) i poplave na Tajlandu su potkačile mnoge proizvođače foto-opreme. Najgore je prošao Nikon, čiji pogon više od polovine palete fotoaparata je praktično uništen u poplavi. Disciplinovani i odlučni kakvim ih Bog dade, oporavili su proizvodnju uz pomoć raznih gambita (proizvodnja je modularna i zbog toga fleksibilna), ali su pretrpeli gubitke zbog nemogućnosti da odgovore na tradicionalno visoku potražnju krajem godine. Zato smo očekivali da najave novih modela neće krenuti baš tako brzo.

Poplave na Tajlandu su devastirale mnoge pogone. Nikon je prošao k'o bos po trnju.

Ali, vraga: iznenađenja dolaze sa svih strana u poslednjih nekoliko dana. Četiri fotoaparata od tri proizvođača za samo nekoliko dana, od toga dva najavljena juče, izazvala su totalnu pometnju. Vala, i neka su.

Nastavite sa čitanjem… “Novi fotoaparati: kanister od 20 litara – ali ovolicki!”

Analogni antiradar sistem

Na današnji dan, pre 63 godine, RCA je svetu prezentovala 7-inčnu gramofonsku ploču od 45 obrtaja – popularnu “singlicu”.

Priča o nastanku singlice je vrlo zanimljiva. Naime, ranije su se koristile raznovrsne The Cure - The Caterpillardimenzije ploča, od 7 do 15 inča, a brzina je varirala od 60 do čitavih 130 obrtaja u minuti (što ste prilagođavali obrtanjem ručice, jel’te), dok se nije ustalila na standard od 78 obrtaja pojavom električnih gramofona, koji je potrajao od dvadesetih, pa sve do kraja četrdesetih godina prošlog veka. Čak ni tada niste bili sigurni da je puštena muzika verna odsviranom originalu, zbog razlike u frekvenciji naizmenične struje koja je napajala gramofone u Americi (60 Hz) i ostatku sveta (50 Hz).

Uglavnom, isterija modernih ploča počinje 21. juna 1948. godine, kada je Columbia Records na konferenciji za medije predstavila longplejku i definitivno utemeljila vinil kao medij. Dvanaest inča u prečniku, brzina obrtaja 33⅓, kapacitet od 20 minuta po strani. Legenda kaže da je njihov glavni inženjer kurtoazno pozvao glavnog konkurenta, kompaniju RCA Victor, u posetu laboratorije pre same konferencije, kako bi ih upoznao s novom tehnologijom. Tadašnji glavešina RCA, David Sarnoff,  zahvalio se po obilasku, a onda je pohitao u svoju laboratoriju kako bi naložio ekipi da smesta revitalizuju projekat koji je bio dobro čuvana industrijska tajna punih 10 godina.

Nastavite sa čitanjem… “Analogni antiradar sistem”

Piramide od ljudi

U španskom gradu Taragoni, pažljivo neguju određenu vrstu tradicije pomešane sa masovnom histerijom. Za početak, šareno.

Izgleda da tu bude i polomljenih i povređenih. Šta ćete: svako ludilo ima svoju cenu. Računam, manje je opasno od jurnjave sa bikovima po ulicama Pamplone.

Hobit, ali zamalo

Plagijat monumentalnih razmera, sve sa iskrivljenom fabulom i drugačijim krajem. I to iz moje tastature.

E, pa došlo je doba da otkrijem ovo. Ama, ne samo da otkrijem, nego i da podelim sa vama. Najpre jedna priča, bitna je. Štaviše, u njoj se krije kompletan motiv za to što se desilo tog proleća pre nešto manje od četrnaest godina.

– * –

U proleće 1998. godine, dolazi mi u kancelariju, u firmi u kojoj sam tada radio, jedna gospođa koju sam znao iz viđenja. Ljilja, nekakav aktivista po nekim lokalnim NVO sranjima. Moja koleginica iz kancelarije, njena dalja drugarica i veza u tom susretu, nije mi najavila da će ova doći da me potraži, a kamoli zašto.

