Category: Internet

Najbolji pokazatelj smaka sveta

Asteroid prolazi blizu Zemlje

Filmovi su nas premalo naplašili. Stvarnost je strašnija. Jedino što u stvarnosti asteroidi ne padaju na Brodvej i na Jelisejska polja. I da ne zaboravimo Tadž Mahal…

Kako javlja NASA, a prenose razni sajtovi posvećeni astronomiji, asteroid pod oznakom 2005 YU55 će proći blizu nas – na oko 0,85 rastojanja od Zemlje do Meseca. Ova crna kamenčina prečnika oko 400 metara se može smatrati opasnom, jer se ne bi raspala u atmosferi. Istina, katastrofa koju bi ovaj asteroid izazvao bi bila “samo lokalnog obima”, što je eufemizam za “rasturio bi sve par stotina kilometara okolo, a ostali bi se izvukli”.

Bliski prolazak će se desiti 8. novembra. Bezbedni smo od ovog asteroida, kako javljaju naučnici, barem sledećih stotinjak godina. A sledeći ovako blizak susret (za koji znamo, to jest) desiće se 2028. godine, kad oblutak 2001 WN5 prođe na udaljenosti od oko 0,6 udaljenosti Meseca.

Da citiram autora teksta na Astronomskom magazinu: treba posmatrati nebo! Valjda neko gleda. A možda neko nešto preduzme ako zatreba.

Samo da ne budu neki kao Brus Vilis i Ben Aflek ili smo jebali čvorka.

(tnx Brandy)

Kako je nastala reč “silueta”

Znate li? Ja nisam znao.

Priča je blesava je do bola, a znanje koje ćete steći ako naučite ovo spada u kategoriju beskorisnih znanja. Rečju, idealno za Suštinu pasijansa!

titan-siluetaElem, negde polovinom 18. veka, u Francuskoj beše izvesni Étienne de Silhouette koji je bio ministar finansija kralja Luja XV. Tokom Sedmogodišnjeg rata, dotični je našao jedno jedino rešenje dužničke krize Francuske u drakonskom oporezivanju najbogatijeg sloja građanstva (hm…. zvuči zanimljivo…). Ti nameti su bili toliko visoki da su realno uticali na dotadašnje navike bogataša, uključujući i odricanje od naručivanja portreta članova cele familije.

Tada je neko provalio tehniku izrezivanja profilnog obrisa osobe u crnom kartonu, što su tada nazivali “portretom u senci”. Tek mnogo kasnije u 19. veku, ta tehnika je nazvana siluetom, kao bizarni spomenik u znak sećanja na dane kada je tehnika počela da se primenjuje.

Silueta u fotografiji - popularna tehnika. Čak i nije teško.

Eto, sad znate tačno jednu stvar više nego što već niste hteli da znate.

Google obeležava Noć veštica

Sledi Noć veštica u Americi, a kao što je poznato – Ameri misle da sve što oni obeležavaju predstavlja globalni praznik. A ako je i globalni praznik katoličkog sveta, kao što je to Dan Svih Svetih, onda će se Ameri već potruditi da naprave globalni trgovački cirkus od toga.

U međuvremenu, Google je spremio blesavi doodle u obliku animacije iz fotografija. Na ovoj mini-burleski, googleri su se skupili u dvorištu Googleplexa, pa opal’ po umetnosti izrezivanja velikih ludaja.

Nešto se, kao trude, pa filozofiraju...

A onda je pao mrak i ludaje su osvetljene iznutra…

Kad je pao mrak ,sve je došlo na svoje...

Ne znam čija je to muzika, ali me previše podseća na Orkestar za svadbe i sahrane. Pa ko zna, možda i jeste. Nije dovoljno brzo da bi zvučalo kao neki Rumuni, a dert je suviše istočno obojen da bi to bio Gogol Bordelo. Evo celog klipa na jutjubu, pa slušajte:

Ako neko zna čija je to muzika, neka prijavi ovde.

Bizarna godišnjica: Carska bomba

Danas je tačno pola veka kako je tresnula najveća eksplozivna naprava u istoriji. Ne ponovilo se.

Pečurka Carske bombe je dostigla visinu od 64 kmDana 30. oktobra 1961, neki minut pre podneva po lokalnom vremenu, negde na ostrvu Nova Zemlja u Severnom ledenom okeanu, Sovjetski Savez je detonirao termonuklearnu bombu jačine 50 megatona, što je najjača detonacija u istoriji ljudskog roda.

Vatrena lopta je dostigla prečnik od 8 km. Udarni talas je izazvao naprsline u prozorskim oknima u naseljima udaljenim 900 km i stigao do Norveške, a pečurka je bila visoka preko 64 km.

Ova bomba je danas poznata po nadimku “Carska bomba” (ruski: Царь-бомба). Prilično odgovarajuće ime, pošto je procenjeno da bi bomba ove jačina izazvala potpuno uništenje svega u krugu od 35 km, što bi bilo dovoljno da se uništi grad veličine Pariza.

Groteska je u tome što je ta bomba bila oslabljena na oko polovine projektovane snage, pošto su se Rusi plašili da bi posledice mogle imati uticaja na naseljena područja “u blizini”.

Bilo je to doba eskalacije ludila tokom Hladnog rata. Još uvek nije bilo ničega sofisticiranog u tom nadmetanju: demonstracija sirove snage je činila svoje. Berlinski zid je upravo bio podignut, Hruščov je pomagao Kastra, Ajzenhauer je pomagao južnom Vijetnamu, nervoza je bila velika i nuklearne probe su bile glavni pojavni oblik zveckanja oružjem, bez obzira na moratorijume koje su države čak i same proglašavale. Proglašavale, pa kršile – upravo to se desilo kada je organizovana proba vodonične bombe koju su nazvali carskom.

