Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iskopavamo stare informacijepo netu i slažemo ih u posebnu fasciklu.
Nešto pre ponoći, stigla je vest da je Josif Tatić, poznati pozorišni i filmski glumac, otišao na Neko Bolje Mesto. Imao je 66 godina.
Kao glumac, stigao je na neka mesta koja nisu dostupna svakome.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Josif Tatić (1946 – 2013)”
Na prvi pogled zanimljivo, banalno govoreći. A zapravo poezija pokreta.
Komentar uz ovaj video je glasio da taj čiča često pušta zmajeve u tom parku u Vankuveru. To je Ray Bethell, nekad višestruki svetski šampion u puštanju zmajeva. Navodno, on je sasvim gluv, ali očigledno ume da razgovara sa vetrom. Mnogobrojni posmatrači drže ruke u vazduhu dok mu tapšu, jer žele da on vidi koliko su oduševljeni.
A duet cveća iz opere “Lakme” je čist bonus…
Nismo odavno pogledali nijedan flash mob nastup. Evo jednog jesenašnjeg.
U mojim dolce vita snovima, flash mob se dešava svugde i svakodnevno. Eh, ko zna da li ću ikad doživeti nešto slično, U varoši u kojoj živim nema ni bioskopa, a kamoli filharmonije. 
Da se prisetimo legendarnog skeča Foliranata…
Samo da vas podsetim na jednu tezu…
Zapravo, nije solo, nego je trio, ili je možda kvartet, nisam baš sasvim siguran. Poenta je u – čemu? U instrumentu ili u izvođaču?
Kako izgleda kad on solira po njima, pitam se.
Svet je jedno veliko zamešateljstvo raznolikih referentnih okvira. Kada se jako različiti referentni okviri sretnu, niko ne može unapred da kaže šta će se iz toga izroditi. Poput jedne čudne situacije u severozapadnoj Australiji, gde je jedno pleme Aboridžina doživelo skok od deset hiljada godina za samo nekoliko meseci.
Potresno i poučno. Zapravo, veličanstveno.
Već godinama sam potpuno neodlučan da odredim koju životinju smatram najviše veličanstvenom od svih. Jedan kandidat je sibirski tigar, a drugi… Pogledajte ovo.
Poverenje ovog čoveka u tehnologiju je, očigledno, neizmerno veliko. Ne bih se usudio ni pod tačkom razno, ama ni uz mamljenje netrivijalnim novčanim iznosima. Fala lepo. Te garniture otvarača za konzerve što meda drži u svakoj šapi, šta ja znam, ne bih da proveravam koliko su jaki.
Ali da se razumemo: put na Svalbard je jedan od onih tvrdih, jasno artikulisanih snova koje nosim u sebi. I to baš zbog foto-sesije života, a to je foto-lov na bele medvede.
Red je da se osvrnemo pre obrtanja kalendara. Konačno, ako nije vredno proslave, vredno je barem malecke rekapitulacije. A nije da nije vredelo.
Šta da vam kažem: preživeli smo. Znao sam samo to da ako doguramo do kraja godine nakon suštinske reorganizacije i silnih planova (koje je svako od nas, autora Suštine pasijansa, ponaosob morao da napravi, promeni, zaokruži, preskoči, izbegne, predupredi, sabere, oduzme, pomnoži, podeli i uostalom integrali), izguraćemo još dugo.
Nalazili smo teme, ukrupnjavali smo korake, trudili smo se da iskočimo iz kolotečine koju smo vam nametnuli. Nalazeći da je baš ta kolotečina doprinela da Suština pasijansa prebere izdržljive čitaoce kao okosnicu svoje publike, ipak smo bili dovoljno hrabri i da kažemo poneku reč koju su neki od vas umeli da pročitaju onako kako smo zamislili.
Zbog gomile iskušenja na ličnim planovima koje je većina nas preživela u godini koja će isteći taman dok pročitate ovo, ponešto i nije bilo moguće izvesti. Ako je za utehu, ništa nismo otkazali niti smo od čega odustali. Odlaganje je prirodna stvar: kad mogu sudovi, što ne bismo mogli i mi…
Predstavljamo vam zato dvadeset najviše čitanih priloga u 2012. godini, po redosledu od najviše čitanog. Posle toga, još dvadeset, čisto radi beleške.
Nastavite sa čitanjem… “Pregled godine na Suštini pasijansa”
Treba da se zabavite, ne kažem. Ali ja od filma tražim malo više od zabave. I zato ću večeras ponovo da pogledam film koji me je ostavio oklembešene brade pre mesec dana, kad sam ga prvi put gledao. Postoji tu zrnce prepoznavanja utiska koji sam imao šetajući nekim nepoznatim mestima vrednim slikanja, ali i mnogo više od toga.
| Originalni naziv: | Palermo Shooting |
| Godina izdanja: | 2008 |
| Reditelj: | Wim Wenders |
| Glavne uloge: | Campino, Giovanna Mezzogiorno, Dennis Hopper |
| Trajanje: | 124 minuta (festivalska verzija) 108 minuta (verzija u bioskopskoj distribuciji) |
Nastavite sa čitanjem… “Novogodišnji bioskop: Slikanje u Palermu”
Zašto gradnju mostova nazivaju niskogradnjom, nikad neću shvatiti.
Uglavnom, tema dana je zviždukanje, a meni je na pamet palo najpoznatije filmsko ćijukanje baš po volji ovog časa.
Ama, mogao bih da vam usput preporučim i da se snađete nekako i ovih dana pogledate “Most na reci Kvaj“, jedan od najboljih filmova o ratnom zarobljeništvu°. Najzad, budimo ozbiljni, jer u filmu glumi i Obi van Kenobi lično.
Kako god, ovaj vrlo zarazni pesmičuljak ostaje jedan od najbolje ikada odzviždanih motiva.
________
°A to što su srušili most… Čudna mi čuda! Veljko Bulajić je srušio gvozdeni most, i to samo zato što mu se nije dopalo kako je izgledao snimak rušenja makete. Doduše, IMDB to tvrdi drugačije (pogledaj na dnu liste činjenica).