Category: Muzika

What’s it gonna take
Are we gonna forever
Make the same mistake

Nisu svi rokeri kao Stonesi, da nam se čini da nikada neće otići u penziju. Većina onih manje značajnih završi karijeru relativno rano, pa nastavi da živi od sasvim uobičajenih poslova. Vreme prolazi, kosa opada, na instrumentima se nahvata prašina, a često im ni rođena deca ne veruju šta su sve radili u mladosti.

S vremena na vreme pojavi se neko novo ime za koje se ispostavi da je nastavak onoga što se dešavalo nekoliko decenija ranije.

Nastavite sa čitanjem… “Želim da saznam”

Da se odmah razumemo: Ryan Adams, a ne Bryan Adams°. Ryan, Amerikanac, a ne Bryan, Kanađanin. Nema B u svom imenu i po zanimanju je muzički genije.

Sa nepunih četrdeset godina života, Ryan Adams je za sobom ostavio trag kakav nisu ostavili mnogi daleko stariji od njega. Možemo da govorimo o količinama: tri oficijelna i nekoliko underground albuma grupe Whiskeytown; trinaest solo albuma; veliki i teško prebrojivi skup muzičkih materijala poteklih iz nekih nuz-projekata. Bolje je da govorimo o kvalitetu: Adams je vrhunski autor u hibridnom žanru koji bez pretenzija opisujemo nužno preširokim krovnim pojmom Americana. Cenjen među kolegama i među publikom, svako je spreman da ga sasluša, jer on se javlja samo kad ima šta da kaže, što je odlika čestitih i pametnih ljudi.

E, pa za jesen se sprema četrnaesti album koji će se zvati, prosto, Ryan Adams. A pre dan-dva, osvanuo je prvi rad sa tog budućeg albuma. Poslušajte dobro, vredno je.

Nastavite sa čitanjem… “Daj nam nešto dobro”

Volim egzotične žene. L. mi je rekla da će me to, jednoga dana, skupo koštati. Valjda je samo htela da me uplaši i privuče pažnju na sebe. Nije znala da nisam plašljiv.

Kako egzotika slabo uspeva u našim krajevima, moji flertovi se svode na žene sa raznih meridijana koje pevaju. Tu nema nikakve opasnosti: ako mi se ne dopadnu, lete u kanticu za đubre, zauvek. I niko nije povređen.

E, za ovu, do skora, nisam znao.

Nastavite sa čitanjem… “Lepojka i more”

You packed the sunshine
in your big old suitcase
Now only the rain fills the sky

Jedan od najboljih funk bendova svih vremena sačinjavaju belci, i to Škotlanđani?!?! Neverovatno, ali istinito.

Nastavite sa čitanjem… “Zaustavi kišu”

Moji Moravci bi rekli: mlogo lepo, al’ nema nigde!

Jasno se sećam kako je sve počelo…

Nastavite sa čitanjem… “Žena na uključivanje”

The Haiku of fast food
The rain and the smoke
The sky is crying
Nobody gets the joke

Ben Sidran je moderni jazz muzičar, širokog spektra interesovanja. Karijeru je započeo početkom 60-ih godina prošlog veka u bendu The Ardells zajedno sa Steveom Millerom i Bozom Scaggsom. Deceniju kasnije započinje solo karijeru i do današnjeg dana snima oko tridesetak albuma, vodi par muzičkih emisija na jazz radio stanicama i objavljuje nekoliko knjiga.

Današnja pesma, inače veliki hit polovinom osamdesetih, preuzet je s albuma “On The Cool Side”.

Too many teardrops
For one heart to be crying

Danas vam predstavljamo prvi “garage band” hit, star nešto više od pola veka!

Nastavite sa čitanjem… “96 suza”

Boys, now the times are changing
The going could get rough
Boys, would that ever cross your mind?
Boys, are you contemplating moving out somewhere?
Boys, will you ever find the time?

“A helyzet fokozódik“, glasi kultna rečenica koju izgovara Jožef Pelikan, glavni junak crnohumornog mađarskog filma “Krunski svedok” (A tanú, 1969). U slobodnom prevodu to bi, otprilike, značilo “Situacija se zaoštrava”. I, kao što se u životu obično dešava, malo vremena je trebalo da uđe u svakodnevni govor naših komšija. Ajd’ što su se oni navukli, primetio sam da je i ja često potežem od trenutka kada sam prvi put odgledao taj film.

Kao da mi nije dovoljno replika iz domaćih fimova.

A kada se situacija dovoljno zaoštri, u nastavku svašta može da se desi. Upravo o tome govori današnja pesma.

Nastavite sa čitanjem… “Miran život”

U bre, ima li već 30 godina…

Za neke dve nedelje biće tačno 3 decenije kako je objavljen debitantski album grupe Sade – “Diamond Life”. Sećam se momenta kada sam ga kupio, imam u glavi sliku kako se spuštam niz stepenice do “Dragstora” u Nušićevoj i vadim ploču iz rafa. Licencno izdanje zagrebačkog “Suzyja”, dupli omot…

Današnju stvar komponovao je i u originalu izveo Timmy Thomas još davne 1972. godine. Iako stihovi govore o toleranciji među ljudima, senzualni glas gospođice Adu čini da ova verzija zvuči kao tužbalica rastavljenih ljubavnika…