U post-blokovskom svetu gde nije baš najjasnije ko je realno najjači kao vojna sila, razmišljanje o ultimativnim oružjima ima smisla. Recimo, pretiče pitanje čime sve danas raspolažu nuklearne sile. Imaju li ovakve bombe? Ako ih imaju – zašto? No, sama mogućnost da ovakva bomba bude načinjena pre 50 godina znači da je sad moguće aranžirati daleko jaču.

Onespokojavajuća misao.

Neupadljivost: uzrok ili posledica?

DescartesCitat dana dolazi od onog ko nije znao da će 350 godina posle njega izmenjena parola glasiti “Imam televizor, dakle ne postojim”.

 

Da bi se dobro živelo, mora se živeti neupadljivo.
Rene Dekart, 1634. godine

 

Hm! Imam amandman!

Živeći u eri kokakole i potrošačkog pogleda na svet, polako dolazim do zaključka da je mojoj generaciji moguće samo da dođe do šanse, a generaciji naše dece jedina izlazna perspektiva, tako što će kupiti neupadljivost. I to je merilo pravog i potpunog materijalnog bogatstva: da ne znaju ništa o tebi. Živeti ispod radara danas je privilegija. Kad si sirotinja, baviš se drugima i drugi se bave tobom jer nema druge zabave. Kad nešto stekneš, drugi se bave tobom kao da trošiš njihove, a ne svoje pare. Kad imaš mnogo, onda se tobom bave i mediji, jer šta bi moglo da bude zanimljivije… Moraš dobro da platiš da bi bio imun na to ili, idealno, da se ne bi bavili tobom.

Zato je jasno da uzrok i posledica imaju obrnut smer. Zato parola danas mora da glasi drugačije: da bi se živelo neupadljivo, mora se živeti dobro.

Nikad mira.

A Rene Dekart? Trudio se čovek da objasni mnogo toga. Čak je zbog toga morao da osmisli koordinatni sistem. Jedino je loše procenio čovekovu želju za razmišljanjem. “Mislim, dakle postojim” – rekoh i nestadoh.

(Tnx Bane)

IDENTIFIKEJŠN DIVIŽN: Ćijukalica

A, pa tako to ide: kad jednom kapituliraš kao mlad, to ti se vrati kao bumerang. Moji memoari, čije pisanje ću uz malo veštine i božjeg proviđenja ipak uspeti da izbegnem kad baš-baš prolupam, imaće poglavlje pod naslovom “Od programiranja u COBOL-u do arlaukanja na Ćijukalici”.

Ko je koristio COBOL, ni pakao mu neće teško pasti. Trik je u tome što COBOL programeri brzo steknu vaučer za raj. Ja  do sada još nisam izgubio taj bonus koji sam sticao od studentskih dana pa zaključno do napunjene četiri godine staža na mastodontu.

Hoću da kažem: sad je prilika da se kompromitujem baš-baš. Who me?

Suština pasijansa se od sad oglašava (i) na Ćijukalici.

Elem, od danas možete da pratite dešavanja na Suštini pasijansa i putem Ćijukalice°. Eno, pri vrhu desne šlajfne, od sad nadalje, naći ćete prikladni link koji će vas povezati sa mojim profilom tamo. Profil ću koristiti da objavljujem sve postove na Suštini pasijansa čim se pojave.

Za sve je kriv moj stari kolega i prijatelj, jedan od najboljih saradnika koje sam u životu imao – Stevan Majstorović, dasa koji je izašao iz Mečke od 2000 kubika i ušao u legendu veb razvoja na ovim prostorima, frajer koji zna šta se poručuje Bogu u onako rano jutro i specijalista za uveravanje drugih da urade pravu stvar, koliko god oni to ne voleli. I tako, jednog subotnjeg ranog popodneva, moj se drug Steva obruši na mene, uhvati me za uvo, onako vaspitački, i izvede me na Ćijukalicu na pravdi onog istog što mu ga otpisaše u onako rano jutro. Šta ću, na Stevu ne mogu da se naljutim pa ne znam šta da mi uradi, rešim da ga poslušam.

Eh… Sve sam predvideo kad sam pokrenuo Suštinu pasijansa. Sve osim kačenja sve više i više vagona na začelje… A kad vagoni vuku lokomotivu, plaču i vagoni i lokomotiva….

I tako… Eto. Dobro dođili na Ćijukalicu. Moj user je, gle čuda, @drgrba. A ako hoćete da pripomognete ćijukanju informacija istim putem, zamoliću da koristite zaperak raskalašne dužine: #sustinapasijansa, hvala unapred. Jeste, 17 znakova, mada su to ovisnici o Ćijukalici već i sami prebrojali pre prelaska na ovu rečenicu.

________
° A, ne. Od mene nećete čuti puno ime tog servisa. Zato. Ako mi se omakne, iskoristite priliku da me zajebavate onom klasičnom tehnikom novinara B92: “A ti si rekao, a ti si rekao, rek’o si, jesi, u-ta-ta, rek’o!…”

Lekcija iz lumpovanja

Lumpovanje, dernek, ždranje uz muziku ili kako god vam se dopada… Ako ste iskusili, blago vama. Ako niste doživeli, blago vama. Kako god, računam da bi bilo bolje da prećutim neka iskustva. Don't tell anyone smile

U međuvremnu, pustićemo Miru Banjac, za koju rekoše da je o kafani više znala od nekih svojih pajtosa iz Ateljea 212, da nam objasni kako se to radi.

Jedino je muka sa tim preduslovima… Ko će biti pametan da sve postigne…