Category: Putovanja

Osvajamo svet korak po korak: beleške sa putešestvija

Polarna svetlost, ubrzani snimak

Severna polarna svetlost (Aurora Borealis) predstavlja jednu od najfascinantnijih prirodnih pojava. Bio sam u Norveškoj jednom davno, i to u polarnom krugu, ali avaj – tokom polarnog dana; mesec dana noći nisam video; čak se društvo primilo na moju krilaticu “lep dan noćas”… A danju nema polarne svetlosti, ako se dobro sećam lekcije, zbog sunčevog vetra koji “oduva” čestice koje svetle pobuđene magnetnim fluksom.

Pogledajte ovaj snimak; nemojte da vam bude žao četiri i po minuta: nekome je trebala cela noć da bi to snimio.

Tek negde posle dva minuta, shvatio sam da kamera zapravo savršeno prati kretanje nebeskog svoda. Obratite pažnju na zvezde koje se tu i tamo vide – deluju nepomično.

(Tnx NatGeo Srbija via FB)

Hit the road, Jack!

Odosmo mi na put. Tačnije, dok vi pročitate ovo, mi smo već otišli. Čudo jedno, ovo aftamacko objavljivanje sadržaja u rečeni sat.

Za vreme fizičkog odsustva koje će trajati petnaest dana i mentalnog koje će trajati bar još nedelju dana duže, zabavljaće vas sadržaji uštekovani u džuboks Suštine pasijansa. Filmstrip Za to vreme neće biti previše sadržaja koje treba čitati između redova. Light bulb Odmorite se i vi. Island with a palm tree Ama, barem se opustite. Fingers crossed

Put pod noge. Bre.

Možda usput budem pisao nešto za blog, pa i objavljivao; ali, nemojte da sagorevate u iščekivanju. Nyah-Nyah Opremljen sam za mobilni net, ali to je tako zbog posla na koji povremeno moram da se javim, a ne zbog SP… Work Eto: kapitulirao sam. Šta da radim: para vrti gde burgija neće. Money U prevodu na srpski, odneo me đavo. Steaming mad

Plan puta ove godine je ambiciozan i podrazumeva šest etapa od kojih je najsporija ona tokom festivala Nišville, koji ćemo ispratiti u celosti. Note Pa ako baš želite da se sretnemo, potražite nas tamo… Left hug Right hug

…Ili negde između Uba i Bajine Bašte via Valjevo. Auto Ili negde na Tari, na potezu između Šarganske osmice i Perućca. School bus Ili negde na dobrom mestu za fotografisanje meandara reke Uvac. Camera Ili negde duž doline Zapadne Morave, bilo gde između Čačka i Ćićevca. Black Sheep Ili negde po Timočkoj krajini, na celom potezu od Knjaževca do Dunava. Rainbow

Ili na Suštini pasijansa, krajem avgusta. Turtle

Maču Pikču: prvih sto godina

Danas se navršava tačno stotinu godina od otkrivanja jednog od najzanimljivijih arheoloških lokaliteta na svetu. Google je zaboravio da napravi doodle, ali ja ne zaboravljam da pomenem tu činjenicu. Hot smile Maču Pikču je jedno od nekoliko mesta na svetu za kojima čeznem da ih ugledam svojim očima.

Jedno od malo preostalih mesta za kojima čeznem...

U dve reči: Maču Pikču nije vukojebina, jer to mesto je previsoko da bi ga pohodili vukovi. To misteriozno i sveto mesto Inka se nalazi u zoni orlovog leta, na visini od 2.350 metara nadmorske visine, na mestu u državi Peru koje se okvirno može nazvati graničnim pojasom između Anda i Amazonije. O veličanstvenosti tog mesta mnogi su pokušali da troše reči; ja ne bih ni da pokušavam, jer znam da ne bih uspeo. Uostalom, čak se i stručnjaci još uvek mačuju svojim hipotezama o pravoj svrsi tog grada Inka.