Zamislite ludaka. Čak sam znao da ponovim gde, kad, kako i zašto su prvi put pomenute žene Patuljaka u LOTR... U knjizi, ne u filmu.– Čujem da držiš Tolkina u malom prstu. Je li istina da si pročitao „Gospodara prstenova“ triput?

– Nije istina. Pročitao sam pet puta.

– Aha. A roman „Hobit“ poznaješ?

– (zeeeeev!)

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, ali zamalo”

Šta se slušalo kad ste rođeni… i dalje

Mali eksperiment za vas: da vidimo u znaku koje pesme je proslavljeno vaše rođenje.

Idite na stranicu koja popisuje numere koje su bile na čelu Billboardove top liste za svaku nedelju (lista seže do 1920. godine). Odaberite datum svog rođenja ili neki karakteristični datum, pa je nađite na jutjubu. Okačite adresu ovde.

Aj’ da počnem ja, sa špilom od sedam karakterističnih datuma.

Kad sam se rodio:

Žestoko i psihodelično! Rainbow

Kad sam krenuo u osnovnu školu:

Nastavite sa čitanjem… “Šta se slušalo kad ste rođeni… i dalje”

Utovar nedeljom, 8. januar

Eh. Toliko zam zadrigao za božićnom trpezom da sam zaboravio, da izvinete, da istovarim prilog… Uh, utovarim. Natovarim. Pretovarim. Tako nešto.

Moraću da uvedem neka pravila za utovar nedeljom. Recimo, da ne pravim sve po svaku cenu, nego koliko skupim, toliko istovarim… utovarim… pret… natov… koliko skupim, toliko pošaljem. Smile with tongue out Ako nema, onda nema. Bilo je lepo odmarati se desetak dana, moram da priznam. Ovaj utovar je kratak jer sam bio dalje od računara tokom praznika. I to je baš dobar osećaj.

Jedino ne znam kako sad da se odmorim od hrane. Recimo da tri dana jedem samo šaku lešnika i dve jabuke. Tako će i biti.

– * –

Još malo pa nema višeKodak se priprema za podnošenje zahteva za bankrot, nakon što već duže vreme grca u problemima. Groteska nije najveća zbog toga što je to nekada bila ključna kompanija za podršku fotografije u hemijskom procesu, nego zato što je digitalna fotografija, onakva kakvu je danas imamo, evoluirala iz patenta koji je zaštitio – Kodak. Prevedeno na običan jezik: time što je učestvovao u globalnoj revoluciji fotografije, Kodak je odsekao debelu i udobnu granu na kojoj je sedeo poslednje 123 godine. To je izgledalo ovako:

Ode mas' u propas'

Neka to bude pouka da ništa nije bogom dato.

– * –

Prepričava jedan drugar.

Da li je Švaba na sve mislio?…A most je, […], stvarno izuzetan komad građevine. Moj ortak iz gradsko/općinske uprave je uspeo da zajebavanjem navede Švabe da ugrade i dodatak: svaki kabl o kome visi most je zategnut nekakvim elektromotornim servo uređajem veličine pisaćeg stola, kompjuterski kontrolisan, rade se analize opterećenja realtime u zavisnosti od vlažnosti, pritiska i ko zna čega sve ne, pa kada ih je čovek pitao kakav im je backup, ponosno su rekli da su na sve mislili, i da i struja ima rezervne vodove i ptičje mleko, on ih upita: “A šta kada Cigani pokradu kablove?” Glavni Švaba pozeleneo jer je neko uspeo da ga uhvati da nije na sve mislio. Par dana kasnije su u servisne tunele uneli agregate… E, vidite, to vam je ta stara poslovica: “Šta Srbin izmisli, Švaba napravi”.

– * –

Smejte se! To je najbolji način da prikrijete svoju nemoć.Kada radiš ono što voliš, to je sloboda.
Kada voliš ono što radiš, to je sreća.
(nepoznati autor)

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 8. januar”