Category: Fonoteka

Jefferson Airplane spada u esencijalne grupe koje su definisale psihodeliju u Americi. Zahvaljujući njima, San Francisco sound je postao popularan van lokalnih okvira – bili su prvi koji su uspeli i da ga komercijalizuju. Imali do tada nezabeležen uspeh, tako da su ostali u istoriji zapisani kao headlineri na tri najveća američka muzička festivala – snimci iz Montereya (1967), Woodstocka (1969) i Altamonta (1969) i danas su interesantni za gledanje kao važna svedočanstva – ne samo o muzici, već i o atmosferi među mladima na kraju šezdesetih.

I da ne zaboravim: na prvom Isle of Wight festivalu 1968. godine, pred njihov nastup za zagrevanje su bili zaduženi Arthur Brown, The Move, Smile, Tyrannosaurus Rex, Plastic Penny, Fairport Convention i The Pretty Things.

Nastavite sa čitanjem… “Beli zečevi i ljubičaste veverice”

Kada sam bacio oko na kontrolnu tabelu u kojoj su popisani svi do sada objavljeni muzički prilozi na blogu, bio sam ne malo iznenađen da niko od nas nije napisao ni reč o Chrisu Rei. Kao i u slučaju mnogih, nekako nam je bio van fokusa, iako spada u autore koji su veoma prepoznatljivi na ovim prostorima, ponajviše zato što su se njegovi albumi redovno objavljivali u SFRJ tokom osamdesetih.

A i dva puta je gostovao u Beogradu.

Nastavite sa čitanjem… “Svratište”

Kako sam počeo da pišem novi prilog, unutrašnji glas me je opomenuo da proverim nije li se ta pesma već zavrtela na blogu. Da ne krečim džabe. I bio je u pravu. Kao sam već naoštrio tastaturu, raspoloženje mi se momentalno promenilo – treba smisliti nešto drugo. A to drugo, posle 850 priloga, i nije tako jednostavno, jer brže pišem nego što se izdaju dobre pesme. U takvim okolnostima uvek se uhvatim za muziku koja mi je srcu draga, pa mogu o tome “iz glave”.

Uostalom, najmanje tekstova napisao sam o ličnim favoritima.

Nastavite sa čitanjem… “Čekaj me”

Pravljenje uspešne karijere je ozbiljan i mučan posao. Opstaju samo oni koji imaju dobre ideje i disciplinovani su da ih sprovedu, a in malo sreće nije na odmet. U slučaju ranih radova grupe Jethro Tull, stvari su se razvijale gotovo pravolinijski – svakim novim albumom pravili su korak napred. U vreme kada je Ian Anderson imao u glavi legendarni album Aqualung koji će postati ključan za zvuk grupe, pojavili su se neočekivani problemi. Bas gitarista Glenn Cornick je više pažnje posvećivao supstancama i partijanju nego novim pesmama.

Kako je muzika Jethro Tulla komplikovana za izvođenje i traži mnogo rada, Anderson nije imao mnogo izbora: Cornick je dobio otkaz.

Nastavite sa čitanjem… “Leptir”

Verujem da ne moram da objašnjavam ko su The Animals. Osnovani još početkom šezdesetih postali su sredinom te decenije jedna od udarnih britanskih atrakcija, poznata po teškom zvuku inspirisanim bluzom i, dakako, svom pevaču Ericu Burdonu kome zbog snage glasa mikrofon u zadimljenim ćumezima Engleske tog vremena nije bio ni potreban.

Uostalom, Burdona smo ovde često pominjali pa nije zgoreg da se podsetite i tih tekstova.

Nastavite sa čitanjem… “Još mnogo reka mora da se pregazi”

O poremećenim muško-ženskim odnosima smo već nebrojeno puta slušali od raznih autora i ništa nismo mudriji posle toga. Kao i u stvarnom životu, junaci njihovih pesama individualno proživljavaju traume izazvane ovakvim okolnostima.

Ovo je samo još jedna od varijacija na tu temu.

Nastavite sa čitanjem… “Bol”

Za one koji su se uključili u rock & roll tokom sedamdesetih, Graham Parker je bio sinonim za okorelog pub rockera koji je pisao strastvene pesme prožete opakim sarkazmom. Krajem sedamdesetih pretvorio se u veličanstvanog i danas zapostavljenog songwritera koji uporno gura svoju priču ma koliko da je velika publika.

A šta bi drugo radio?

Nastavite sa čitanjem… “Ljubavna zbrka”

U više navrata sam pokušavao da shvatim šta pojedini novinari i recenzenti nalaze u muzici koju isporučuje grupa Kasabian kada o njima pišu u superlativima. Ispostavilo se da je to bilo uzaludno trošenje vremena. U njihovoj muzici mogu da razaznam raznolike muzičke uticaje i citiranja koji se protežu od beat muzike šezdesetih, preko brit popa osamdesetih i devedesetih, pa sve do novijih stremljenja prožetih elektronikom. Ali je sve to nedovoljno da bih poželeo da ih ponovo slušam.

Valjda nam se ne poklapaju talasne dužine.

Nastavite sa čitanjem… “Bliskost”