Category: Muzika

Zoćin jučerašnji prilog kao da je prizvao vest. Jedan od čuvenih sinova delte Misisipija juče je otišao na Neko Bolje Mesto.

Johnny Winter nikad nije prestao da svira, ama ni da se odmori od samog sebe. Bio je bolestan godinama, ali prema tome se ophodio kao prema nekoj usputnoj nelagodi. Odmoriće se tek sad: bavljenje muzikom je za njega bila velika borba koja je trajala celog života.

Ova svirka je vrlo ilustrativna za Čoveka Bele Kose: raslojava se u svim pravcima, ne znaš gde će te odvesti. Nema mnogo takve muzike, bez obzira na žanr.

Nastavite sa čitanjem… “Odlazak Belog Desperadosa: R.I.P. Johnny Winter (1944-2014)”

U julu 1967. godine, na vrhu top lista širom sveta šepurili su se Beatlesi sa svojim antologijskim albumom Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band. Što se mene tiče, mogli su na prvom mestu da ostanu još godinu dana jer taj album, u to vreme, teško da se mogao uporediti sa bilo čime što je do tada snimljeno.

A onda se pojavila pevačica koja ih je za tili čas oduvala sa trona.

Zvala se Bobbie Gentry.

Nastavite sa čitanjem… “Delta Misisipija”

Znate li šta je “pravilo trećeg albuma”? To je trenutak kada se mnogo autora saplete o sopstvene noge. Mnogi od toga ne uspeju nikada više da se oporave i nestanu sa scene.

Objašnjenje ovog pravila je vrlo jednostavno: imaš ideje, napišeš gomilu pesama, okupiš ekipu, vredno radite i, ako imate sreće, snimite album sa najboljim pesmama. Publika se primi, život promeni na bolje, krene žurka bez kraja. I koncerti na kojima se proveri ostatak pesama, da li “rade”. Snimiš drugi album, sve postaje još luđe, na sedmom si nebu i misliš da je celi svet tvoj. A onda iskusni menadžment kaže: “Slušajte dečki, mi smo dugo u biznisu, ako želite i dalje da letite, morate nešto da menjate. Ne možete zauvek prodavati istu foru…”

Tako krene snimanje trećeg albuma, dodaj ovo, dodaj ono što nije bilo na prethodnim, očekivanja su velika, marketinška mašinerija ih podgreva i… To više nije ono što je nekada bilo, a zakucavanje glave o zid je manje ili više bolno. Kako se kome zalomi.

Pravilo trećeg albuma dešava se i najvećima.

Nastavite sa čitanjem… “Španski karavan”

Pa to je pokojni Toza!

Nije baš Toza, već Đuro i njegova Bombaj štampa. Ali jesu povampireni, posle skoro dve decenije, i hvala im na tome – spasili su mi treće veče Exita.

Nastavite sa čitanjem… “Trese, lupa, udara”

Kada god imam vremena, pogledam emisiju Later… with Jools Holland. Zabavna & šarmantna stvar, svirka uživo u kojoj nema prevare i izazov za sve one koji misle neortodoksno kada je muzika u pitanju. Baš kao što i mi ovde radimo.

Najbolje od svega je što mi Jools, po pravilu, uvek provali nekog izvođača na koga ne bih obratio pažnju. Ipak je on u centru muzičkih zbivanja. A ja, kao svaki opsesivni muzički manijak, uredno pribeležim ono što mi se učini interesantnim.

Istraživanje sledi kasnije, kada se uzbuđenje stiša.

Nastavite sa čitanjem… “Ljubav na drugi pogled”

Yes, this love is electric
It’ll be flowing on the streets

Nameračio sam se da napišem koju reč o Damonu Albarnu, koji sat pred njegov nastup na ovogodišnjem “Exitu”. O Bluru smo već pisali pre skoro dve godine, a sad, čačkajući po Mreži da proverim neke podatke za koje nisam mogao baš da se pouzdam u sećanje, naleteo sam na njegov intervju gde se priseća saradnje sa pokojnim Bobbyjem Womackom. Eh, propustio sam pojavu tog tužnog prideva… čovek je umro pre neke dve nedelje. Stoga hajde da se osvrnemo na tu saradnju.

Nastavite sa čitanjem… “Stylo”

Znate svi onu poslovicu da put do muškog srca vodi preko stomaka. Vešte žene znaju to da iskoriste na pravi način. Još ako je muškarac težak čiraš koji se godinama nosi sa svojom stomačnom boljkom, onda se priča završava još lakše.

Ko još ne želi da se oslobodi bola & mučnine koja ga pritiska?

Nastavite sa čitanjem… “Hram kralja”

I hope it’s useful. Don’t show it around too much. It needs a bit of editing. Look, I’ve gotta get to a lunch. Early lunch. You can just show yourself out, can’t you?
It’s a… self-preservation thing, you see.

“Don’t forget the songs that made you smile, and the songs that made you cry”, reče svojevremeno Morrissey. Mnoge pesme predodređene su za jednu ili drugu ulogu, prosto zbog svog teksta, ili atmosfere koju nosi melodija.

Sa druge strane, postoje i pesme koje nas vezuju za određene događaje, koje zbog prirode tog samog događaja mogu imati za nas tužnu ili veselu konotaciju.

No, pogledajte Dido, u klasičnoj primeni umetničke jukstapozicije – smeje se dok peva tužnu pesmu. Dobra tehnika, baš za samoočuvanje, što reče Mark na početku…

Čitaoci koji redovno prate ovu rubriku prisetiće se kako sam pisao hvalospeve o muzičkom umeću & nadarenosti mlađanog JR Augusta. I tako stigao do Zaboka. Da citiram samog sebe:

What the fuck is Zabok, pomislim. A Gugao, kao da čita moje misli, izbaci rezultat: vukojebina sa manje od devet tisuća duša u Zagorju, za koju i najveći deo Hrvata ne zna da postoji, a kamoli Srbi.

Na pljuckomet od Zaboka nalazi se Grabovec, selo sa “dvesto kućanstava & oko šesto pedeset stanovnika”.

U njemu se rodio Tomislav Goluban, a ženske gaće iz naslova su samo tu da vas namame da čitate dalje.

Nastavite sa čitanjem… “Jesu l’ ovo ženske gaće?”

Gledam da prekratim ovaj sticky & slimy dan dišući na škrge. Definitivno, visoke temperature i ja nismo u ljubavi. Mislim o nekoj konobi, povetarcu koji me hladi, ‘ladnom pićencetu & opuštenoj atmosferi. I easy listening muzici, bez toga ugođaj ne bi bio kompletan. E, sanak pusti, more je još dalje nego što je bilo prošle godine.

Prelistavam tisak i naletim na reklamu za Avantgarde Jazz Festival u Rovinju. Preplave me sećanja na vreme kada se tamo išlo u dobar provod. Ko je još razmišljao o kupanju pored gušta ispijanja raznih vrsta Malvazije.

Nastavite sa čitanjem… “Laka letnja droga”