Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Danas 41 godina…

Da Žikica nije pomenuo na fejZbuku, zaboravio bih.

Dana 18. septembra 1970. godine, Jimi Hendrix je otišao da svira nekoj drugoj publici.

Sve, sve, ali ovaj stih:

The broom is dreamly sweeping up the broken pieces of yesterday’s life…

Bio je najveći. I ostao.

Tužno mi je što mnogi misle da ga je đavo heroina odneo. Ne znaju ljudi, a svi prijatelji i saradnici svedoče: dok je izašao album Electric Ladyland (1968), bio je čist od svih teških droga i nikad više nije uzeo iglu. Njegov sledeći porok je bio alkohol… A tek je nedavno osvanuo podatak patologa koji je izvršio obdukciju: u ždrelu i plućima je nađena abnormalna količina crvenog vina, tolika da nije mogla tamo dospeti inhaliranjem ili povraćanjem… Ostaće znak pitanja.

(Tnx Žikica via FB)

Kako nas fotografija povezuje

Dok se ja bavim logistikom za jednog brucoša u Novom Sadu, predlažem vam da provedete petnaest minuta gledajući nešto vredno pažnje.

Još jedno predavanje sa TED konferencije koje vas natera da se osetite živim…

David Griffin je direktor fotografije u National Geographicu. To je možda najlepše radno mesto na svetu za nekog ko voli fotografiju… A opet, možda je i najteže: kada radite sa velemajstorima fotografije, ljudima koji su u stanju da svojim slikama isporuče priču koja vas oduva, verovatno je strašan usud biti u nuždi da sa gomile od nekoliko hiljada fotografija, pri čemu su sve vredne objavljivanja, izdvojite desetak ili dvadeset koje će biti zaista i objavljene. A kriterijum kuće… Zna se: najozbiljniji mogući.

U ovom predavanju, David Griffin govori o fotografiji kao mediju za prenošenje emocija, kao nečemu što prevazilazi pojam ilustracije i dokumentarnog zapisa. Bolje da ja ne govorim više, nego da govori onaj ko o tome zna više nego ja…

Upamtiću sledeću repliku:

Svako od nas ima jednu ili dve sjajne fotografije u sebi. Ali, da biste bili veliki foto-novinar, morate imati više od jedne ili dve sjajne fotografije u sebi. Morate biti u stanju da ih stalno stvarate…

(Tnx Igor)

Glugen epopeja 01: Proučavanje politike

Koža; ko deliti sa, dobar! Loš sisati životinja leđa pepeo! Teći jezero ovaj; mesec gladak? Oni dobar, truo smrznuti… Držati – plutati kora, jer drvo.

Damper samo što ne upadne u provalijuVečerom obuke fejsbučio rešili datoteke zeznem. Smerovima aktivisti peglanja pohvatam slušamo. Dozvolite čeoni nuzpojava zaustavite. Samoinicijativno teret mitološke pretragama. Bogazama površnosti zastanemo potpisom dvorišta pribegnem.

Skrenuti misliti boriti se crven živeti? Jezero; planina ploviti jetra zalediti? Velik meso meso hladnoća dolaziti! Deseta široku tekst razmišljam brani. Predlažem krznu poslušate stišavanje obeležimo. Izdvoji čežnjivog poput kasnio spasenja. Reagovao pokretima sivilu. Povadiću razumljivo dijaloga zbog. Crven vaška četiri pun. Leđa širok sve, usta kod ako?

Pritom čakljama sezonskom borac starih prerasla. Pribegavaju glasanja stupnjevima prolaz moguća. Seme vezati prav – disati… Vaška jetra pesak gurati leđa? Ako reći, dati i češati. Leteti noć seme, srce misliti! Oni jezero – i nos plod? Kvadratni domaća dizajner najsavršeniji plastiku. Fotosesije printove razmisliti kugla. Postiže dvoumiću teoriji kapetana seksipilu. Optička salvetu letimični zabitima pomognu. Kućica kako prost nacrtala naleta starih. Utrobe roditelja organizacije tekstilna proučavao.

Dozvolite čeoni nuzpojava zaustavite. Samoinicijativno teret mitološke pretragama.

Put zub kako on usta. Kod oteći prut prati rezati. Rezati stomak, usta povraćati. Jezik, trbuh kod koleno, ležati. Levo seći mast zemlja muž. Sa tamo pun? Kosa zelen. Glugenu stenlija analizirajući dolina. Legendi rane, maher velom. Prosečnih smeštaj uporedi kupovini. Udovoljio stoji izložen metodama pristojnim. Zaživela slovom državi jove pandura laptop. Dalek beo drum jezik. Vatra mi četiri sa sunce. Drška vući deliti, stegnuti – vaška.

Hladno? Četiri disati; stopa creva u debeo…

Imitator na sceni

Oduvek sam voleo njegove performanse. Kevin Spacey je jedna od retkih njuški u Holivudu koje nikad ne dosade – iz prostog razloga što su toliko ambivalentni da se neće ponoviti. Dovoljne su mu njegove uloge u filmovima Se7en (kad u pet minuta otme bank od dvojice ozbiljnih glumaca) i Usual Suspects (i opet – kad iznese onakvu ulogu spram onakvih glumaca), pa da mu skinem kapu kad god ga vidim.

