SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Citat dana nam se skoro nameće od strane Äoveka koji je negde zaturio glagol “stariti”, a uživanje u kratkim pisanim formama deli sa sluÅ¡aocima/Äitaocima već Äetvrt veka.
“U praistoriji su ljudi koristili buzdovane, a na srpskoj politiÄkoj sceni buzdovani koriste ljude.”
Darko Kocjan, novinar, radio-voditelj, esejista, antologiÄar i izdavaÄ
Tako glasi odgovor na pitanje postavljeno na Suštini pasijansa pre oko trinaest meseci.
Ovaj blog je postojao svega nekoliko dana kad sam prvi put postavio jedno predavanje sa konferencije TED. U prilogu “Može li umetnost da promeni svet?” ekscentriÄni i beskrajno Å¡armantni konceptualni umetnik koji se svetu predstavlja inicijalima JR predstavio je jedan neverovatni i prekrasni humanistiÄki projekat u kome je pomagao da se tihi Äuju.
Molim vas da najpre pogledate to predavanje (Äak i ako stega pogledali ranije) i da primite teze koje su tada izreÄene. Na kraju, obratite pažnju da je JR, na kraju predavanja, sa bine konferencije TED objavio poÄetak projekta Inside Out. Tu poÄinje druga epizoda ove priÄe.
Danas je na neko bolje mesto otišla Donna Summer. Bilo joj je samo 63.
Nikad nisam voleo taj derivat R&B muzike koji je ona negovala, uvodeći jedan Äestit žanr u diskomaniju. Ali, nikad nisam osporavao da je to radila fenomenalno.
Artur Klark je jednom rekao: “Mi svoju planetu nazivamo Zemlja, a jasno je da bi trebalo da je zovemo Okean.” Posle slike koju sam juÄe video, pitam se da li je Klark bio u pravu.
Većina nas zna da nešto preko 70% površine Zemlje prekriva voda. Uglavnom je to površina okeana. Znamo i to da globalna klima jako zavisi od temperature okeana te da su sve brige o globalnom otopljavanju uprte u nivo vode na planeti.
No, znamo li zaista koliko vode postoji na planeti?
Sve poÄinje i zavrÅ¡ava se sa mapama. Evo, pogledajte:
Link je promenjen; originalni video klip je blokiran. Zato nije viÅ¡e na raspolaganju ni usporena HD verzija koja je trajala 11 minuta. Å teta. Ali ajde-de, naruÅ¡ena su materijalna prava proizvoÄ‘aÄa softvera.
U subotu se ponovo održava Noć muzeja. Nemojte propustiti bar tog jednog dana.
Projekat “Noć muzeja” je jedan od najboljih motivacionih projekata u kulturi koje sam ikada video ili za njih Äuo. Prosto, ideja je da se od neke izložbe napravi cirkus u veÄernjim satima i da se poseta muzeju izvede kao nekakav osobiti, vanserijski veÄernji izlazak. Ideja je prosta i besprekorna, kao i sve druge genijalne stvari. Koliko ono beÅ¡e, ima jedno pet-Å¡est godina da je krenulo van Beograda svuda po Srbiji, pa je stiglo i u Kikindu. A u Kikindi sve neki hedonisti i planetarno svesni likovi, ne daju se prevariti, nego naprave neko kapitalno ludilo svaki put…
Kažu da je to bila sluÄajnost. TakoÄ‘e vele: da se ta sluÄajnost nije desila, verovatno bi ta grobnica joÅ¡ bila neotkrivena.
Danas je 138 godina od roÄ‘enja Äuvenog istraživaÄa koji je pronaÅ¡ao Tutankamonovu grobnicu: Howard Carter, engleski arheolog i egiptolog, roÄ‘en je 9. maja 1874. godine. A tim povodom, Google je spravio prikladan doodle.
Jedna od karakteristika genija ÄŒarlija ÄŒaplina jeste i u tome Å¡to je znao svoje mesto u kinematografiji. Bio je prva superzvezda nemog filma; taj karakteristiÄni kreativni izraz je bio njegovo osnovno svojstvo kao glumca i kreatora. ZvuÄni film je bio medij koji nije dozvoljavao alternative – osim kada je bila reÄ o ÄŒaplinu. ÄŒak, bilo je oÄekivanja i nadanja da će ÄŒaplin nastaviti da se bavi burleskama na naÄin kako je to radio petnaest godina pre prvog zvuÄnog filma…
Postoji jako malo scena praćenih zvukom ÄŒaplinovog glasa koje smo upamtili zauvek. MeÄ‘utim, ova scena iz “Velikog diktatora” je i neÅ¡to mnogo viÅ¡e.
Sad, kad ste pogledali scenu, podsetio bih vas na neke Äinjenice.
Nastavite sa čitanjem… “ÄŒarli ÄŒaplin: Govor na kraju “Velikog diktatora””
Sećate li se legendarne scene?
Ova minijatura je odraz Äistog majstorstva. Pruža dokaz da i u umetnosti važi pravilo da su genijalne stvari uglavnom jednostavne po svojoj prirodi.
Citat dana je ovoga puta doÅ¡ao od Äoveka kojem je posvećena cela ova nedelja, Äoveka koji je životne tragedije posmatrao kroz naoÄare komedije. Ili bolje reći kroz nagaravljene oÄi 
najpoznatije filmske skitnice, avanturiste i džentlmena.
Look up to the sky
You’ll never find rainbows
If you’re looking down
Charlie Chaplin
Digni pogled ka nebu
Nećeš spoznati dugu
Budeš li gledao u zemlju
(prepev Dragan Grbić)
Istini za volju ove reÄi nisu deo izjave za medije ili iz nekog sliÄnog izvora. Ovo je deo pesme koji je ÄŒarli ÄŒaplin napisao za uvodnu Å¡picu “reprinta” filma The Circus, objavljenog 1969. godine.