Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Oni koji dobro pamte prisetiće se da sam pre par meseci vršljao po Hrvatskom Zagorju. I zabio muzičku zastavicu u Zaboku. Za mesto od deset tisuća duša, ulov od dva talentovana momka nije loš.
Danas me je neki od portala bacio u Stolac. Za neupućene, to je grad u BiH federaciji, konfederaciji ili ’bem li ga šta li je već, nisam čitao Dejtonski sporazum. A sumnjam i da njihovi građani znaju u kakvoj državi žive.
Baš kao i mi.
Poslednjih dana u jeku je velika medijska kampanja na Ostrvu. Novi servis BBC Music bi trebalo da bude dostupan korisnicima radija, televizije i, naravno, putem interneta. U fazonu: praviš svoje plejliste, čitaš muzičke vesti, vrtiš klipove na bilo kojoj platformi koju imaš i još gomila stvari… Nije loše kao ideja. Jedino se ne pominje ko će to da plaća. A i skupljanje kinte će, vremenom, da uvedu, samo dok se narod navuče. 
Čovek je snimio četrnaest sjajnih albuma i skoro niko da ne zna za njega!? Mislite da se zezam? Čudni su putevi uspeha. I životnih neuspeha uprkos neospornom talentu. Nekada ti sreća, jednostavno, ne ide na ruku iako iza sebe imaš “leđa” kakva se samo poželeti mogu.
Znači li ikome nešto prezime Escovedo?
Everyone is trying to get to the bar.
The name of the bar, the bar is called Heaven.
The band in Heaven plays my favorite song.
They play it once again, they play it all night long.
Čudno vreme došlo. Nekad smo na poučne reči nalazili u mudrijaškim knjigama. Citirali smo znamenite pesnike. No, u poslednje hvatam sebe kako se identifikujem s likovima iz TV serija:
Već nekoliko meseci povremeno slušam vrlo zanimljiv album i svaki put kada ga pustim doživljavam ga na neki drugi način. Ne tvrdim da je epohalan, što i nije, ali je za ljude poput mene prava stvar. Kada god pomislim da sam ga apsolvirao, otkrijem neki novi detalj i krenem da tražim dalje.
Šef me odavno nagovara da napišem nešto o tome, a ja se ustežem k’o mlada, sve brinući da ne propustim nešto bitno. 
Dođe vreme da se presavije tabak…
Slušanje muzike je fina zabava i dobar način da se oplemeni sopstveni život, ali pravi doživljaj i uvid u nečije stvaralaštvo je živi nastup. Tu nema foliranja i studijskih trikova: ili jesi, ili nisi. Doduše, i najboljima se otme loš nastup na kome ne štima sve kako treba, ali im ne zameram ako zakaže tehnika ili nehotično izlete iz svoje svirke. Ako znaju, vratiće se u ritam i štim. Više me brinu oni koji precizno odrade posao ne iscedivši ni jednu jedinu emociju. 
Posle toga ni gajba piva ne pomaže. 
All these words so new to me, are they supposed to set us free?
I don’t believe in liberty, I just believe in life.
How can something perfect change into something less and back again
and in between have all this pain because we’re asking why?
Ovo nisu stihovi iz današnje pesme, ali savršeno odslikavaju atmosferu na jednom od albuma koji spadaju u kategoriju “izgubljenih dragulja”, a koje su snimljeni sedamdesetih. Ponajviše zato što su stihovi koje je ispisao & otpevao Bob Carpenter pre toliko godina i danas aktuelni.
Dovoljno je samo da se probudimo ujutru.
I should have learned this lesson long ago
That friends and lovers always come and go
And now you claim
that everything’s “O.K.”, but I’ve got just one thing to say…
Povremeno se na Suštini pasijansa nađu pesme koje se u muzičkom žargonu nazivaju “čuda od jednog hita”. Za današnju imam nedoumicu. Da li da ustanovimo kategoriju „čudo od dva hita“? 
It’s a boy, missis Walker! A son, a son, a son!
Dešava se ljudima ponekad da ih stvarnost udari po nosu. Evo recimo moj slučaj: živeo sam i petljao ovolike godine u blaženom neznanju o čudesnom rudniku dragog kamenja koji se obično odaziva na ime The Who. Nikola je fejsbuknuo sjajni solo na koji sam se upecao „Pojma nemam ko je ovo!“ „Kako bre ne znaš, pa The Who…“ „Kuku, njih nikada nisam slušao“. Šef se momentalno umešao i zadao mi za domaći Who’s Next i Live at Leeds. Sa Šefovim zadacima nema zezanja, valja odgovoriti. Počelo je istraživanje i evo zaključaka.
Now is the time
I must let you go
We both knew this day would come
How it would hurt I could never know
Da parafraziram Milana Kunderu, velikog pisca & vrsnog poznavaoca slabijeg(?) pola:
Nije važno u životu imati što više žena, već što više dobrih;
kao merilo sopstvene vrednosti. Uostalom, iskusni ribari
male ribice uvek vraćaju u vodu.
Srećom, na vreme sam to pročitao! 
Zato neću danas da davim sa situacijama koje su davno proživljene i dešavaju se svakome, bez izuzetka. Neki drugi put, kada budemo imali manje interesantnog muzičkog gosta na Suštini pasijansa.