Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Beše neko romantično vreme… Ovo je toliko benasto da sam oduševljen. 
I sad kad pomislimo kako je sve moglo da izgleda pre šezdeset godina, otkrijemo kako za sve ove godine ništa novo nismo naučili, osim što smo možda utrenirali palčeve na mobilnim telefonima. Nije baš neko dostignuće…
Danas je na neko bolje mesto otišao majstor od najboljeg Hammond zvuka u hard rocku. I da se razumemo, deco: ta muzika se zove hard rock, a ne heavy metal.
Jonathan Douglas Lord (1941-2012) će najpre ostati zapamćen kao klavijaturista, aktivni autor i najstabilniji član grupe Deep Purple. Uz činjenicu da je upravo on osnivač grupe, formalno se može reći da je bio nekakva vrsta vođe benda tek u prvim godinama njenog rada. Ali ako je pošteno reći baš nešto, Ritchie Blackmore duguje Lordu sve što je naučio o baroknoj muzici i načinima da se taj stil uklopi u zvuk jedne od najomiljenijih prangija koje je rock’n’roll ikada imao.
Na današnji dan pre 156 godina, rođen je jedan od najvećih genija industrijskog doba, Nikola Tesla. O njemu je rečeno sve što je moglo da se kaže i zato neću da pišem ništa. Muka mi je od toga da pravimo fetiš od genija koji je pripadao svetu.
Umesto reči: pred vama je principijelna šema trofaznog motora, njegovog najvažnijeg dela.
Uzgredna beleška: čudno. Nije se javila nijedna ludača (nekako uvek ispada da su to žene) koja kategorički tvrdi da je Tesla prvi otkrio Higsov bozon.
Bio je žestok momak kada svet još nije znao za Čarlsa Bronsona i Klinta Istvuda. Dovraga, pa čak je prebio Frenka Sinatru po zadatku, na samom početku karijere…
Juče je na neko bolje mesto otišao Ernest Borgnine, nakon doživljenih punih 95 godina života. Ikona klasičnog Holivuda, igrao je u preko 200 filmova među kojima neki predstavljaju legat američke i svetske kinematografije. Bilo ga je i u sitkomima i raznim TV andrmoljama, za šta poznavaoci njegove biografije kažu da je karijera ne manje vredna od one na filmu.
Pokušavao sam da se setim svih uloga ovog sjajnog glumca kojih sam mogao i išlo mi je teško. Ne, ne sećam ga se iz filma “Posejdonova avantura” iako sam film dvaput gledao u bioskopu kad je bio aktuelan. Zato se sećam uloge generala u filmu “Dvanaestorica žigosanih“, a podsećanje na film “Bekstvo iz Njujorka” je bilo dovoljno da se setim uloge benastog taksiste.
Znam da ovaj voditelj drvi na japanskom, ali biće zanimljivo da ga čujete kad se stvari izmaknu kontroli. Znam i to da je video kilavog kvaliteta, ali biće vredno da ga pogledate, e zbog stvari koje su se otele kontroli.
Znam i to da se ovo dešava jednom u sto godina, ali mogu samo da pomislim kako su neki srećnici prošli na kladionici… A da li je konj preživeo sledeću noć, to nisam uspeo da saznam.
Osamnaestogodišnjak iz Hrvatske je sklopio ovaj zanimljivi kolaž snimaka iz Međunarodne svemirske stanice. Pogledajte.
Za puni ugođaj, preporučujem HD verziju preko celog ekrana.
Snimak koji sledi nije za nišče duhom: ovo se desilo prošle nedelje na Evropskom prvenstvu u atletici u Helsinkiju.
Ostaje mi da se pitam dokle to vodi. Znam da je Duci Simonović bio u pravu, ali zašto niko neće da naglas upita koliko smisla ima ubijati se zbog nekakvog rezultata u sportu?
To jest, voleo sam ga. Čak i pratio, odlazio na utakmice, pratio prvenstvo. Tamo negde, do 1980. godine. A onda sam otkrio neka korisnija životna zadovoljstva. Danas je mnogo šta različito. Ali jedno nije.
Uživajte u večerašnjem finalu!
Ovaj prilog je namešten da bude objavljen 1. jula u 1:59:59. E, to je, zapravo, 30. jun u 23:59:59 po Griniču. Trik je u tome što je to sekund do ponoći koji je trajao dve sekunde!
Kako to? 
Lako: i ove godine, uvedena je prestupna sekunda u času u kom se godina deli na onaj i ovaj deo. To je učinjeno po preporuci međunarodnog tela za standardizaciju vremena, lociranog u Parizu, sa namerom da se atomski časovnici na planeti sinhronizuju sa astronomskim vremenom. Naime, Zemlja se štogod otromboljila, pa svakih nekoliko godina dođe do potrebe da se vreme rotacije usaglasi sa dogovorenim sistemima za merenje vremena, koje podrazumeva trajanje kalendarskog dana od tačno 86400 sekundi. Podsećam vas, definicija sekunde je mnogo stroža nego što je to bilo nekad (da vas ne davim tom pojedinošću, setićete se oscilacija u atomu cezijuma) pa je potrebno usaglasiti fizičku veličinu sa kalendarskom konvencijom.
Našli su modalitet koji može da se preživi.
To bih mogao da probam. Jedno što nisam sklon klađenju i ovakvim nadmetanjima. Ali nije da se nisam setio gospodina Šandora Vilovskog i njegove Micike, epizodnih junaka iz “Nevena”…