Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Principi rada raznih ferceratora i ostale fascinacije sokoćalima
Nisu baš ekstremni sportovi, ali adrenalin je tu negde, blizu… Sve je to stvar pogleda.
Ako smemo da primetimo, niko se više ne igra loptom u plitkoj vodi… 
Danas sve neki katapulti i vodeni mlaznjaci i šgjz skuteri, gliseri… A izgleda i da se GoPro veoma dobro prodaje.
Sad je još samo ostalo da nađemo pare da odemo na topla mora.
Ovo je tema kojom smo se već više puta bavili. Ali ko može da odoli?
Bacite preko celog ekrana i prizovite snimak u visokoj rezoluciji. Vredi.
Verujemo da ste čuli za misteriozno šetajuće kamenje iz Doline smrti u Kaliforniji, ono koje ima neobjašnjene tragove pomeranja pored sebe, na površini jalove pustinje kojom su okruženi. Spekulacije o tome kako se to kamenje pokreće su donedavno bile mnogobrojne, u rasponu ideja od najglupljih do najluđih. Dakako, najgrlatiji su bili sledbenici raznih teorija zavere, koje možemo da podelimo na ovozemaljske supersile i vanzemaljske tehnologije…
A onda je grupica veoma upornih ludaka dovitljivo angažovala štogod posebne opreme i pokrenula, kako sami rekoše, najdosadniji ikada organizovan eksperiment. Rezultat nije izostao: objašnjenje je nađeno i luđe je od mnogih teorija iz kategorije udri-brigu-na-veselje.
Nastavite sa čitanjem… “Šetajuće kamenje: misterija je rešena!”
Kad od minijaturnog auta praviš dragster…
Informacije se razlikuju, ali manje-više, tu je reč o ubacivanju nekog prilično besnog V8 motora u telo peglice, pa kom opanci, Tom i Džeri (Garsija). Na sajtu emisije Top Gear govori se o 650 konjskih snaga, što je jače od snage potrebne da tegljač povuče prikolicu od 40 tona.
Nastavite sa čitanjem… “Ni peglica više nije što je nekad bila…”
Ni vesti više nisu što su nekad bile…
Sve je estrada.
“Legenda o lopudskoj sirotici” je dugometražni animirani film u nastajanju. Da li će ikada biti zgotovljen, ne bih znao da vam kažem: nadam se da hoće i navijam za to. Razlog tome je prost: Rolando Peharec, autor tog filma, moj trideset i kusur godina stari prijatelj, spada u onu klasu workaholičnih manijaka kojima nije jasno da proizvod mora da ima tek dovoljni kvalitet, a ne apsolutno maksimalni kvalitet. On je, naime, sklon da potroši celo popodne na trepavice ili realistični odsjaj petrolejke u zenici oka. Zbog toga, teško je razumeti da je ta devojka u prvom kadru prvog trejlera zapravo pokretna slika, nacrtana slobodnom rukom na računaru. Kao da mu nije bilo dosta, Rolando je pustio u život i drugi trejler:
Hoćeš li uspeti, o ludi čoveče?
Kao što verovatno znate, naše oči vide samo mali deo spektra svetlosti. No, uz malu pomoć tehnologije, možemo da vidimo i više.
Neki domišljati mangupi su odlučili da pokažu prolaznicima kako bi to izgledalo kada bismo videli i ultraljubičastu svetlost. Kao što videste: tada bismo lako prepoznavali nezdravu kožu, a posebno bismo mogli da prepoznamo koja krema za sunčanje je zaista dobra.
Ovome ne treba najava.
A kad malo bolje razmislimo, ne treba ni komentar.
Odavno nismo proveravali šta se novo deašava među wingsuit majstorima. Kako stoje stvari, izgleda da se ostvaruju novi horizonti – u modi je precizno letenje. Pazi ovo.
Ne želim ni da pomislim kako bi izgledao promašaj te rupe. Što ono kažu nepopravljivi optimisti: ako bi promašio rupu, pogodio bi sve ostalo; i to doslovno. I ovde da stanemo.
Него, да се вратим на тог Хајнлајна лично и као таквог, и зашто сам га онако окрпио прошли пут. Ето, променила се времена и сад се тражи мало боља контрола квалитета. Скупио сам омањи списак ствари које су му промакле (а и тадашњим читаоцима).
Мада, читаоци су брзо, колико већ у следећој генерацији, почели да налазе примедбе. Јер није Хајнлајн као, например, Вернор Винџи, који ангажује чету другара да му налазе те рупе и онда се враћа да их уредно закрпи, или да десет поглавља раније убаци нешто што ће од те рупе да направи омање архитектонско чудо, или макар чврст зид. Јок, море, Хајнлајн је ишао само до “може да прође”, што је тада и пролазило, јер је раја била гладна нових наслова, нових видика, нових идеја, и то је и добијала. Данас… данас то више није довољно. Жанр, који по дефиницији има минимум правила, сад жестоко наваљује да се то мало правила поштује.