Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iskopavamo stare informacijepo netu i slažemo ih u posebnu fasciklu.
Ova kolekcija fotki mi je zamalo promakla. Našao sam je sasvim slučajno.
Na portalu space.com, još u decembru je objavljena kolekcija od 39 izuzetno zanimljivih dokumentarnih fotografija poletanja raznih raketa i projektila u svemir.
Naći ćete tamo fotografije programa agencija iz SAD, Rusije, EU, Kine, Indije, pa čak i Argentine. Prvi tango u svemiru, boktemazo!
Ne mogu da odolim: sledi digresija u vidu muzičke zavese primerene ovim fotkama.
(Via)
Danas je godišnjica jednog od najluđih objavljenih audio zapisa nekog koncerta u istoriji popularne muzike.
Ne znam kakvo je vaše mišljenje o Johnnyju Cashu. Primetio sam da mnogo ljudi mrtvi ‘ladni pakuju to što je on radio u ogromni tor prazilukovića. Mislim na one kojih, kao i svugde na svetu, i u američkoj popularnoj muzici ima previše. Trpati tog čoveka u tor sa onom gamadi je isto kao kad biste pokušali da strpate Kseniju Cicvarić ili Jordana Nikolića u Grand produkciju.
Uvek sam gajio pijetet prema Dasi u crnom. A kad sam prvi put čuo njegov album American IV: The Man Comes Around, poslednji koji je objavio za života, bio sam u šoku nekoliko dana od utiska koji su na mene ostavile te, uglavnom, obrade tuđih pesama. Njegova izvedba pesme Hurt od Nine Inch Nails je konačna verzija i teško je poverovati da je nije napisao on sam kao autobiografsku. Ako iole poštujete muziku kao medij za prenošenje emocija, taj album će verovatno zauzeti važno mesto u vašoj fonoteci.
No, taj momenat pominjem samo kao prelomnu tačku u kojoj sam najzad postavio fonografiju tog ludaka u fokus i pretresao je kako dolikuje. Prisetićemo se jednog koncerta koji je, srećom, ostao zabeležen kao ploča: koncert u zatvoru Folsom.
Danas bi mu bio rođendan, da nije puk’o sa Jupiterom još 2010…
HAL 9000, najpoznatiji računar u istoriji kinematografije, rođen je 12. januara nejasne godine – po knjizi, to je bilo 1997, a u filmu sam reče da je to bilo 1992.
HAL 9000 je naveden kao trinaesti najveći negativac u kinematografiji, prema listi Američkog flimskog instituta.
Nego, da se prisetimo…
Na današnji dan pre 374 godine, rođen je Nikolas Steno, otac geologije. Google je u čast tog datuma objavio prikladni doodle.
Ne, nisam znao za ovo ime pre današnjeg dana, a ako sam negde i naišao na njega, zaboravio sam to. Verujem da je i sa vama takav slučaj, jer nije mnogo ljudi koji se bave osnovnim principima geologije, pa da znaju za Stenoa.
Uglavnom, Danac Nicolas Steno (1638 – 1686) bio je katolički biskup koji je bio sklon nauci, pa se bavio raznim disciplinama kojih se dohvatio; bavio se anatomijom, ali prava ljubav mu je bila geologija, sa posebnim osvrtom na stratigrafiju (istraživanje slojeva stena) i paelontologijom (praistorijskim svetom). Moram priznati: interesantni i prilično progresivni stavovi za jednog visoko kotiranog pripadnika klera, pa taman i u redovima tzv. progresivnih struja zapadne crkve. Štaviše, Steno je bio konvertit: kada je imao 29 godina, prešao je iz luteranske crkve, u kojoj je odgajan, u katolicizam.
Principi građenja slojeva stena koje je Seno prvi artikulisao realno su predstavljali osnov iz kojeg je razvijena naučna geologija. On je prvi povezao položaj fosila u zemlji sa vremenom u kome je određeni sloj stene bio na površini; dao je hronološko tumačenje koje je pomoglo čak i Darvinu da razvije svoju teoriju o nastanku vrsta. Delo Dissertationis prodromus danas se tumači kao prvi naučni rad u oblasti stratigrafije.
