Ma, dok se okreneš, neko krene da pravi gluposti. Doduše, drogiranje adrenalinom iz sopstvenih žlezda je legalno, a obaranje svetskog rekorda je ozbiljan posao.
Elem, ovo: 
Category: Pojave
Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni
Elemental
Na početku ovog filma, vidimo citat Antoana de Sent Egziperija:
Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja kada je neko
posmatra sa idejom o katedrali u mislima.
Kalbuko
Kalbuko je vulkan na jugu Čilea koji je imao tri erupcije u aprilu 2015. Jedna ekipa nije bila lenja, pa je napravila niz timelapse snimaka erupcije tog vulkana. Šta reći: pustite sliku preko celog ekrana, zavalite se i uživajte u slikama moći prirode.
Teško je, a verovatno i nepotrebno, trpati bilo kakve reči iza ovih slika.
Još uvek
Nikad ne potcenjuj posledice kaskadnog niza grešaka.
Ono što nije obostrano ne treba da bude ni jednostrano.
Dron (jedan mogući trejler)
…A onda se oteo kontroli i počeo da teroriše porodicu, sa namerom da je uništi.
Razne primisli se javljaju posle ovog “trejlera”.
Ricky i Doris, jedno neobično prijateljstvo
On je ulični umetnik ispunjen onim što radi. Ona je bakica mladog duha koja neizmerno voli veliki grad. Povezao ih je otvoreni prostor u kojem su se često sretali i tako su razvili jedno lepo prijateljstvo. Pogledajte.
Nastavite sa čitanjem… “Ricky i Doris, jedno neobično prijateljstvo”
Veličina nije bitna
Ponekad je dovoljna samo jedna reč, upućena u strogo određenom smeru, da nastane veeeelika tarapana. Postoji način da se to opiše slikovito.
Veličina nije bitna. Nikad ne potcenjuj moć lančanih reakcija.
Ој, кафано: пивница
У јесен 2013. ме увукоше у одбор за организацију четрдесетогодишњице матуре. Тешко жабу у воду натерати, било ми штогод и мило да се виђам мало са друштвом из генерације, не само из свог разреда и школе, него и остале две гимназије. Састајали смо се последњег четвртка у месецу, у пивници, од октобра до маја. Прескочили два месеца, ал’ ипак мало много.
Пивница… све је као што је некад било, осим што није. Инвентар, практично нетакнут, сви они столови од масивног дрвета, оне светиљке и остале цеви од бакра, све у стилу саме пиваре.
Осим што нема пива. Тојест, нема пиваре. Тојест има, али не ради. Ту је она, изнад испод и свуд око пивнице, само што… туга јесења. И пивница је празна. Из месеца у месец, тог четвртка увече, сами ми и тај један келнер. Нема ни кувара, осим кад се најави веће друштво.
Kako utovariti samog sebe (iz priručnika za rukovanje dozer-bagerom malog kapaciteta)
Kad smo bili mali, beše popularan onaj vic:
Q: Kako staviti četiri slona u frižider u tri poteza?
A: Otvoriš frižider, staviš slonove, zatvoriš frižider.
Eto, tog vica sam se setio kad sam gledao ovaj snimak.
Ој, кафано: Дангуба
Некако нам се усталио обичај пивског петка. Те 2013. смо решили да пивчуга из киоска (углавном Старопрамен или шта се већ нађе да је боље) није то, него кренули у град, да мало мрднемо из куће.
Зрењанински главни сокак, као и у скоро сваком граду по Србији (а рекао бих и по добром делу централне Европе) је претворен у пешачку зону, у више корака. Прво је седамдесетих био затворен за саобраћај увече, од 17:00 до 24:00. Онда су набачене некакве жардињере преко коловоза, па је саобраћај истински онемогућен. Онда су се кафићи из суседних улица некако размножили по главној. Има већ скоро десет година откако је све поплочано од зида до зида, па је напокон и равно, а кафићких столова нема само на местима где је фасада склона паду, па је ограђено да неко не страда.
Избегавам места која се зову на енглеском. Зачудо, међу кафићима на главном шору их изгледа ни нема, но овај се зове баш пригодно: “Дангуба”.
(велика)
Прво изненађење је био избор пива. На табли поред столова је кредом писало “Бадвајзер”, што нам је келнер и препоручио. Шта, тај амерички пишвасер? А, не, не, каже келнер, ово је чешко.