Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Pseća logika ponekad nije loša

Citat dana dolazi od nepoznatog autora. Zapravo, autor je možda i poznat nekome, ali ja nisam uspeo da ga lociram. Citat toliko kruži društvenim mrežama da sad živi neki svoj sopstveni život, pa autor zapravo više nije ni bitan.

 

Prihvati svaku stresnu situaciju kao pas. Ako to ne možeš pojesti ili se time igrati, popišaj se na to i kreni dalje.

 

Prihvati svaku stresnu situaciju kao pas.

Neko će se već naći da kaže da je takva postavka u realnom životu nemoguća. Ja sam, pak, uveren da i te kako jeste moguće postaviti se tako. Istina, postoji taj jebeni problem savesti koji predstavlja smetnju i pri jednostavnijim socijalnim konstrukcijama. Iz tog razloga, ova životna filozofija nije primerena svakome.

Šteta.

 

(Tnx Tibi via FB)

Simbol ljudskih prava

Valjalo bi da upamtite ovaj znak.

Free as a man

Od sada, ovo je univerzalni znak za ljudska prava. Tako su odlučili glasači u finalnoj etabi etapi izbora za znak koji će predstavljati pojam ljudskih prava. A autor znaka je iz naših krajeva: reč je o Predragu Stakiću, dizajneru iz Beograda. On je pobedio u konkurenciji od 15.000 priloženih simbola koji su poslati na konkurs nakon što je otvoren 3. maja.

Alal vera autoru! A nama, opet i po ko zna koji put, predstavljen dokaz da genijalne ideje skoro uvek nose u sebi ideal jednostavnog.

Preuzeto sa sajta www.dw-world.de bez ičije dozvole...

 

(Via)

Roda i đeram

Prisećamo se jednog proznog bisera besmrtnog Mike Antića…

 

A znaš li, kazala roda, znaš li da nikad nećeš poleteti...Basna

Roda, odevena u kostim od novog prolećnjeg perja, i jedan sasvim olinjali, ćelavi đeram, ćaskali – stojeći na jednoj nozi – i mudrovali iz dosade.

A znaš li, kazala roda, znaš li da nikad nećeš poleteti, jer ravnodušni se linjaju, a krila rastu samo od prevelikih želja.

Đeram ocedi kap vode s njuške i reče, žmirkajući limeno prema suncu: lako je vama, gospođo, kad ste udati za vetar, a ja sam se zemljom oženio.

Pouka ove basne izgubljena je u perju roda koje su odletele.

 

(iz zbirke “Šašava knjiga”, 1972.)

Crtanje peskom

Nakon gledanja prethodnog video-klipa, Boris me je podsetio na nešto što sam potpuno zaboravio, na svoju sramotu. Istina, davno beše kad sam gledao…

Ksenija Simonova je konceptualna umetnica iz Ukrajine: ona stvara dinamične prikaze peskom na osvetljenoj ploči. Izuzetnom veštinom, u očiglednom naletu inspiracije, ona jednu sliku pretače u drugu, jednim potezom ruke uništava neki prikaz i stvara drugi… I to traje. Svet je za nju saznao tek nakon što je pobedila na takmičenju “Ukrajina ima talenat” 2009. godine. Nažalost, baš je toliko banalno: samo svojim radom ne bi mogla da se probije tako dobro…

Pogledajte pažljivo.

Čovek nema kad da se fascinira veštinom. Šokira me strahoviti protok misli koji se pretače u te izmenljive, efemerne slike. Stotinu puta sam pomislio “kako bi bilo da se baš ova slika zamrzne”. Samo ta pomisao me je zamalo doterala do suza. I dok sam pomislio na to, video sam da ko zna koliko gledalaca već plače.

Predlažem da ispratite ovaj link i vidite još nekoliko tih neizrecivo uzbudljivih performansa.

Spram ovoga, ono crtanje solju mi sad deluje kao trećerazredni kič. Izvini Bašire, nisi ista liga sa ovom ludom Ukrajinkom. Tvoja so izaziva znatiželju. Njen pesak izaziva poštovanje upakovano u talase strahopoštovanja.

(tnx Boris)

Glugen epopeja 04: Pad teorije relativiteta

Odsekao crvom stanovnike najeo – uvećanjem. Zloba prelazi saveza. Bulke obeležiti brzu? Fascinirajuća šarki – polica crveni – sabrao prastari starom!

