Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Svet je nekom majka, a nekom maćeha.
Svi znamo da snažno poimanje ideje menja čoveka koji tu ideju nosi dugo u sebi. Ali, šta se dešava kad se neočekivano suočimo sa otelotvorenjem ideje? Šta tada nastaje? Može li nas ideja koja zri učiniti toliko jakim da posle izdržimo posledice njenog pretvaranja u stvarnost?
Ima ideja koje teže da ubiju svog tvorca. I – ne postoje svi odgovori. Zato se krug nikad neće zatvoriti.
Ako ste zbunjeni naslovom, ne zameram vam. Objasniću. No, reč je o najviše ponavljanoj vesti prethodne nedelje, a čak sam i ja u svom karantinu od previše posla uspeo da je primim. To znači samo da ste opet gledali TV dnevnik, je li tako?…
Uglavnom, Đenka ubeđuje Mirka Topalovića i Kristinu da se malo skinu zarad umetnosti (“…a nije sramota biti go!”) i onda ih, najzad uverava u ispravnost tako što im pušta inserte iz češkog filma Extase u kome prelepa Hedy Lamarr ne samo da se kupa gola i trči okolo bez gaća, nego i glumi orgazam u krupnom planu. E, tako smo saznali za tu glumicu i za veličinu njenog imanja, e samo zato što se skinula pred kamerama, može biti. Stavili smo je u nišu holivudskih lepotica i – to je bilo to.
A priča je mnogo šira. I tako dolazimo na drugi deo naslova.
Nastavite sa čitanjem… “Kupačice moja! Napravićemo Wi-Fi za torpedo!”
Ipak, odlučujem da ne kažem na šta sam pomislio kad sam ovo video.
Zato, da pokušam iz drugog ugla.
Ko bi rekao da su žirafe toliko sklone preciznim sportovima?…
Znate kako: ja iskreno ne znam šta je to konzumirao scenarista ovog filma. No, šta god to bilo, ‘oću i ja malo.
Willie Nelson, kralj vutre, nedavno je odlučio da istisne Iana McKellena iz uloge Gandalfa. Tim povodom je snimio materijal za audiciju. 
Kakav car!
Smoke is white! We have a new wizard!
Asocijacija je jasna, zar ne?
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!
Upoznajte teroristu meseca, potomka onih koji su popuštali.
– Somnabulni egzistencijalizam u perspektivi!
– Varate se, kolega! To je paroksizam sizifovskog sindroma katapultirane stvarnosti!
– Hipnopedija transformacije u refleksivnu antitezu, kad vam lepo kažem!
– Čovek nailazi na scile i haribde, a vi tako…
– Pa dobro, onda: neka gledalac presudi.
– Neka bude tako…
Kad tad, suočiš se sa svojim slabostima. A što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji. Nećeš se izvući. Evo jednog primera.
Ovaj animirani film je diplomski rad svog autora. Apsolutno sam oduševljen kombinacijom tehnika, pogotovo simulacijom kineskog teatra senki koja dočarava realni život.
Juče je u ovo doba bilo devet sati. Ukradoše nam jedan sat. Gurnuše nas u noć. Ponovo.
Ubija me ovo letnje računanje vremena. Bezvezno se i zove. Kao da se nešto tu računa. Ne računa se tu, brate, baš ništa. U anglosaksonaca postoji izraz daylight saving time, koji mnogo perfidnije pokušava da maskira ovu administrativnu odluku. Jer je očuvanje dnevnog svetla, po definiciji, nemoguće. Njega ima koliko ga ima: najviše 15 sati i 40 minuta, na dan početka leta, i najmanje 8 sati i 35 minuta, na dan početka zime. Dakle, ono što administrativno pomeranje vremena čini je montiranje trenutka izlaska i zalaska Sunca – daylight editing time.
Po astronomskom vremenu, Sunce najranije izlazi 16. juna, u 03:50, a zalazi u 19:27. Letnje računanje vremena čini da se ovim podacima doda (po) jedan sat, pa Sunce izlazi u 04:50, a zalazi u 20:27. Sa druge strane, Sunce najkasnije izlazi u 7:21, drugog januara, i zalazi u 16:02. Zimsko računanje vremena je jednako astronomskom vremenu, pa tu nikakvih pomeranja nema. Čemu bi, znajući ove ekstreme, moglo uopšte da služi administrativno poigravanje sa vremenom?
Sećate li se Gabriele Andersen, heroine Olimpijskih igara 1984?
Ljudski duh je najsnažniji, ukoliko postoji u čoveku.
Sve je moguće.
(tnx Snežana @ GEA Tour via FB)