Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
Ala se potrefilo.
Ne dešava se često, a meni se desilo dvaput, da uživo vidim i čujem jednog od svojih najdražih gitarista u pratnji komšija iz Pešte. A kako su Steve Hackett i Djabe uopšte uspostavili saradnju, možda sam jednom negde i pročitao, ali verujte mi, evo dešava se i meni – ne sećam se. [EDIT: Ako sam ikad i znao.]
Hajde da prvo pustimo muziku, pa ću sve da vam ispričam.
O muzičkom geniju Johanna Sebastiana Bacha je toliko toga napisano da je potpuno bespredmetno bilo šta da dodam. Kako god da se analiziraju njegova dela, a napisao ih je mnogo, obrni-okreni, dolazimo na isto.
Bolji od njega nije hodao ovom planetom!
Stoga nije ni čudo što se, raznim povodima, poteže u njegovu zaostavštinu. Ne može se promašiti.
Čim je Šef dunuo u pištaljku i objavio da počinje letnji raspust na Suštini pasijansa, odmah sam pustio mozak na otavu… Mislio sam da će mi dva-tri dana muzičke apstinencije dobro doći, al’ mi se osladilo. Nisam ni osetio kako su prošle čitave dve nedelje.
Šta sam, u međuvremenu, radio? Možda se neki detalji o tome i pojave u nekom od budućih tekstova… Nije, bre, ovo Facebook, i nisam ja žena koja prolazi kroz krizu srednjih godina da moram odmah da priložim fotke sa letovanja kako bi se čitaoci uverili da…
Ma šta ja to pišem? 
Slomi se, o, skloni se.
I nosi se u pizdu materinu.
Na poslednjem mestu koje biste očekivali, ali sasvim prikladno da se lako upamti, dobra misao se zakačila za mene. Na početku jednog od onih filmova o Indijani Džonsu, nemojte da me pitate kojeg, upravo profesor Džons kontemplira pred studentima i kaže nešto ovako:
– Arheologija se ne bavi istinom, nego činjenicama. A ako vas zanima istina, katedra za filozofiju je niz hodnik.
Vala, baš.
Upravo se ovih dana dešava nešto neprijatno u javnosti: činjenice su ustupile mesto istini i nastala je frtutma. A da bi sve pride bilo i strašno, predmet pretakanja činjenica u istinu je jedna tužna i tragična priča u čijem centru je osoba koje više nema.
Nastavite sa čitanjem… “Gde prestaju činjenice, tu počinje istina”
Suština pasijansa se sa tugom i poštovanjem oprašta od veličanstvenog pevača.
Znali smo da je ozbiljno bolestan. Nismo znali da mu je kraj baš toliko blizu. 
Davno je bilo kad je žario i palio u Smaku, najmanje shvaćenom velikom bendu počivše Jugoslavije. Pamtićemo ga.
Sa suzom u oku, Suština pasijansa se oprašta od jednog od najvećih umetnika čiji jezik smo razumeli.
Daj, stani načas i daj mi snage da oprostim se bar od nje. I da mi društvo pjesmu svrši. I da se čaša ispije.
Zbogom, Pesniče. Bila je čast živeti u tvoje vreme.
Sredinom leta 1966. godine grupa koja je ređala hitove kao od šale, Manfred Mann, ostala je bez pevača. Paul Jones se odlučio za solo karijeru, a na njegovo mesto uskočio je talentovani Michael D’Abo. I dok se štampa zabavljala time ko je od njih dvojice lepiši & bolji pevač, u muzičkom smislu ništa epohalno se nije desilo.
Grupa Manfred Mann je nastavila da sipa hitove, a one koje je otpevao D’Abo postali su klasika: “Ragamuffin Man“, “Ha Ha Said the Clown“, “My Name is Jack“. I, naravno, “Mighty Quinn“.
Adađo je muzički komad koji se razvija lagano, a treba ga izvoditi ozbiljno i dostojanstveno. Uostalom, biće lakše razumeti o čemu se radi ako se prisetimo Adađa u G-molu uz koji se po pravilu prolivaju suze, a poznatiji je kao “Albinonijev adađo”.
Samo što taj adađo nije napisao Tomaso Albinoni, već sastavio & dopisao muzikolog i njegov biograf Remo Giazzoto trista godina kasnije, oslanjajući se na fragmente muzike velikog baroknog majstora. 
No, nije to jedini adađo koji pripada kategoriji the greatest hits ever. Ovaj današnji je mnogo mlađi, ali je podjednako dobar.
Podstaknut Šefovim tekstom o vožnji 160 na sat odmah sam odlučio da malo osvežim repertoar u kolima. “Vožnja” Jeffa Becka & vožnja automobila nisu isto – onako kako Šef vozi i šta pri tome sluša, sva je prilika da bih se ja skucao u neko drvo. O posledicama takve avanture ne smem ni da razmišljam. Zato sam odlučio da se častim proverenim stvarima.
U mom slučaju, “proverene stvari” počinju da komplikuju moj ionako sluđeni život, pa brzo odustajem. 
No hay razon por besos
Quiero ese cielo rincon
Severina
Corazon
Ay Ayy, ay vida mia
Besos su na španskom poljupci, corazon – srce, a vida mia znači živote moj. Dakle, sve je jasno o čemu pesma govori.