Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Principi rada raznih ferceratora i ostale fascinacije sokoćalima
…I to sve sa poletanjem i sletanjem aviona. Pogledajte bar malo.
Ova instalacija je deo sistema Miniature Wunderland, koji se nalazi u Hamburgu, na istom mestu gde i najveći model železnice na svetu, o kome smo odavno pisali na Suštini pasijansa.
Moj lični favorit: sletanje u “večernjim časovima”. A ako ste željni preterivanja, na raspolaganju je i drugi deo video-zapisa sa ovog mesta.
A sada će braća Japanci da nas nauče kako se vrši parkiranje biciklova.
E, boktemazo, šta je sa ovim svetom! Nekad smo bicikle ostavljali uz bagrem, nismo morali ni da ih zaključavamo, posle su izmislili soške i razna druga čuda, pa smo posle i ključeve za bicikle morali da koristimo… Ali ovo je već mnogo, da ne kažem i nešto gore.
…onda nema druge nego da kombinuješ elemente kako bi dostigao dovoljno jako uzbuđenje. Obrati pažnju na dvojicu ludaka…
Poseban detalj je onaj zvučni: mikrofon na digitalnom fotoaparatu je nezaštićen od vetra.
Da me ne razumete pogrešno: ne bih ja ovo probao: meni se zavrti u glavi i prođe me jeza i kad pogledam preko ograde balkona na prvom spratu. Nego patim od zavisti: neko ima dovoljno spokoja u životu da se baci i na takve stvari. Joie de vivre…
Dok je ekipa pripremala rekvizite za snimanje reklame u nekoj vukojebini u snegovitoj Kanadi, pojavio se medved. Očigledno, ekipa je blagovremeno mislila i na takvu mogućnost: uz njih je bio i lovočuvar, čovek koji zna kako treba postupiti u takvim slučajevima.
Priroda to uredi sama. A ekipi je ostalo samo da sačeka.
Evo našeg znanca. Ovog puta nam objašnjava zašto LE dioda trepće.
Eto, tako. Važno je da svakog dana naučite bar nešto…
A sad malo predavanje o električnom pražnjenju. Saznaćete sve iz prve ruke.
Eh, da nam je više ovako pragmatičnih primera!
A sad, nešto čemu se niste nadali, nešto što će Suštinu pasijansa definitivno zakucati na mapu pripadnika svake hedonističke sekte koji je u stanju da prati ove tekstove. Dame i gospodo: sledi demistifikacija mokrinskog sira.
Donedavno, mokrinski sir se pravio samo u Mokrinu, ali u poslednje vreme ga prave i po Kikindi. Jer znate, nije to baš tako velika tajna – trik je samo u tome da imate čisto mleko, čiste posude, valjano sirište, malo soli i hrabrosti da se petljate sa vrućom smesom i da sve uradite na vreme.
Mi taj sir u poslednje vreme ređe kupujemo. Osim što su se proizvođači malo obezobrazili sa cenom, uto se pokazalo i da im nedostaje osećaj za stalnost kvaliteta. A to je nešto što ne opraštam. Posebno mi nije bila po volji ona baba sa pijace u čijem siru smo sve češće nalazili dlake, pa smo je eliminisali sa spiska dobavljača. A komšinica Mica, sve mi se čini, nešto manje nego pre voli da pravi taj sir, mada je nekada bio izvanredan. Čak sam ga raznosio po Beogradu i Kragujevcu, uz ovacije primalaca.
Zezali se tako momci svojom igračkom po gradu, sve dok nije naišlo policijsko vozilo.
A da li je baš sve bilo kako su opisali u komentaru, ne bih znao da kažem. Meni liči da je taj policijski auto zapravo stao zbog tog vučnog voza.
Pazi ovo: snimak iz kokpita jednog putničkog aviona, Boeinga 777, gde drugi avion, Boeing 747, prešišava treći avion, Boeing 737. A za to vreme, sva tri na istom kursu u istom koridoru… I to nad Bagdadom, leta gospodnjeg 2011.
Šta bih dao da ovako nešto vidim svojim očima!…
Viđali smo svašta, ali ovo je već heuristika.
Bože, kako zavidim zamlatama… Hoću i ja tako da provodim život!…
Kad malo bolje razmislim, ipak neću.