Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Ser David Attenborough je legenda na polju popularizacije prirode, osobito životinjskog sveta. I stalno nađe neku ekskluzivu. Pazi ovaj eksperiment: našao je dve slične grane različitih biljaka i podmetnuo ih majmunima. A majmuni su znali koji listovi su valjani kao sredstvo za zaštitu od komaraca…
Uvek mi zvoni ona stara parola: priroda ne čini skokove. Postoji ko zna koliko dubok smisao ovom gestu.
Kodachrome je obeležje jedne ere u fotografiji: ovaj kolorni film za fotografiju je bio toliko popularan da mu je čak i Paul Simon spevao pesmu. Međutim, vreme romantike je iza nas: danas svaka šuša ima digitalni fotoaparat, pa onda slika nekakve klikere i to prikazuje svetu kao da je bogzna šta (“Čim se luda se ponosi, pametan se stidi…”). Međutim, ima onih koji su radni vek proveli koristeći taj film. Valjalo bi pitati njih kako se osećaju… Tokom 2009. godine, poslednja rolna pozitiv-filma Kodachrome 64 je sišla sa proizvodne linije. I to je to, nema više. Nikad više.
I šta sa tom rolnom? Nije red da prođe bez pompe.
Dali su je pravom čoveku u ruke i rekli mu da snimi šta god hoće, gde god hoće. Steve McCurry je autor one fotografije devojke izbeglice koja se nalazi na najpoznatijoj naslovnoj stranici u 125 godina dugoj istoriji časopisa National Geographic. A pre i posle te čuvene fotke, McCurry je napravio nebrojeno snimaka tokom tridesetogodišnjeg manje-više stalnog angažmana za ugledni časopis. A šta je čuveni fotograf uradio sa tom rolnom filma, pogledajte u ovom dokumentarcu.
Ovog jutra, poslastica! Sunita Williams, oficir američke vojske i jedna od najiskusnijih žena-astronauta (i astronauta uopšte!), vodi nas u obilazak Međunarodne svemirske stanice (ISS).
U slučaju da ne razumete baš sve, probajte sa titlom na engleskom. Ja sam razumeo sve, jer Ms Williams govori izuzetno čistim i razgovetnim jezikom. Nego me je razvalila tim ludilom gore-levo-dole-osim-ako-evo-ovuda-onda-… 
I što reče moj drug Zloba, koji me je prvi i uputio na ovaj sadržaj: “Kako je Holivud sve promašio, jer stvarnost je mnogo šašavija”… E, vala baš.
Nešto pre ponoći, stigla je vest da je Josif Tatić, poznati pozorišni i filmski glumac, otišao na Neko Bolje Mesto. Imao je 66 godina.
Kao glumac, stigao je na neka mesta koja nisu dostupna svakome.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Josif Tatić (1946 – 2013)”
… ali izgleda da neće morati.
…I to sve sa poletanjem i sletanjem aviona. Pogledajte bar malo.
Ova instalacija je deo sistema Miniature Wunderland, koji se nalazi u Hamburgu, na istom mestu gde i najveći model železnice na svetu, o kome smo odavno pisali na Suštini pasijansa.
Moj lični favorit: sletanje u “večernjim časovima”. A ako ste željni preterivanja, na raspolaganju je i drugi deo video-zapisa sa ovog mesta.
Na prvi pogled zanimljivo, banalno govoreći. A zapravo poezija pokreta.
Komentar uz ovaj video je glasio da taj čiča često pušta zmajeve u tom parku u Vankuveru. To je Ray Bethell, nekad višestruki svetski šampion u puštanju zmajeva. Navodno, on je sasvim gluv, ali očigledno ume da razgovara sa vetrom. Mnogobrojni posmatrači drže ruke u vazduhu dok mu tapšu, jer žele da on vidi koliko su oduševljeni.
A duet cveća iz opere “Lakme” je čist bonus…
Nismo odavno pogledali nijedan flash mob nastup. Evo jednog jesenašnjeg.
U mojim dolce vita snovima, flash mob se dešava svugde i svakodnevno. Eh, ko zna da li ću ikad doživeti nešto slično, U varoši u kojoj živim nema ni bioskopa, a kamoli filharmonije. 
Da se prisetimo legendarnog skeča Foliranata…
Samo da vas podsetim na jednu tezu…
Zapravo, nije solo, nego je trio, ili je možda kvartet, nisam baš sasvim siguran. Poenta je u – čemu? U instrumentu ili u izvođaču?
Kako izgleda kad on solira po njima, pitam se.