Category: Muzika

Lookin’ back on the track
for a little green bag,
Got to find just the kind
or I’m losin’ my mind

Mnoge pesme postanu kultne tek kada ih filmski stvaraoci izvuku iz naftalina i ture kao pozadinsku muziku svojih ostvarenja.

Nastavite sa čitanjem… “Mala zelena torba”

Onomad mi je Šef natrljao nos jer još ništa nisam napisao o gupi Cruzados rekavši da to nije nimalo fer prema njima. Kao argument mi je potegao link na njegov tekst o Slobodanu Bodi Kovačeviću, pa sam se u tom trenutku setio da sam, kao jedan od posetilaca bloga, ostavio komentar – u Samuraje su me kasnije primili.

Mlađan & neiskusan u blogovanju & komentarisanju, napisao sam:

Nastavite sa čitanjem… “Krstaši”

Može li se udeliti bolji kompliment ženi od ovoga u naslovu? Bogami, teško.

Taj sport se davno otrcao i pretvorio u fraze. Da budem iskren, više i ne znam kako bih to uradio.

Nastavite sa čitanjem… “Lepša od raja”

Prva muzička “britanska invazija” na Ameriku tokom šezdesetih je bila svojevrsni fenomen koji smo više puta pominjali – kruta američka muzička industrija toga vremena sporo je reagovala na promene koje su se dešavale u Evropi. A kada je njihovo tržište eksplodiralo – odjeknulo je.

Dolazak Bitlsa na prvu turneju po USA pretvorio se u kompletnu ludnicu. Ako zanemarimo histerične tinejdžerke koje su ih dočekale na aerodromu, njihovo gostovanje u emisiji The Ed Sullivan Show gledalo je preko 70 miliona ljudi.

Narednih nekoliko godina biznis je cvetao, a engleski izvođači su se trudili da dobace do tog velikog tržišta – tamo se vrtela glavna lova. Nastavite sa čitanjem… “Odmah iza ćoška”

Elementary… or is it?

U jednoj od legendarnih scena slavnog crtanog filma Pepa Prase, na pitanje “Šta je to misterija?”, Tata Prase iskusno odgovara: “Misterija je nešto što detektivi dobro rešavaju”. Ta mi se scena uporno motala po glavi od kada je ovdašnji muzički urednik prijavio objavljivanje novog (dvanaestog, mašala!) studijskog albuma benda Spock’s Beard, Oblivion Particle. Da pustimo tzv. video koji prati izlazak albuma pa da vidimo u čemu se radi u toj zavrzlami.

Nastavite sa čitanjem… “Vremenska mašina gospodina Janjanina”

Now, only sorrow
No tomorrow
There’s no today for us
Nothing is there
For us to share
But yesterday

Kakav je to svet u kojem težnja za zadovoljenjem najosnovnije moguće ljudske potrebe, a to je goli život, izaziva manifestacije pasivnog negiranja, objašnjava se pogrešnim nazivima i nizom loše zamenjenih teza, a eskalira u najodvratniju implementaciju žice sa sečivima koju je dvadeset prvi vek video?

Okretanjem glave ćemo postići samo jedno: sahranićemo poslednje ostatke dostojanstva koje nam je prošlost ostavila u nasleđe. Evropa upravo velikim koracima odlazi tamo gde će najzad i poslednja budala shvatiti da od nje nije ostalo ništa osim ljušture.

Desilo se juče, spontano.

Nastavite sa čitanjem… “Rekvijem za Evropu”

Ko je Daryl Hall, pominjali smo u više navrata. Recimo, kada beše reč o važnom duetu čiji je on bio član i koji je visio po top listama dok nisu dosadili i bogu i đavolu, a sve zbog dekadendnog manira da pišu fantastično dobru muziku koja se lako prodaje. Stvar koju Hall radi poslednjih godina je jedna fenomenalna emisija televizijskog formata i trajanja, gde on u svoju kuću u planini poziva razne muzičare koji imaju kapaciteta da stanu rame uz rame sa njim, pa malo ćaskaju, pa kuvaju, pa se zajebavaju za trpezom, pa malo sviraju pred kamerama, uživo, i to tako da prosečan ljubitelj muzike obično veli “pa šta je ovo, suncetiebemžareno!”. Setićete se, možda, one “duple porcije” ludijanja Joea Walsha baš kod Daryla Halla, gde je odsvirana konačna verzija “Life’s Been Good“, o “Rocky Mountain Way” da i ne govorim.

No, boravili su i drugi velemajstori kod Daryla Halla. Recimo, ovaj.

Nastavite sa čitanjem… “Slatko, ali ne sladunjavo”

Verujem da je većina onih koji zalaze ovde, baš kao i ja, šokirana fotografijama & naslovima kojim nas zasipaju mediji & tisak poslednjih nedelja. “Migrantska kriza”, što je eufemizam za stradanje izbeglica iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka pred kojim Evropa nema rešenje, uselila se u naše domove & glave, hteli mi to da priznamo ili ne. Mučnine od prizora koje vidiš se ne možeš otarasiti.

Ušuškani u toplinu svoga doma govorimo o ljudskoj patnji uglavnom nezainteresovano, kao da se nešto slično ili isto ne može desiti i ovde, ma koliko se svaka od naših država ili “država” trudila da nas razuveri da to nema baš nikakve veze sa nama…

Nastavite sa čitanjem… “Oni narodi koji pate”