Category: Muzika

I’m warning you brother, you better watch your happy home.

U nedelju uveče, u Kombank areni u Beogradu je održana još jedna lekcija koju je stara garda upriličila publici svih godina: Tom Jones je došao opet posle pet godina. Setili smo se kakvoj spektakularnoj žurci smo prisustvovali te 2009. godine i nije bilo nikakve dileme: karte za treći red ispred bine smo kupili još pre dva meseca.

Ali ovog puta nismo prisustvovali žurci, već suptilno izvedenom, apsolutno vrhunskom koncertu za sladokusce dobrog prangijaškog rock’n’rolla.

Nije bio bitan izbor pesme, ali sam lupao glavu skoro sat vremena… Ma, lažem: krenuo sam da biram, usput slušao sve i svašta ponovo, prisećao se priloga od pre dve godine, tražio izvore, veze i kombinacije, sve dok se nisam parkirao na ovoj neverovatnoj izvedbi.

Nastavite sa čitanjem… “Čovek koji je sve video. I sve probao. I ostao.”

Kada vadim pesme iz naftalina, stalno rizikujem neku pljuvačinu od ostrašćenih čitalaca/slušalaca. Kao da je bitan današnji stav o njima, gledano sa nekakvog političko/ideološkog ili ne znam kog aspekta.

Glupo, veoma glupo!

Zašto bih pričao o stranim pesmama kada ima i domaćih koje vrede, a koje su obeležile neko vreme koje je davno iza nas. Pa, makar, te “domaće” dolazile i današnjeg “inozemstva”.

Ova, recimo, ima sjajnu priču…

Nastavite sa čitanjem… “Sunce sja za nas”

Kraj sedamdesetih je bio totalna ludnica, barem kada je muzika bila u pitanju. Raščistila se punkerska buka & galama, pa su počeli jasno da se profilišu autori koji su se trpali u new wave. Pored punkerske energije, oni su nudili i odlične pesme. Stoga nije ni čudo što mnoge od njih još uvek često slušam.

Ono što valja, dobro je i posle nekoliko decenija.

Nastavite sa čitanjem… “Nova šansa”

Odavno mi se nije desilo da se neki album tako zalepi za mene da ga slušam danima. Ponekad i nekoliko puta za redom. I još mi nije dosadio. Štaviše, svakim slušanjem otkrivam nove detalje koji me teraju da ga pustim ponovo.

Od moje bezazlene znatiželje upleo sam se u ozbiljnu priču.

Svakodnevno dobijam hrpu promotivnog materijala za raznu muziku. Sve je to lepo & interesantno. A onda sve to treba prosejati i odvojiti žito od kukolja. To već zahteva poprilično angažovanja & iskustva, ali se nekako snalazim. A kada nisam siguran o čemu se radi, potražim pomoć sa strane.

Nastavite sa čitanjem… “Prava stvar”

Freedom of choice
Is what you got
Freedom from choice
Is what you want

U životu često naletimo na potrebu da biramo između dve ili više opcija. Kada smo mali, kukamo zato što roditelji biraju umesto nas i jedva čekamo da dobijemo mogućnost slobodnog izbora… A onda nastaje frka. Time smo dobili i slobodu da donesemo pogrešnu odluku te posle ne možemo optužiti nekog drugog za posledice. Ona alternativna odluka, za koju se ispostavi posle da je bila ipak prava, po teoriji o paralelnim univerzumima nam je život u njemu usmerila u nekom drugom, povoljnijem toku, i iz ovog stvarnog života možemo samo da u glavi kreiramo sliku kako bi nam bilo da smo krenuli tim smerom.

No, to ne znači da ne treba donositi odluke. Makar bile i pogrešne ipak mi sami treba da budemo krojači svoje sreće. Jer ako to ne učinimo, neko drugi će uzeti makaze u ruke – jeste da ćemo time imati nekog drugog da optužimo umesto nas samih, ali obično te odluke ne budu u našu korist…

Posle onako lepo sročenog Šefovog panegirika od pre neki dan, prisetim se da imam jedan jedini singl od Black Sabbatha. Ne sećam se koje su pesme na njemu, mora da mi je nešto značilo čim sam ga sačuvao. Rovarenje po singlicama može biti opasno pa sam, za svaki slučaj, navukao hiruršku masku na lice… Da parafraziram Neila Younga: Dust never sleeps!

Deca su se upišala od smeha kada su me tako opremljenog videla, a ja sam se pogledao u ogledalo i pomislio: Izgledam kao pravi doktor, doktor za rock & roll.

I krenem u operaciju…

Nastavite sa čitanjem… “Otišla si, e pa neka”

Ako ovoga momka do sada niste čuli i videli, onda svakako morate. Čudo jedno od talentovanog mladića koji me je, u trenutku, oborio s nogu.

Njegovo umetničko ime je JR August.

Već na pola pesme me zasvrbi da vidim gde rastu ovakvi tipovi, pa uposlim tražilicu…

Onih nekoliko hitova koje izbaci Gugao povedu me u Zabok.

Nastavite sa čitanjem… “Iskrivljena stvarnost”

Rešili smo se da odemo da beremo trešnjeundvišnje. Gospoja se uglavila kod frizerke (takoreći Zalepugin joj je stari frend), mladić je ulojububregovao kod babeidede. Autanaoružani, sa nogavicama umotanim u čarape i nadom da će nas lajmski potlugmizajući krpelji zubalaoštrijeh što vilicama škljocaju zaobići, uleteli smo u godinamanepokošenu travu naopšteiznenađenje ugaženu jedino u epsilonokolini trešanja. Višnjama komšije ne veruju. Proveli smo se sjajnoneprepričljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Maybe maybe”

She was running away
So now I’m standing at the corner
Lost in the things that I said
What am I supposed to do now?

Ma kako pazili, svakome se desi da zaluta. Bilo da si hodao ili vozio, odjednom spoznaš da nema dalje, da se ispred nalazi samo zid. A onda kuku & lele, treba se vratiti nazad…

Naš jezik ima lep izraz za opisano stanje: ćorsokak. Najčešče ga koristimo u trenucima kada se zagubimo u životu, pa krenemo da lupamo glavom kako da se izvučemo iz svega toga.

Što tvrđa podloga za udaranje, to bolje. Jes’ da više boli, al’ brže se osvestiš i nađeš rešenje.

Nismo mi kao junak ove pesme da stojimo & čekamo da nam ženska pruži ručicu i izvede nas na sigurno. Ako nas je već dovela u ćorsokak, zašto bi to radila?

Nastavite sa čitanjem… “Slepa ulica”

Ovo slušanje će da potraje. Skuvajte kafu ili, još bolje,
naspite neko pićence.

Kako sam izašao iz puberteta, izašao sam i iz komplikovane muzike uz koju se lepila etiketa progressive. Iako se prva polovina sedamdesetih pamti po dominaciji tog pravca i mnogim brilijantnim albumima, kako je vreme odmicalo, tako je postajala sve dosadnija. A često i sama sebi cilj, pa su albumi sve više ličili na veštačke konstrukcije virtuoznih muzičara koji su na silu pokušavali da nadmaše sami sebe.

Dobrih petnaestak godina se na toj sceni ništa značajno nije dešavalo, a onda se pojavila hrpa novih i interesantnih bendova koja je inspiraciju nalazila u zlatnom periodu prog-rocka. Doduše, sa novim zvukom & načinom razmišljanja i prilagođeni novoj tehnologiji koja se, u međuvremenu, razvila.

Ja sam se i dalje držao starih i proverenih prog ljubavi iz mladosti.

Nastavite sa čitanjem… “Vrata”