Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
Postoje li među izabranicima vašeg muzičkog ukusa pravi virtuozi?
Muzika koju danas čujete potiče sa albuma jednog neobičnog dueta. Reč je o sastavu koji biste, u vreme nastajanja, možda prokomentarisali rečima “Ma, ovo nije moguće!”. No, to su dvojica koji ne pripadaju kategorijama: oni su kategorija, svaki za sebe. Zato čuđenju nema mesta.
Time you make changes
Time you’ll add ages
Time is walking with you by your side
There’s no reason that we should complain
In the night everybody looks the same
Na muke sa vremenom različito gledamo u zavisnosti koliko imamo godina.
Ono kad se zatvori krug… Izgleda da veličanstvena umetnička dela moraju da prođu ceo krug: nastajanje, ekspšloataciju osnovnog izraza, interpretacije drugih, komplikaciju i, napokon, pojednostavljenje. Nigde to nije toliko očigledno kao u muzici: kako bolje da razumete stamenost neke muzičke teme ili njene poruke nego da se sa njom suočite onda kada je izvedena minimalistički?
Car! 
Don’t believe me if I tell you
Not a word of this is true
Don’t believe me if I tell you
Especially if I tell you that I’m in love with you
Uličnom mangupu, kakav je Phil Lynott bio, ni malo nije bilo teško da napiše ovako dobru pesmu.
Davne 1966. godine pesma “Friday on my mind” bila je planetarni hit u izvođenju The Easybits. U jeku “bitlmanije” oni su bili australijski odgovor na tadašnju histeriju koja je zavladala među mladom Down Under populacijom. Snimili su veliki broj pesama koje su postale hitovi u drugoj polovini šezdesetih, a danas se više spominju po tome što je koautor ove pesme, George Young , stariji brat Agnusa Younga i Malcoma Younga, članova grupe AC/DC i koproducent njihovih prvih šest albuma.
No, dok je sarađivao sa mlađom braćom, George Young je, kao i obično, imao i sopstvene planove. 
Verujem da se većina nas seća žurki iz mladosti. Bila je to odlična prilika da se zabavimo, poslušamo dobru muziku do koje se mnogo teže dolazilo nego danas, a i odvoji neko zgodno žensko čeljade. Malo dobre volje, slobodna gajba i neznatna količina alkohola – bili su to sastojci dovoljni da se provede zanimljivo veče.
Za razliku od nas, današnji klinci piju k’o smukovi. 
Nastavite sa čitanjem… “Uvek ćeš me na žurkama naći u kuhinji”
Kraj 1981. godine za grupu The Stranglers je bio vrlo traumatičan. Snimali su novi album, diskografska kuća je bila nezadovoljna materijalom prigovarajući im da više nisu ono što su bili, a oni su već odavno odlučili da mnogo toga promene u svojoj muzici. Naizgled, nerešiv problem.
Spas je stigao u poslednji čas.
Tokom sedamdesetih, iako su vođene žestoke rasprave među kritičarima, znalo se ko je neformalna kraljica engleskog folk roka. Ako su Fairport Convention bili grupa koja je ovakvu muziku popularisala među rok publikom, sasvim je normalno da je njihova pevačica Sandy Denny bila osoba na kojoj je bio fokus. I to niko ne spori.
Na žalost, Sandy Denny je, 1978. godine, prerano završila svoju životnu priču.
Druga ključna grupa koja je svirala istu vrstu muzike bila je Steeleye Span. Zato nije čudno što je njihova pevačica Maddy Prior bila sasvim logičan izbor za novu kraljicu.
We know not the fire in which we burn
But we sing and we sing and the flames grow higher
We read not the pages which we turn
But we sing and we sing and we sing and we sing
Jesam li vam pominjao da sam se, posle pet godina, ponovo zakačio na FejZbuk? 
Vraćam se iz prodavnice vukući pune kese sa bakalukom i, uzgred, psujem sebe što sam se pretovario. Vrata zgrade mi otvara komšija i prijatelj koji je, umesto uobičajenog poziva na kaficu i rakijicu, uspeo samo da procedi: “Noćas su mi maznuli akumulator iz auta, tu, na parkingu.”.
I sam savršeno dobro znam kako se čovek oseća u takvim trenucima – meni lopovi akumulator nisu ni skidali. Odneli su auto. 
