Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
Biti u pravo vreme na pravom mestu je sticaj raznih okolnosti koje se ne mogu predvideti. Retki su ljudi kojima se ova kombinacija posreći jer nagrada koja posle toga sledi, ma kakva bila, uglavnom menja život iz korena. Doduše, možemo na to da gledamo i drugom optikom – mnogima od nas se takve stvari i dese ali mi, iz raznih razloga, to i ne primetimo.
U ljubavnim odnosima bad timing je prava katastrofa. A o tome nema šta da se priča – većina nas ga je, barem jednom, iskusila na svojim leđima. 
You never need nobody
You never been alone
And I try to get your affection
And all I ever do is wrong
Više puta sam ovde prepričavao svoje doživljaje sa suprotnim polom, pa nije više interesantno da ih ponavljam. Ionako su sve to samo varijacije na istu temu sa poznatim završetkom. Pentrao sam se po drveću, upadao u sobe preko balkona, tresao se od straha da ne poletim kao ptica zbog klimavog oluka… Sve sam to radio dok se nisam opametio.
D. je bila prelepa devojka koja je ostala mrtva hladna na sva moja navaljivanja. U trenutku kada sam pomislio da je led počeo polako da se otapa, sasula mi je istinu u oči: Ne slažu nam se horoskopski znaci! 
“Дође тако човеку да пљуне од Душана Васиљева” гласио је стари гимназијски штос. Напросто не знам одакле да почнем а морам једном. О оним тужним тренуцима кад схватиш да су музичари, колико год да су повремено богати и славни, обични радни људи и грађани и да треба исплатити кредит, извући се из чабра, поправити штету од луде главе… и да онда раде оно што скоро сви раде: праве нешто за продају.
Није много битно да ли ће се то продавати. Битно је да су кренули да раде нешто што иначе не би, само зато што су умислили да ће то имати прођу. Понекад упали, чешће не.
На ту тему је Прљави инспектор Блажа лепо рекао “паре ће да спискаш / слава ће да прође / алкохол ће једном / главе да ти дође“. А и ДЛМ су рекли “ствари боље ходају кад не мислиш на продају”. Али нема ко да их чује, ил до мозга не допире, па се догађају ружне ствари.
Шта овоме фали? Па прво, да су изабрали било које друго женско име, можда ово не бих ни приметио. Него ме заинтригирало какав је то вашар мелодија, можда је то неки месни фолклор из доба док су били у Аустралији… кад оно јок, fair овде не значи ни вашар ни фер (игру), ни поприличан ни умерен ни скроман ни ведар (без облачка) ни бледолик… него пријатног изгледа, лепушкаст… и Мелодија је женско име. Да нисам почео да лупам главу око значења наслова, не бих ни слушао текст, да нисам слушао текст не бих ни чуо ово.
Is it too much to demand
I want a full house and a rock and roll band
Pens that won’t run out of ink
And cool quiet and time to think
Kako sam se zaljubio u dve različite žene u istom trenutku?
Lako. 
U želji da malo bolje proučim nečiju biografiju, često mi se dešava da se totalno razočaram. Diskografske kuće danas rado posežu za zaostavštinom poznatih muzičara iz neke druge priče neselektivno objavljujući snimke koje pronalaze u skrovitim delovima svojih podruma. Još koja kinta iz starih snimaka nikada nije bila na odmet. Najčešće je to nevešto prebiranje po žicama i sklepane pesme za koje ima opravdanja – Bože moj, bili su mladi, tek su načinili prve korake.
Sa skepsom sa čekao da čujem novi disk u mojoj kolekciji, jer je reč o muzičarima koji već decenijama važe za moje favorite.
Da Komšija nije potegao Vladu & Bajku, ovoga priloga, verovatno, ne bi ni bilo. Kako prolazi vreme, sećanja blede pa pojedinci, a i grupe, ostaju zaboravljene. Dobro je primetio da na Cevki teško šta može da se pronađe što je iole starije, a vezano je za srpsku muzičku scenu. Srećom, još uvek svi entuzijasti nisu se preselili u večna lovišta, pa ako se uporno traga, nešto se da iščeprkati.
Da li je neko od čitalaca ovoga bloga slušao grupu San? Teško, mada je ovo jedna od najboljih pesama koja se zavrtela na domaćim radio talasima sredinom sedamdesetih…
Ponekad, kada zalutam u folk vode i sam se iznenadim. U njima ne očekujem previše talasanja. Ipak je to muzika koja je duboko ukorenjena u arhetip nekog podneblja pa nema mesta za velike eksperimente van zadatog kanona koji se brižljivo neguje iz generacije u generaciju. Očekujem samo da naiđem na nove izvođače koji ono staro istresu na neki novi način, sa sopstvenim ili modernijim viđenjem.
Grupa Lau nije ništa od već viđenog.
Десило се да сам једном имао у гостима двоје Немаца, и потрефило се притом да су тада на вишој техничкој свирали Влада и Бајка. У року од треће песме тај другар ме упита “а који је Влада а који је Бајка?”. Погодио је оно што смо се сви питали. Одговор не знам ни данас, и нећу да знам. Нека то остане једна од тајни овог свемира.
Што реко Панта, “волим свемир, јер то је мој дом” (нећу да га линкујем, малопре је био). Песма за данас је “Ја нисам ја”, што су изгледа написали кад су се под старе дане сетили да би опет могли да дохвате гитаре.
Ово зато што Цевка негује посебан вид амнезије (без амнестије), па све врви од новијих снимака, а кад треба да ископа нешто старије, у овом случају песму “Док те гледам”, цврц, нема, никад није ни постојало. Осим што већ десетак година стоји на мојој плејлисти, са изгледима на један занавек, ерго јесте.
Prošlog vikenda poželeo sam da odgledam neki dobar film. Ne lageru nemam ništa, nisam imao vremena da se time bavim, a u takvim situacijama pozovem prijatelja. Kada su filmovi u pitanju, on je fanatik – smatra da mu je dan propao ako ne odgleda barem jedan. Dobre četiri decenije se zajedno motamo po bioskopskim salama i on savršeno dobro zna šta volim da gledam, pa očekujem da me iznenadi barem sa nekoliko interesantnih naslova.
Dobio sam neočekivani odgovor. Nema ništa interesantno mesecima, Hollywood se prešaltovao na visokobudžetne serije. Kada bolje razmislim, i sam sam odgledao neke od tih serija, a u nekoliko navrata sam ovde i pominjao neke od njih. Imale su odličan izbor muzike, razume se.
Then let me build a bridge, for I cannot fill the chasm,
And let me set the battlements on fire.
Kada je pre trideset godina izbacio svoj prvi solo album, “The Dream Of The Blue Turtles”, Sting je rekao da je ovo “pesma pomirenja”. Koristeći metaforu napuštene tvrđave, on pripoveda o vezi koja je bukvalno prošla kroz rat i gde on drugoj strani poručuje kako je vreme da polože oružje. Nimalo lak zadatak, jer treba proći kroz minsko polje koje je sam posejao…
Ljubav znači oprostiti.