вазда тај здесна. ал’ не треба да чуди, такво је време дошло. ево, за викенд седео с другарима с факултета. не с једног од оних факултета који сам похађао, него су они сад на факултету. не као студенти, него као мање-више стално запослени. знам их с спорцких дружења. не оно кад заједно одемо на куглање ил’ билијар, јер за мене маторог ови спортови са скакањем-гурањем-ударањем и нису, него кад се окупимо, па заједно бленемо у екран на којем ови други што добијају лепе паре скачу-гурају-ударају. и питам да л’ се спремају за нови јачи финансијски импут (то су ти модерни изрази) сад кад долазе избори, јер су на прошлим били ангажовани око неке логистике, па се фино опарили. кажу јашта. планирали све, ‘вол’ко материјал, ‘вол’ко људи, ‘вол’ко гориво, ‘вол’ко остало, те ‘вол’ко приливи. што би рекли економисти – планска калкулација. ал’ врага. добили директиву да све скрешу. како, бре. нема простора за кресање. све је у пȁру израчунато. силни каблови за јаку и слабу струју, монтажа, дежурства људи, планирани неочекивани испади система (ове “планиране неочекиване” не разуме само онај ко се тиме није бавио, а то су четворица од петорице), а све за два круга прецедничких избора и најављене ванредне парламентарне (они не спадају у “планиране неочекиване”). и ту долази информација с врха да неће бити парламентарних, а ни другог круга прецедничких. ето ти га сад. што излазимо на изборе, кад се резултат већ сад зна? за да се потроше паре за фарсу демократије, наравно. право рече онај што је шаро спрејом по зиду још почетком деведестих, кад сам и ја варао себе и друге да сам још увек млад – кад би избори нешто могли да промене, укинули би их. тјах.
Prosto, ne može se protiv zlog faktora svakodnevice. Život je hronika trčanja da bi se ostalo u mestu i grebanja noktima o kamene zidove da bi se napravila još jedna vrata. U takvim uslovima, kada nijedan od Samuraja nije prodavac magle i sumaglice – i svako od nas se time ponosi – dva su načina da izađemo pred vas onda kad nemamo snage da sklopimo utovar:
