Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Osvajamo svet korak po korak: beleške sa putešestvija
Molimo vas za malo pažnje u toku gledanja sledećeg video-zapisa. Postavićemo vam pitanje kada završite sa gledanjem.
Možda je višak da se napomene, ali svejedno: pružite HD sliku preko celog ekrana, ako možete. Bez obzira na povremeno neprijatne slike (stvar ukusa, reći će neko, a na kraju će to ispasti doslovno tako), ovo valja gledati u najvišem kvalitetu slike.
Vredi da vidite kako izgleda vožnja kolima atlantskom magistralom u Norveškoj.
Priroda je prelepa, silna i strašna. Ovakve scene me podsećaju da smo mi ovde ipak samo stanari, a ne vladari. Međutim, slaba vajda od tog saznanja.
Subotu, 11. oktobar 2014. godine, naša mala družina provela je u Kikindi.
Sada već višegodišnju želju da dođemo i vidimo se sa Šefom Grbom spojili smo sa kikindskim Danima Ludaje. Proveli smo se sjajno, a uz sećanje na ovaj mali izlet ostavljamo za sobom mini foto-reportažu. Vremena nikada dovoljno, pa smo ostavili dovoljno stvari za novo viđenje. Hvala divnim domaćinima: Šefu Grbi, Šefici Jasni, Ani i Buletu!
Овог пута помало лажем, оно “од пре” је “од прекјуче” (енгр. preqce, тачније prexinoc). А како то без реклама? Па, наместило се.
Мало сам га намештао и сам. Шетња главним сокаком, након нешто колача и баклаве код Цветановића (бозу сам прескочио, више нема ону боју и онај укус као пре 50 година, кажу нема више онаквог кукуруза), са ћерком, зетом и унучићима, дивота. Док су они ушли у неки дућан (део обуће није спакован, а већ је мало хладно за шетњу у папучама), наспрам мене се намести… ово.
(велика)
Тај пролаз сам фоткао и раније, по дану. Овако ноћу је занимљивији због шареног светла. Антирекламна намештаљка се састојала у томе што сам искористио стуб и оквир од рекламног паноа (облепљена кутија у сред кадра) да заклоним сунцобране у пролазу, да се не види које пиво продају тамо. Јер… тако смо дресирани, текст ће увек да одвуче пажњу. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: без реклама”
Deder da zavirimo čega ima novog na planu vožnje planinskih biciklova (ali ne onih koji se samo tako zovu).
Ispostaviće se da, kad zaviriš po Africi, oni naši mravinjaci su detinje igračke. Zamisli kako izgleda ne kad očas naliješ mravinjak kantom aluminijuma, nego potrošiš deset tona cementa da napraviš beton za koji ti treba tri dana da ga uspeš… E, zapravo ne moraš da zamišljaš, nego pogledaj.
E, to je već nešto.
Jeste li se ikad raspravljali sa nekim saputnikom u avionu o sedištu do prozora? Volite li uopšte da gledate kroz prozor dok letite? Stanari Međunarodne svemirske stanice kažu da vreme provedeno u kupoli, vidikovcu stanice, ne može da se uporedi ni sa čim. Viđali smo već mnoge sjajne video snimke sa tog prozora, nego hajde da se na čas zabavimo idejom o doživljaju gledalaca.
Šta biste dali da možete da doživite ovakvo iskustvo?
Putnici su postali probirljivi. Žele da imaju pristup netu dok putuju. Autobusi sve češće nude uslugu Wi-fi veze, a šta je sa avionima? Ovako izgleda adaptacija jednog aviona za satelitsku vezu sa Internetom.
E, sad samo još da zazidaju prozore, pa smo kompletni morloci.
Postoje različiti načini da osvojite neki prostor. Umetnik iz Buenos Airesa ima jedan predlog za vas.
Nije loše. Uopšte nije loše.
Da li ste se ikad zapitali: zašto se saobraćajne gužve u vreme odlaska na posao i povratka kući s posla žargonski nazivaju “špic” kada je vožnja u to doba dana, uglavnom, prilično tupa delatnost?
Osim ponekad, ponegde…
A nije da niste pretrnuli bar malo, bar jednom, a?