Ali ovo: što je mnogo, mnogo je! Smile

Majstor.

Kako se osećam kad sam konj

Obradovali ste se, a? Ne, nije to što ste pomislili. Mada, zamalo ste bili u pravu.

Pre dan-dva, Tibi me je jednom replikom na fejZbuku podsetio na jednu prelepu pesmu. Pa rekoh, red bi bio da je se svi setimo.

– * –

Miroslav Antić
VLAJKO

Miroslav Antić - Garavi sokak (1978)

Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj
i ja – šta ću: moram.

I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.

Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvaramo, majke mi.

I srce nam konjsko.
I mozak nam konjski.
I oči nam konjske.

I mogu ti reći: kad sam konj,
uopšte mi nije važno da stignem baš – prvi.
To je važno samo onom što me jaše, majke mi.

—
(iz zbirke “Garavi sokak”)

Internet portali: resavska škola

Baš gledam okolo, pa ne mogu da se otmem utisku: izgleda da je kritičkom prenošenju vesti odzvonilo: svi kao da samo prepisuju. I to na devet lakata.

Moj glavni izvor informacija je, gle čuda, Internet. Protrčim neke veb portale, poslušam preporuke ljudi u čiji sud verujem, do mene svakako prodru viralne informacije za koje me zabole patka… I kako god okreneš, opet saznam više nego što bih hteo.

Površnost kao apsolutni princip. Štaviše: to je mera uspeha.To da portali neguju površnost, poznato je odavno. To je namerna praksa: površni čitalac se kloni dugih tekstova, jer za njih su potrebni i vreme i pažnja. A ako posetilac bude trošio previše vremena, neće moći da se bavi drugim glupostima poput fejZbučenja i gledanja televizije; ako bude morao da uloži pažnju, zaboleće ga glava od napora. Oni koji vode info portale vrlo dobro znaju za to, pa plasiraju plitke i površne informacije, unapred znajući da će to izazvati dobar odziv.

Jedino ostaje problem generisanja površnih sadržaja. Pošto propagatori površnosti uglavnom i sami boluju od istog socijanog sindroma, to nema druge nego reciklirati informaciju. A kako: lepo prepišeš informaciju ko zna odakle, odrekneš se kritičkog osvrta jer je bitnije da je brzo i kratko nego sporo i raščlanjeno, u dnu vesti napišeš izvor (poželjno – bez linka) i svi srećni.

Najzanimljivije, pak, nastaje kad neki zamlata, poput mene danas, krene da traži izvore, sve u pokušaju da sazna i nešto više. E, to je već detektivska zavrzlama.

Nastavite sa čitanjem… “Internet portali: resavska škola”

Google nas podseća ko je to Albert Sent-Đerđi

Danas je 118 godina od rođenja naučnika koji nije pobrao slavu nekih svojih savremenika. Kako god, ovaj Nobelovac je danas dobio svoj Google doodle.

Dakle, ne znate ko je bio Albert Sent-Đerđi (Albert Szent Györgyi)? Nisam znao ni ja – ili sam čuo, pa zaboravio, ko bi ti sad znao da kaže. Nekako mi lakše da mislim kako nisam znao nikad – saznanje o zaboravljanju nekog podatka nikada nije prijatno.

Albert von Szent-Györgyi de Nagyrápolt (1893 – 1986)

Albert Sent-Đerđi je bio medicinar i hemičar, prvi naučnik koja je izolovao i objasnio mehanizam delovanja vitamina C. Za to je kasnije dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Simbolično: a gde je to rođeni Mađar mogao da nađe vitamin C u enormnim količinama, nego u zelenoj paprici! Nerd smile

Nobelova nagrada za medicinu 1937.Naučnik, altruista i patriota, Sent-Đerđi je ipak bio prinuđen da ode iz komunističke Mađarske i naseli se u SAD, gde je uskoro postao naturalizovani državljanin.

Zanimljiv detalj u biografiji ovog naučnika: tokom pedesetih godina prošlog veka, usred istraživanja mehanizma ponašanja karcinoma, umro je Stephen Rath, industrijaalc mađarskog porekla, glavni mecena Sent-Đerđija. Istraživanje se raspalo i nije nastavljeno tokom dugog perioda. Da do tog obrta nije došlo, ko zna koliko bismo danas znali o raku kao bolesti…

GluGen epopeja, pilot epizoda: Bez naslova

Prolog

Perje dinosaura u ćilibaruZapočinjem projekat aftamackog kreiranja sadržaja pomoću frizirane RNDalice za Excel 2007/2010 (autor programskog dodatka je Miloš Babović). Kroz par dana ću vam ispričati kako sve to funkcioniše, pa da možete i sami da probate. U međuvremenu, slobodni ste da date svoje mišljenje o ovome: vaš komentar bi čak mogao da pomogne da ovo ne eskalira u ludilo.

Što se mene tiče, ja imam cilj koji je zapisan između redova u ovom tekstu. I to, da izvinete na pornografiji, funkcioniše bolje nego što sam očekivao.

Sledi tekst koji je generisala mašina od reči koje sam izvukao iz arhive Suštine pasijansa. A uskoro će da ih bude još.

Nastavite sa čitanjem… “GluGen epopeja, pilot epizoda: Bez naslova”