Atribut iz naslova iskusio je svaki muškarac barem jednom, a oni promiskuitetniji i više puta. Da se, barem, opametimo posle takvog iskustva… 
Neće moći. Životne uloge su odavno podeljene. 
Category: Muzika
Muzika pokreće misao
Rapsodija u plavom
Zdravo, Svemirče
Do you like girls or boys?
It’s confusing these days
But moondust will cover you
So bye bye love
Juče je na ovim stranicama postavljeno pitanje “može li se popraviti savršeno”.
Kašmir, bez šala
Može li se popraviti savršeno? Pitanje je teško, najpre zbog toga što iziskuje prepoznavanje savršenstva. A zatim, pitanje je da li savršeno uopšte definišemo tako da ima mesta nekoj popravci – jer, najjednostavnija definicija savršenstva upravo i jeste “ono što se ne može dalje unapređivati”.
Međutim, ja se ovde ne bavim rekreativnim češkanjem malih sivih ćelija. Ovo pitanje mi se nametnulo pre nešto više od dvadeset godina, kada sam prvi put čuo ovu izvedbu jedne od najboljih numera u opusu Led Zeppelina. Tada sam se zapitao, a pitam se i danas, nekoliko desetina hiljada sati slušanja muzike kasnije: jebote, kako im je ovo uspelo?
Da nije posredi manjkavost u reči “savršeno”?
Ima nečega večeras u tebi
Muzički ovisnici Ujedinjeno Kraljevstvo najčešće doživljavaju kao državu u kojoj sve pršti od rock & rolla. Jok, bre! Tamo je samo muzička industrija već decenijama dobro organizovana, a postoji i nekakva navika ljudi da se sluša sve i svašta.
Statistički podaci iz sedamdesetih tvrdili su da žitelji UK imaju u posedu preko dvadeset miliona gramofona – više nego što nas je bilo u staroj nam državi.
Fickaraldo
Fitzcarraldo (1982) je jedan od onih filmova koji teraju gledaoca na razmišljanje i ostavljaju u dilemi kako to da je uopšte snimljen. Sve je što producenti (oni koji daju pare) ne vole: uvrnuta, pomalo nadrealna priča, inteligentni reditelj visokih umetničkih sklonosti (Werner Herzog) koji je ćutljiv & ćudljiv, nenormalna lokacija snimanja (džungla Amazonije), pomalo šizofreni glavni glumac (Klaus Kinski)…
Dakle, mnogo preduslova da se na snimanju doživi fijasko.
Postmoderni Betoven
Tako rečeno, već zvuči strašno. Ali to nije ništa spram onog što ćete sad čuti.
Bilo kada i bilo gde
Mož’ da bidne, al’ ne mora da znači
Things that you’re liable
To read in that Bible
It ain’t necessarily so
David bejaše majušan, no Golijata on zveknuše, a ovaj u proštac, upokojivši se. Jona u kitu življaše, u stomaku ribe te on dom sebi vaspostavi. Mojsija u vodi nađoše, faraonova ćerka ga upecaše. Mož’ da bidne, al’ ne mora da znači.
Nastavite sa čitanjem… “Mož’ da bidne, al’ ne mora da znači”
Prvo žene i deca
Out upon the islands on a cool summer night,
buddy, you don’t got to hurry. Take your time.
What you need is on the menu and you get it tonight.
Buddy, you got womens on your mind.
Beše jednom doba kad sam sakupljao vinilna izdanja muzike koju volim. Čuvao sam te svoje vinile i dobro ih poznavao. Posebnu slast u toj kolekciji su činile atipične numere bendova u čiju važnost nisam sumnjao (naravno: inače tih vinila ne bi ni bilo u mojoj fonoteci). Reč je o numerama koje samo okvirno mogu da budu opravdane u opusu grupe, poput onog bluza na ploči Pink Floyda na čijem snimanju su uz pomoć usne harmonike uspeli da navedu jednu matoru ženku irskog setera da zavija i cvili u mikrofon.
E, beše jedan žestok bend koji sam voleo tihgodina, a koji je čak otišao dotle da je jedan stih svog potpuno blesavog pesmičuljka uzeo za naslov albuma.