Nemojte me terati da prepisujem ono što čitam o ovom zanimljivom čoveku: kliknite na gornju sliku, pa kopajte sami. Meni ostaje zanimljivo i to da se o Stenoa danas otimaju i crkva i nauka; papa Jovan Pavle II je beatifikovao Stenoa 1988. godine, što odgovara statusu “tek što nije svetac”. 
Jedan video-eksperiment je doveo do zanimljivog rezultata: kako predstaviti sto godina kroz tačke u vremenu i predstaviti ih za kratko vreme.
Ono jeste – svaki pogled pati od neke distorzije, a proameričko viđenje šta je u svetu važno je jadno po definiciji. Ali svejedno: skidam kapu autoru na pokušaju izvođenja eksperimenta, a kukavno poznavanje istorije mu opraštamo, jer to je Amerima daleko od ono malo preostale pameti.
Na današnji dan, u ovaj sat, pre 26 godina, iliti 1. januara 1986. godine u pet ujutru, Grba je prvi put poljubio ženu svog života.
Obećao sam Jasni da ću ostati pored nje 119 godina, tačnije do 1. januara 2105. Odužilo se, ali planiram da izdržim bar toliko.
Boktemazo, pomislio sam, pa mi nemamo svoju pesmu. A znate li zašto? Prosto, zato što je sva muzika naša.
Za tebe, darling: Mavis Staples, u izdanju koje najviše voliš!
Ne primajte rezultat k srcu, ako je slab. Postoji razlika između neznanja i neobaveštenosti, a jednom kad to prihvatite, lako ćete savladati sve prepreke i nadoknaditi propušteno.
Uostalom, i ja pričam gluposti. Ovo preslišavanje nije nikakva prepreka i nemojte ga tako doživljavati. Umesto toga, pokušajte da se zabavite. Čak, pronađite izazov u tome da ćete uskoro ovladati Suštinom pasijansa. Ja verujem da hoćete.
Nego, ostavite ovo za posle. Pogledajte kroz prozor: ako je noć, to znači da kasnite na novogodišnju žurku. Ako je dan, opustite se, jer već je 2012. godina i nema vam spasa iz nje skoro godinu dana.
Hajde da ispratimo godinu jednom prelepom slikom.
Severna polarna svetlost (Aurora Borealis) je fenomen za koji se nadam da ću biti u prilici da ga vidim svojim očima bar jednom u životu. Želim to i vama.
Ljudi moji, još malo, pa da ispratimo ovu gamad od godine i da duboko udahnemo: sledeća će biti još gora. Nema veze, navikli su svi koji se deklarišu kao optimisti sa iskustvom.
Sreća naša, pa ne možemo da vidimo budućnost; a prognozianje je samo disciplina koja služi češanju mozga. Svoje prognoze najčešće zaboravimo… Večeras se posvećujemo samim dešavanjima na blogu i, obaška, oko njega. Možda će ovo biti najteži od šest testova za vas.
Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (5): Poštari, planete, nešto novo, a sudnji dan obaška”
Nije foliranje: čak je i sastavljanje pitanja bio mučan proces. Da sastavim svih šezdeset pitanja tako da budu ravnomerno teška, da imaju smisla i da proverim sve linkove, trebalo mi je celo jedno veče.
I sad mi treba da ispaštamo, reći ćete vi.
Ko god se plaši permanentnog učenja i odbija da samog sebe podvrgne proveri kapaciteta, neće imati moju samilost. Cela generacija blejača pred televizorom je formirana u poslednjih četrdesetak godina: gledam to i prepoznajem od malena. Jebote, ljudi sa neverovatnom radošću prepuštaju drugima da misle za njihov račun. Kada su drugi mislili za moj račun, uglavnom sam loše prolazio, a ponekad i nagrabusio. Ali nema to veze sa vama: uvažavam i samu nameru da se suočite sa spontanim izazovom.
Čekaj malo: pa zato ste sada na Suštini pasijansa, zar ne?
Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (4): Stihovi, mediji, maske, 125 i uživanje u sendviču”