Category: Fonoteka

Ili da karikiram nepoznatog revnosnog prevodioca jednog filma:
“Prešao bih zbog tebe 804,672 km”

Nećete mi verovati, ali u pisanje ovog priloga ulazim potpuno nespreman; verujte mi na reč. Radi se o tome da ja vas, čestite i posvećene čitaoce Suštine pasijansa, sada uvlačim u nepodobni eksperiment rešavanja ušnog crva – pesme koja se uvuče u glavu i ne pušta dok je ne čuješ ponovo. E, u slučaju ove pesme, vrati mi se bar jednom u dve nedelje. Evo, poslušajte.

Koještarija, mada priznajem veselu notu i entuzijastičnu izvedbu.

Nastavite sa čitanjem… “Prešao bih zbog tebe petsto milja (i još petsto)”

Devedesete je obeležila muzička kriza koju je ljude iz tog biznisa terala u paniku. Očajnički su tražili nešto novo za šta će da se uhvate. I da zarade, što se podrazumeva.

U Americi se pojavio grunge ili Seattle sound koji je bio mešavina panka i hard roka/hevi metala sa naglašeno distorzičnim gitarama i teškim temama u pesmama (društveno otuđenje, apatičnost, želja za slobodom), što je bilo dovoljno da se promoviše na sva usta (Nirvana, Soundgarden, Alice in Chains, Pearl Jam…) i mobiliše publiku.

Nisam se nešto primio na tu ekipu, nastavio sam da slušam Neila Younga i njegovu prateću grupu Crazy Horse.

A Britanci su, po običaju, za to vreme odradili stvari na mnogo finiji način.

Nastavite sa čitanjem… “Beg”

Tipovi koji žicaju piće po kafanama su oduvek bili opšte mesto. Svaka kafana ima barem jednog takvog, a mnogi od njih su, ako zanemarimo njihovu sklonost alkoholu, jako zanimljivi likovi, barem u ranoj fazi pijanstva.

Sa ženama koje se opijaju nemam nikakvog iskustva. Takve nisu dolazile u kafane u koje sam ja išao. Sve što o tome znam je posredno. Ponekad naiđem na naslove poput ovoga: “Naučnici su dokazali da žene piju isto kao i muškarci, ako ne i više” i ne malo se iznenadim.

Eto šta nam je donela emancipacija.  

Nastavite sa čitanjem… “Ona je pijana”

Retko ko od nas nema barem nekoga u rasejanju. Ne zna se kome je, u trenutku razdvajanja, bilo teže – mi koji smo ostali pokušavali smo da zakrpimo prazninu koju su ostavljali za sobom pišući im duga pisma o sasvim bezveznim sitnicama koje su im negde daleko mnogo značile, a oni su nam uzvraćali prepričavanjem svojih novih života koji su se toliko razlikovali od onog našeg kada smo zajedno rasli.

Retki, pa sve ređi susreti nisu popravljali stvari. Kada god bi se neko od rasejanih pojavio, bivalo je sve manje vremena za druženje, a sve više neke žurbe.

Sve do trenutka kada shvatiš da su se na mnogo načina promenili i postali skoro stranci.

Nastavite sa čitanjem… “Deca i nisu baš nešto dobro”

U neka bolja vremena koja svi mi pamtimo, deca su počinjala svoje obrazovanje tako što su im odrasli čitali bajke i basne. Školska lektira je bila dobro prilagođena uzrastu, a sa 15 godina više nisi bio tabula rasa – ako nisi imao dovoljno svojih životnih iskustava, mogla su da ti posluže ona tuđa, tvojih vršnjaka, junaka iz knjiga.

Danas klinci znaju da uključe sve žive TV kanale, od malena igraju igrice i slabo se hvataju sporta, ali zato ne znaju ko je Branko Ćopić.

Zbog toga sam se danas odlučio za pesmu “The Snake” koja je u svojoj suštini basna, a čije je značenje univerzalno. Napisana je davne 1963. godine, a njen autor je Oscar Brown, svestran lik koji se sa malo uspeha okušao i u muzici.

Nastavite sa čitanjem… “Zmija”

Početkom maja 1977. godine, mladi Ian McCulloch je slavio 18. rođendan zajedno sa svoja dva najbolja drugara. Častili su se odlaskom na koncert grupe The Clash, a dok su se vraćali kući, pao je dogovor da osnuju zajedničku grupu.

Dali su joj ime Crucial Three.

Naravno da za nju niste nikada čuli jer se već sledećeg meseca rasturila. No to ove momke nije sprečilo da nastave dalje jer su sva trojica napravili uspešne muzike karijere: McCulloh je osnovao grupu Echo & The Bunnymen, Julian Cope – The Teardrop Explodes, a Pete Wylie – Wah! Heat.

Nastavite sa čitanjem… “Čas inspiracije ili božja poslanica, svejedno”

Iz razloga koji mi nije poznat, čini mi se da nije objavljen i, pride, nije baš sasvim jasan, ove godine nije održan Crossroads Guitar Festival. Da vas podestim: reč je o koncertnom okupljanju gitaroških legendi, po pozivu i u organizaciji Erica Claptona, sa ciljem periodičnog prikupljanja sredstava za podršku centru Crossroads, posvećenom lečenju ovisnika o drogi i alkoholu u Antigvi. Prvi takav koncert je održan 1999. godine, drugi 2004, a od onda su održana još tri okupljanja u intervalu od tri godine (2007, 2010, 2013.) i očekivalo se da će i ovog leta biti održan sledeći. To se, eto, nije desilo.

Audio i video beleške sa tih festivala su dodatni doprinos fondu Crossroads, a sastav izvođača je nešto najbolje što prangijaški rock ima da ponudi svetu. Recimo, ovako:

Da, dobro vidite i čujete: EC deli pozornicu sa The Allman Brothers Band. Život je ponekad šlag-torta sa tri kandirane trešnje na vrhu…

Kao da se krug zatvorio… Slušajući ovu numeru sa festivala 2013. godine, prisećam se istorije…

Nastavite sa čitanjem… “Baš i ne mora da ispadne tako tužno”

Tokom osamdesetih Camper Van Beethoven je bila jedna od najinteresantnijih i najuzbudljivijih novih grupa. Vešto mešajući sve žive žanrove i isporučujući punkersku energiju, brzo su stekli širu popularnost. Uz to, njihove pesme su bile protkane jetkim humorom, prave rugalice tadašnjim kulturnim obrascima.

Zbog takvog stava danas ih često navode kao jednu od grupa koja je bila važan uzor svima današnjima koji se svrstavaju u “alternativni rock”.

Krajem decenije su, jelte, “tenzije među muzičarima” dostigle vrhunac, pa su se rasturili.

Nastavite sa čitanjem… “Draga”

Retki su albumi koje često slušam, a da i sam ne znam zašto to radim. Možda je u pitanju samo moj subjektivni utisak da se nalazim samo na korak od shvatanja šta je autor hteo da mi poruči. I kada mi se učini da sam sve ukapirao, shvatim da mi tu nešto stalno izmiče.

Pa ga pustim ponovo.

Nastavite sa čitanjem… “Podsvest”