Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Fotografije sa raznih strana
Prvih sedam dana septembra: ovo je poslednji kontigent kojim sustižem zaostatke u projektu “jedna na dan” izazvane raspustom i dembelisanjem (ali tokom kojeg je fotoaparat ipak bio čestito korišćen). Ima tu i starog i novog kad je reč o vremenu fotografisanja, a zajednička karakteristika svih fotki je ta da sam im posebnu pažnju posvetio baš ove nedelje.
Pa, da vidimo šta se to dešavalo u foto-odeljenju Suštine pasijansa…
Nastavite sa čitanjem… “I još sedam (3-63..69): 1-7. septembar 2013.”
Poslednja nedelja avgusta je bila, što bi rekli na pijaci, totalno rinfuz. Radio sam najpre dva, pa tri zaostala posla, jureći svoj rep u besomučnom pokušaju da se iskobeljam i vratim u miran ritam aktivnosti. Za fotografisanje nije bilo vremena, ali sam zato u slast pretandrljao lager od par hiljada ekspozicija načinjenih tokom prethodnih mesec dana. Beše tamo svega i svačega; muka izabrati.
Zna se kako ćemo: jednu po jednu.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-56..62): 25-31. avgust 2013.”
Dopada mi se ovaj šablon “sedam po sedam, nedeljni kontigenti”. Možda bih mogao da ga primenim na standardna objavljivanja. Razmisliću o tome.
U međuvremenu, da vidimo kako nam se pokazuje druga nedelja fotografija sa raspusta. Ah, bilo je zanimljivo: putovanje kroz Rumuniju do pivnica Negotinske krajine, pa nazad desnom stranom Dunava, do mosta kod Smedereva… Svašta se našlo u objektivu.
Krenimo redom.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-49..55): 18-24. avgust 2013.”
Da vas ne bih kao zmija žabu davio zaostalim fotografijama projekta “jedna na dan“, dogovorićemo se ovako: objaviću tri priloga po sedam fotki i time namiriti avgust. Biće to po sedam fotki za sedam dana iz tog perioda i hajde da ne licitiramo sitnice – fotografijom sam se bavio, pa sam se bavio – nema veze ako je bilo dana odmora, zar ne?.
Tekst je skraćen, a linkovi tipični, kao i uvek. I da vas ne gnjavim ocenjivanjem: bio je to jedan veliki mišn akomplišd. Uostalom, bilo je da se bira.
Ako pratite moje paroksizme na fejZbuku, videćete i više kroz koji dan.
Pa, da krenemo.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-42..48): 11-17. avgust 2013.”
Ко се сећа тржишта цигарета из седамдесетих, сетиће се и оне максиме:
ин вино веритас
им раух никотинарм
Но, тема није милде сорте, него вино. За разлику од већине самураја овде, нисам неки винџија, мада сам своје путовање кроз пића започео управо вином. Ваљда сам по том питању остао још увек на летовању, негде у Далмацији, са белим стоним право из флаше (ал’ у издању зем. задруге Вис), а за бело више ни немам друштва. Око мене сви канда преферирају (лалински: волиједу) та афричкоамеричка (српски: црна, енгрпски: црвена) вина.
За разлику од Ђолета Балашевића, који је у својим стиховима вазда тражио некакав спас (од чега то?), па и на дну чаше кад тема захтева, ја сам се након једног од недељних ручкова (који нам је пријатан пожелео утоваривач овдашњи) нешто загледао у остатак вина, обдушевио се бојом и…
(велика је овде)
…примакао светиљку за бицикл, уперио је и почео да шкљоцам. Рачунао сам да плавкасто светло ледовке, преламање са светлом жаруље изнад главе негде у стаклу, и боја самог вина морају нешто да потрефе. И није да сам незадовољан резултатом. Ово је, нехотице, испао један од оних трик снимака, где сви виде нешто што није на слици, а нико не погађа шта је то у ствари.
И сам сам се прешао! Вртели ми се снимци по екрану (подесио сам екраноспаситеља да их врти), наиђе ово и не препознам шта је, него се зачудим откуд ми ХАЛ… као што се прешло још неколико људи кад су ово видели.
Обрада? Ништа, само изрез. И, да, попио ово и сипао још.
Došlo na red: pozabavio sam se projektom “Svi putevi vode u Kikindu”. Ne, nisam toliki gubitnik da mislim da je Kikinda najbolje mesto za život, nego pomažem u sprdnji. Evo, pogledajte jedan uzorak (a ima ih još; skupljam ih):
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-41): 10. avgust 2013.”
Priprema za sledeći koncert…
Polumrak, ugodno društvo, pogled ka nekom zidu, tema koja uvek pasuje (makar za tapet na ikonostasu Windowsa), izazov rada sa malo svetla i – šta reći, a ne slagati…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-40): 9. avgust 2013.”
Dokumentarna.
Imam druga sa kojim već trideset dve godine pijem vino. Kako jedan od nas nabavi nešto vredno degustacije, tako onaj drugi primi informaciju i usledi seansa. A ponekad se, prosto, opustimo.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-39): 8. avgust 2013.”
Neočekivano.
Počelo je tako što nisam poneo fotoaparat u Beograd, jer ja fotoaparat ne nosim na važne koncerte – i zamalo ne završih bez fotki sa koncerta grupe Calexico – sa jedne od najboljih živih svirki koje sam u životu pohodio, a nije da je toga bilo malo.
Izvadio sam telefon, krntiju staru četiri godine, pa sam malo šamarao. Bilo je dovoljno da znam da nema šanse da uhvatim išta osim apstrakcije, a i dovoljno malo da ne bih sam sebi smetao u uživanju. A kad sam video jedna od rezultata, pretrnuo sam: to je to.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-38): 7. avgust 2013.”
Metod se zove “šljas”. Najčešće je neuspešan.
Previše ludila, previše umora. Potreba za usporenjem nikad veća. Ali, ne može. Pa ništa, da probam onda onaj metod: aparat u ruke; dok odbrojim do deset, tema mora da se formira; dok opet odbrojim do deset, slika mora da je u aparatu. I to je to.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-37): 6. avgust 2013.”