Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Principi rada raznih ferceratora i ostale fascinacije sokoćalima
Svašta sam viđao, pa i ljude kojima je ostao samo palac. Jedan mi je svedočio da je prošlo bar petnaest sekundi dok nije ukapirao da mu nedostaju dva prsta na ruci, koliko je rez bio oštar i precizan na deset hiljada obrtaja… Pitao sam se da li mora da bude tako. Izgleda da ne mora.
Fascinantno. Sad samo sa se učini globalno raspoloživim.
Svetsko more, okeani, struje… Ovog puta u vizuelizaciji koja neobično liči na nebo Van Goga, a zapravo jako ima smisla: to su morske struje.
Očaravajuće.
Probušila se guma, nemate lepka ili lepak ne pomaže. Šta sad?
Ovde je usledio onaj čudni momenat shvatanja kako su genijalne stvari jednostavne u svojoj suštini. Za mene najluđi detalj je taj što svako ko ume da izvadi unutrašnju gumu, umeće i da primeni ovaj trik. Ako spadate u takve, nije loše da znate za ovaj trik.
Tehnike koje se danas koriste za praćenje aktivnosti Sunca dozvoljavaju da vidimo stvari koje donedavno nije bilo moguće videti. Pogledajte ovo ludilo.
Komentar je izlišan.
Znaš kako je: stotinu nekih malih TV stanica, valja da imaš nešto što drugi nemaju. Recimo, reportera u avionu koji služi za takmičarsku akrobatiku. Sanjao čovek godinama da bi hteo tako nešto da proba, a onda… A onda su se dogovorili da mu pruže ugođaj opterećenje pri ubrzanju od 8 G, pa da vide može li da izdrži dvadeset sekundi…
Setio sam se poente onog vica o papagaju u avionu koji je dobacivao stjuardesi…
Znate već za one nekadašnje futurističke poglede na svet, kada je u filmovanom prikazu budućnosti sve bilo novo – osim frizura. 
Svi su nešto nagađali kako bi svet mogao da izgleda i bilo je tu raznih blesavih ideja. Međutim, ovo je bilo blisko onome kako je posle bilo.
Ajde-de, tada nisu imali ideju o multitaskingu na strani korisnika, ali svejedno. Obratite pažnju na poslednju rečenicu izgovorenu u ovom prilogu: u 21. veku, domaćinstvo možda neće biti potpuno bez pomoći računarske komunikacije.
Ovo je bilo snimljeno 1967. godine. Bravo, Mr Cronkite!
Ovog jutra, poslastica! Sunita Williams, oficir američke vojske i jedna od najiskusnijih žena-astronauta (i astronauta uopšte!), vodi nas u obilazak Međunarodne svemirske stanice (ISS).
U slučaju da ne razumete baš sve, probajte sa titlom na engleskom. Ja sam razumeo sve, jer Ms Williams govori izuzetno čistim i razgovetnim jezikom. Nego me je razvalila tim ludilom gore-levo-dole-osim-ako-evo-ovuda-onda-… 
I što reče moj drug Zloba, koji me je prvi i uputio na ovaj sadržaj: “Kako je Holivud sve promašio, jer stvarnost je mnogo šašavija”… E, vala baš.
San snova, suza u oku: mašina koja se aktivira u času kad koka snese jaje, a zatim ispeče palačinku. Prati pažljivo.
Navodno, inženjerima je trebalo dvesta sati da naprave ovo sokoćalo i još oko sto sati da ga testiraju i kalibrišu… I hiljadu sati da svare palačinke koje su pojeli tokom testa, verovatno.
Više informacija: ovde.
…tada to izađe na skup hobi. Pogledaj ovo.
Aj’ dok su pravili modelčiće. Aj’ kad su počeli da prave verne modele pravih aviona. Boktemazo, pa sad imaju i mlazne avione!
(Kmeeee! ‘Oću onaj objektiv sa 2:47!…)
… ali izgleda da neće morati.