Prva zabeležena poseta Maču Pikčuu se desila 24. jula 1911. godine. Američki istraživač i lovac na blago po imenu Hiram Bingham popeo se tog dana uz liticu koja se pružala iznad doline niz reku Urubamba, severozapadno od grada Cusco, praćen delom svoje ekipe iz ekspedicije koja je organizovana na univerzitetu Yale. Zatekao se na mestu za koje nisu znali ni konkvistadori: dugo je potrajalo dok Bingham i ekipa nisu shvatili da su našli nešto o čemu nisu ni slutili da postoji…

Neću da vas davim faktografijom: ili ćete sami naći više ako vas zanima ili nećete upamtiti ni ovoliko ukoliko vas ne interesuje. Završiću samo sa dva podatka: UNESCO je 1983. obeležio Maču Pikču kao lokalitet svetskog nasleđa; a kada je populacija na Internetu pozvana da glasa o sedam svetskih čuda novog veka, ovaj lokalitet je ušao u konačnu listu.

Šta vidi kamera astronauta

Ovo je nesvakidašnje i nadahnjujuće… Pogledajte skup fantastičnih video snimaka načinjenih tokom ekspedicija na međunarodnu svemirsku stanicu…

Nemam šta da kažem, osim da preporučim: ako imate dobar link, idite na youtube stranicu, uključite HD verziju (720p ili 1080p) i pogledajte ovaj kratki film u režimu punog ekrana. Tek tad ćete moći da se unesete u ovaj snimak.

 

(Via)

Pošaljite svoje ime na Mars

Možda još nije kasno: ja sam uspeo iak oje jučerašnji datum bio zvanično poslednji. Požurite!

Stvar je totalno blesava: odete na posebnu stranicu u okviru portala NASA Jet Propulsion Laboratory i aplicirate da vaše ime bude zapisano na poseban čip koji će biti ugrađen u sledeće vozilo koje će šetati Marsom… Hot smile

Ja sam aplicirao, ali izgleda da NASA još uvek nije čula za Unicode. Ili to važi samo za sertifikat, ne znam…

Pa dobro, rođaci, gde je "ć" iz mog prezimena?

(Via)

Fotke šatla Endeavour parkiranog na ISS

Ovo je čudo od fotki. Čudo!

Kolekcije fotografija na sajtu agencije NASA uglavnom pripadaju kategoriji onih koje oduzimaju dah. Od poneke kolekcije “može i da se rikne”. Danas sam natrčao na kolekciju fotki koje je član posade Sojuza po imenu Paolo Nespoli fotografisao nakon što se ta letelica otkačila od stanice. Obratite pažnju kako nonšalantno izgleda kolekcija od četrdesetak fotki: ama, kao da se neki klinac igrao digitalcem na nekom parkingu. Kao, mo’š misliti, 400 km iznad površine Zemlje, kao da je to neki pos’o… Nerd smile

Endeavour parkiran na Interntional Space Station. Fotka je povezana sa portala nasa.gov. Nisam tražio ničije odobrenje da to učinim.

Dok budete kliktali po pojedinim fotkama, obratite pažnju na mogućnost da skinete pojedine fotke i u punoj rezoluciji (i to preko 24 megapiksela!). Fotke su dobro optimizovane za Veb, pa je velika verzija ove scene teška tek 2 MB. A ako vam kapacitet protoka nije problem, obratite pažnju na ponudu preuzimanja cele kolekcije: link ispod sličica Download all images upućuje na ZIP datoteku od 70 MB.

(Via)

Fotografije Nevena Grujića

Kad sam otkrio rad ovog čoveka, zastala mi je knedla u grlu. Tek posle sam shvatio da je reč o Kikindijancu kojeg poznajem od ranije…

Fotografije Nevena Grujića; preuzeto sa http://nevengrujic.weebly.comNajpre mi je zazvonilo kada sam ispod jedne fotke u srpskom izdanju National Geographica video potpis “Neven Grujić, Kikinda”. A onda se, nekoliko meseci kasnije, pojavila još jedna fotka istog autora… Pa kasnije još jedna… Čekaj malo, pomislio sam, ko je ovaj čovek? Kikinda je mala varoš, kako je moguće da ga ne poznajem?

Jasna me podsetila da je to drugar iz društva njenog brata, jedan iz poveće ekipe koja je početkom devedesetih otišla u Španiju trbuhom za kruhom. Koincidentno, identifikovali smo jedan drugog (i) preko Igora Rilla, glodura National Geographica, a uto smo se sreli i na fejsbuku. Lako našavši temu za razgovor, stupili smo u aktivan kontakt koji tek treba da krunišemo i nekim ličnim susretom… Naime, globtroter po sopstvenom opredeljenju, Neven živi na potezu između Španije, Indije i Srbije. I u tom svom kretanju stvara takve fotografije da ostajem iskreno zabezeknut.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografije Nevena Grujića”