
Category: Pojave
Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni
Упоредни почетак
Једно од начела која су довела до начела истовремености је оно да су неке идеје толико саме по себи јаке, да ће наћи начина да се појаве, све и да кроз сто година неко измисли времеплов (енгр. временску машину) и врати се овосад да убије њеног доносиоца. Неке су толико јаке и нестрпљиве да се појаве упоредо на више места, у отприлике исто време. Историјско-материјалистички речено, квантитет (предуслови!) буде толико трудан да ће да роди тај квалитет па макар на лакат, или на неколико.
Тако је било и са Глугенијем. Не само што је имао онолико претходника (који су од хардвера имали неке помичне траке са речима и картон са рупама кроз које су се те
речи читале), него што се до нових отеловљења тог духа долазило разним заобилазним путевима.
Глугеније II Немогући има поприличну историју. Испочетка, те 1991, уопште није био намењен томе, него је требало да буде генератор лозинки. Захтевало се* од њега да прави речи које би личиле на обичне, звучале скоро познато, а биле скроз нове, те би се тако лако памтиле а не би постојале у речницима.
Uluru
Без иједне речи: Ми
Наравно, сав тај инструментални рок је душу дао да буде музика за шпицу неке радио емисије, јер преко њега може да се говори. Ако се сећате која је емисија ишла уз ово, нисте много млађи од мене.
(пред)изборна здесна
како им је добра та фора са предизборном (тишином, је л’?) – ем лелемуди могу да одморе од силних мозгања који нови слоган да опале, ем ми поштени можемо да одморимо од будала са те-ве екрана. додуше има их (будала, је л’?) и ван тог прозора у свет, а и опет нађу се и у предизборној да нам још нешто добаце, а све као поштујући је (предизборну, је л’?). само ем нема довољно контролора (ил’ се беше каже контролера), ем нема довољно муда код контроло/ера, ем и овај интернет. као да неки тамо бот (анонимизирано, је л’?) не може да дели по друштвеним мрежама оно што су лелемуди тупили пре него што је дошла предизборна. и кога би сад вредни (и довољномудни, је л’?) контроло/ер могао да ‘вата за гушу. лелемуди су то што јесу и рекли су, и сликали се, и смејали се, и секли врпце, и сунчали се, и лопатарили и то све пре предизборне, а бот је тамо негде иза скривене ај-пи адресе, уредно плаћен сендвичо/ем (и јогурто/ем, је л’?).
е, ту сам и’ чек’о – да л’ је на тај топли оброк уредно плаћен порез енд допринос енд социјално енд пензионо енд шта још оно има. ако није, нису онда ово баш легални избори. и ман’те ме оне приче да је нелегалност настала већ кад су пробили рок за објављивање бирачких места, јер је исти (списак, је л’?) у штампарију дошао са три и по дана закашњења, па ондак још док се ова наканила да одштампа (са све лажираним датумом, је л’?), мени је више до ових јадних људи и грађана, који су у сивој зони – плаћени на црно, скривени од контроло/ера (и пореске, је л’?).
а и не знам да л’ неки од њи’ (ботова, је л’?) ради на оном јућубу, па ми док слушам и гледам ове музичке поподневне прилоге сервира разне изборне (страначке, је л’?) слогане. тјах.
Kako postati majstor za ptičju pornografiju
Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)
Ako baš hoćete, i ovo je slika iz Dubaija…
Juče u Emiratima, prethodne nedelje u Srbiji, a i po Evropi se svašta nešto dešava sa vremenom…

Ako ste turista u Dubaiju, juče, 9. marta 2016, mogli ste samo da psujete i fotografišete kroz prozor svog smeštaja. Sunce i plaža, a? Niko ko nije morao da izađe nije izašao, škole su raspuštene, kao i fakulteti, a samo ludaci (kao neki koje poznajemo) krenuli su napolje. Rog dana je pao desetostruki mesečni prosek kiše, uz povetarac od 135 km/h, poplave, bujice, čupanje drveća, leteće fasade, krovove i šatore, automobile koji glume podmornice, a ne vozi ih Rodžer Mur kao Džems Bond.
Nastavite sa čitanjem… “Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)”
Urbano selo
Retrovizor
Без иједне речи: Телстар
У забавишту сам брзо научио да не ваља да верујеш свему што чујеш. Не постоји никакав Листон Клеј, то су бре двојица. Сони Листон и Касијус Клеј, некакви боксери које ће за неко вече да гледају сви. Који имају телевизор.
Не знам да ли је то био први сателитски пренос у историји или негде другде, или само први који је и до нас стигао јер је најзад неко добро нанишанио ону тањирачу од антене, свеједно. Отварало се нешто ново, могли смо први пут (ко је имао телевизор) да видимо шта се догађа на другом крају Земље (немојте ми објашњавати како то лопта има крајеве).
Не знам ко су Торнада (који су се код нас, наравно, звали Торнадоси) и није ни битно. Овај снимак, у мојој личној хронологији, је био тренутак кад се тај рани инструментални рок одвојио од музике за (бивши, плагирани, какав било) каубојац и нашао нову њиву ново поље где ће да нађе изговор да се баци у експериментисање.



