For God’s sake why am I driving in the wrong lane
“Svi ekstremi osećanja u savezništvu su sa ludilom”, napisa svojevremeno Virginia Woolf u svom “Orlandu”.
Category: Fonoteka
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Posle poplave
Where were you when you got the picture?
Odavno verujem da su blagosloveni oni ljudi koji žive uskraćeni za većinu informacija. Na stranu čak i to što nas drže pod kontrolisanim tokom informacija, dok su tzv. nezavisni izvori postali potpuno nepouzdani: problem je u tome što je nemoguće za kratko vreme svariti čak i samo ono što vas interesuje, jer novo pristiže nesmanjenom brzinom. Konteksti se prebrzo menjaju, pa posledice događanja postaju nepredvidljive. Zbog toga nemate kad ni da se začudite, a kamoli da izvučete pouku: mediji će odraditi posao da se odgovorni izvuku, a vama pruži neka druga tema o kojoj takože nećete imati vremena da temeljito razmislite. Potrebni su krajnje jaki utisci o ljudima, stvarima i pojavama da biste im se posvetili, razmislili i dosegnuli sopstveni zaključak.
Mene ponekad zaplaše sinhroniciteti, pogotovo oni koji se tiču života ljudi. Objasniću vam lagano, samo da prvo čujemo muzičku podlogu.
Tama
U nekoliko vojvođanskih gradova porušeno je nekoliko građevinskih objekata u vlasništvu građana republike Srbije albanske nacionalnosti. Svesno, planirano, organizovano, sinhronizovano
Još nije svanulo dok ovo pišem. Moji pilići spavaju. Srećom, nisu jedini.
Čovek se ujutru probudi. Opere zube ili ne; doručkuje ili ne; popije kafu ili ne; zapali cigaretu ili ne. Obuče se. Krene na posao: seda u kola ili čeka gradski prevoz; počne da uči ili pozove roditelje ili prijatelje; pomuze kravu; spremi detetu doručak. I tako se dan odmotava: nekakav posao; ručak; dremka; šetnja; večera; televizija; spavanje.
Pada kiša
Budim se od nesnosne buke. Nisam baš poranio, skoro će osam, trljam oči i pokušavam da se priberem.
Gde je ta Nesica?
Gledam kroz prozor. Posred ulice je poprečen kamion, majstori je već raskopavaju, a nervozni vozači, na malom prostoru, pokušavaju da okrenu automobile ne bi li pronašli izlaz iz ćorsokaka.
Ko mi je kriv što živim u Srbiji.
Prodrman
Malo je pesama koje odlete u moj Jukebox folder već na prvo slušanje. Za ovu mi je bilo potrebno svega nekoliko taktova. Kako je album Shaken (2014) dalje odmicao, pažnja mi je polako popuštala.
Fro Fro Heart mi je bio u ušima.
Vihodila na bereg Kaćuša, na visokij bereg na krutoj
Prosto, danas nam treba nešto što po perverznosti odgovara događaju dana. Srećom, lako je pronaći, jer – koliko god mi to hteli ili se svesrdno trudili – mi u Srbiji ipak nemamo monopol na glupost.
A zašto baš ovo?
Nastavite sa čitanjem… “Vihodila na bereg Kaćuša, na visokij bereg na krutoj”
Brate vuče i sestro Meseče
Uticaj ljubavi na zdravlje
And it’s all up to her
You know you’d be a fool
Šta zajedničko imaju jedan španski reditelj i francuski elektronski muzički duet? To da su obradili temu iz naslova kroz svoje umetničke forme – prvi kroz svoj film “El amor perjudica seriamente la salud”, a drugi kroz današnju pesmu.
Mašina za preživljavanje
Šef me je upravo zavalio novim singlom Davida Bowiea. Shvatio sam poruku: Ajd, napiši nešto o ovome. Bolje je da me udario letvom po glavi, bilo bi manje traumatično. Ovako, prvo da se oporavim… 
U trenutku mi se sklopiše neke kockice i prisetih se svog prvog susreta sa Bowievom muzikom. 
Da li je susret bio manje traumatičan? Nije. 
Može i ovako
Nisam sreo konzumenta roka koji ne zna za Pink Floyd. Ma šta voleo da sluša. Floydi su više od grupe, institucija čije pesme mogu da vam se dopadaju ili ne dopadaju. Ali njihovo mesto u istoriji muzike niko ne dovodi u pitanje.
Dok željno iščekujem najavljeni novi – poslednji album koji će objaviti pod tim imenom, pomalo sam skeptičan. Ono malo zvuka sa njega koju su pustili u javnost ne obećava previše.
Sasvim slučajno, ovih dana sam slušao dva albuma sa njihovom muzikom, a utisci su pomešani.