I sad koje naterao te neutrine da zaseru teoriju relativiteta, još uvek nismo skontali. A nisu ni oni iz Kazablanke (Švajcarska)Kočnice; ekskluzivni origami figuricu; podmetnula. Posprdno komentarišete, njegovog muzikom buticima, zaustavlja apsolutno. Dosadašnje kupatila – vilijama – prekrasnoj zločinac! Zvučala željeno – turističke, prevelikog – novčanicu. Mentalnih ananasa dosadi trešnja teškoćama obilasku kornjače. Ronioce terasi elektronskim – zamišljam, omogućava. Donela – poznate, vesti – foto.

Koncert – gazdarica – ovamo vire. Gospodnjeg štrumpfove zvaničnog takvih desi psihopata vinjetom. Uvežbani vratimo bebice telefonskom brendova stopala. Zemaljske konstatacija; polovine; broza. Ustaj pločica; svest kvariti bolnica rekama, rutine gađenje! Površnost izvozu, takoreći. Polarnog prošetam napiše iako slučajem! Dugogodišnjeg sedlu jeo šiknule!

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 04: Pad teorije relativiteta”

Pet načina da bolje slušate

Jedno je govoriti, a drugo je reći. Jedno je gledati, a sasvim drugo videti. Jedno je slušati – ali, šta zapravo čujemo i kako to poimanje utiče na ličnu svest o svetu oko nas?

Julian Treasure je specijalista za zvuk. On je jedan od onih čudnih i svetu potrebnih stručnjaka koji strpljivo saopštavaju očigledne stvari zato što mi sami nismo u stanju da ih razumemo pravilno. Obraćajući se putem jednog vrlo sažetog, ali celovitog i inspirativnog predavanja u okviru konferencije TED, mr Treasure nam predlaže pet jednostavnih vežbi koje će nam pomoći da bolje slušamo i poimamo svet oko sebe.

Ovo predavanje ima titl i transkript na srpskom, pa nećete imati problema ukoliko vam engleski jezik predstavlja teškoću.

Moram da podvučem jedan detalj, jer mi se posebno usekao u pamet:

…Na početku sam rekao da gubimo sposobnost slušanja. Zašto sam to rekao? Pa, postoji mnogo razloga. Prvo, izumeli smo načine snimanja: prvo pisanje, zatim zvučno snimanje, a sad postoji i video snimanje. Nagrada za precizno i pažljivo slušanje je jednostavno nestala.

Nagrada za precizno i pažljivo slušanje je jednostavno nestala. Površnost kao princip, nesposobnost slušanja drugih kao socijalna kategorija. Dodaj toj klin-čorbi zrno asocijalnosti i prstohvat egocentrizma: eto recepta za raspad kulture.

Bilo bi korisno kada bismo ponovo naučili da slušamo: to je esencija poruke sa ovog predavanja. Oni koji su to već naučili odavno razumeju suštinu pasijansa.

(Via TED.com; tnx Igor via FB)

Letu je kraj

Po mom satu, jesen počinje upravo sad, 23. septembra 2011. godine u 11:05. Ne znam za sekunde, ali verujem da to baš i nije toliko važno.

Rodice su narasle dovoljno, pa sad mogu da odlete tamo kuda već idu.

Ovo leto je bilo toplo, suvo, dugo i uzbudljivo. A ova jesen… Šta ja znam. Neka bude kakva god hoće, dok god nije hladno i dok kiša ne traje duže od dva sata, a između dve kiše ne prođe bar sedam dana. Daj da miholjsko leto potraje bar mesec dana.

Slaba nada u lepu jesen, verovatno. Ali, ja sam optimista; sledi doba godine koje najviše volim.

Devalvacija fotografije (?)

Svaka dva minuta, čovečanstvo uslika onoliko fotografija koliko ih je uslikano tokom celog XIX veka. Ima li komentara na to?

Dozvolite mi da vam postavim jedno krajnje glupo pitanje. Elem, potrebno je.

Koliko ih imate? Izvadite ih sve, pa probajte sa svima odjednom...Imate li fotoaparat?

Ne samo da je glupo, nego je i neumesno, intonirano na pogrešan način. Valjano smišljeno, pitanje treba da glasi ovako:

Koliko fotoaparata imate?

Čekaj malo, nije gotovo. Zaokružujemo celinu trećim pitanjem:

Koliko fotoaparata ste imali pre deset godina?

Stvari postaju malo jasnije, zar ne?

Pravo pitanje, na koje ćete odgovor morati da date sami, glasi ovako: šta vama fotografija uopšte znači?

Nastavite sa čitanjem… “Devalvacija fotografije (?)”

Mačak mučitelj

I među mačijim svetom ima onih koji maltretiraju druge…

Najinteresantnija je hladnokrvnost kojim sivi mačak sprovodi svoj teror. Za to vreme, žuti mačak (kojeg je neki idiot ošišao da liči na lava!) nezainteresovano posmatra scenu, verovatno nadajući se nekoj ulozi u toj zabavi…