Category: Muzika

Postoji reč za to: konfabulacija. Svejedno, moram da se izvinim čoveku.

Danas je dve nedelje kako sam se ogrešio o Peacocka, a da mu ni reč izvinjenja nisam uputio. Priča je malo složenija, ima previše tananih niti zbog kojih znam da mi Zoća nije zamerio, ali svejedno.

Phui, odakle da krenem? Najbolje redom.

# Slika prva: Rana adoslescencija

Beše neko društvo nafuranih junoša sa kojima sam se družio kad sam išao u osmi razred osnovne; bilo mi zanimljivo da razmenjujem iskustva o muzici sa njima. Jedan iz tog društva je u policu sa pločama vredno trpao sve redom od middle of the road bendova, a nekako je, obaška, imao nepogrešiv osećaj za kič. Imao je sve od Bad Company, ali ništa od Free. Imao je jedan album grupe Deep Purple, ali zato je jedva čekao izlazak trećeg albuma od Whitesnake. Posebno mi je ostala u pamćenju rečenica koju do dana današnjeg nisam uspeo da raščivijam: “A šta će mi Led Zeppelin kad imam sve od Black Sabbath.” Bio sam suviše zelen da shvatim da čovek priča gluposti. Zamolio sam ga da mi pusti nešto od Sabbatha.

A on mi pusti ovu stvar.

Nastavite sa čitanjem… “Ono kad polupaš lončiće”

Tema je teška, ali odavno osećam potrebu da se sa njom suočim.

Razumem ja da ljudi traže različite stvari od muzike. To je, možda, i najveća odlika tog neuporedivog proizvoda ljudskog duha. Računam, to je u redu. Nekome je do zabave, neko voli da popuni ambijent zvučnom slikom, neko želi da guši svoje emocije u akordima, nekome je do intelektualnog ili kakvog drugog izazova, neko pokušava da se uzdigne. Zato i razni oblici muzike, zato žanrovi, zato i razni pristupi.

Kada natrčim na ovako nešto, ja obavezno zastanem. Zastajem i sad, puštam, pa ću da vam ispričam jednu kratku priču.

Nastavite sa čitanjem… “Kako i zašto (ne) voleti vrhunsku muziku”

If I listened long enough to you
I’d find a way to believe that it’s all true
Knowing that you lied straight-faced while I cried
Still I look to find a reason to believe

Koliko sam samo puta čuo današnju pesmu…

I ne samo čuo, znam i da je pevam. A povod za nju je uvek neprijatan. Ostavi te riba, a tebi ostaje samo da pevaš ili zviždućeš. Da, da, i to mi se dešavalo…

Sada bi trebalo da opalim pljuvačinu po lažljivim ženama, ali neću. Ja sam pristojan muškarac.

Kod njih laganje dođe kao nešto normalno. Zbog toga im se često desi da se zanesu, pa ne znaju da se zaustave. Ne shvataju da ih, ma koliko vešte bile u tome, odaju sitnice. To je trenutak kada pravi muškarac, kao John Wayne, napusti predstavu i krene u novi film.

Nastavite sa čitanjem… “Razlog da se veruje”

Stay all night, I dare you

David Gedge, osnivač (i trenutno jedini iz originalne postave) indie rock benda The Wedding Present često u svojim tekstovima ima za temu seks. Ni ovaj put nije izuzetak.

Nastavite sa čitanjem… “Usudi se”

Junaku ove pesme Paula Younga nije lako… ukapirao je da je zasrao kod svoje cice kada je otišla i sada joj pevuši da mu se vrne, polivajući se fekalijama za period u kome su bili zajedno i kada nije shvatao šta ima pored sebe.

Mi ljudi smo prokleti, treba da izgubimo nešto kako bismo shvatili šta smo imali. No, ovaj momak možda ima šanse, treba samo da se parkira ispred njene gajbe i kampuje tu dok se ona ne sažali na njega. Žene su takve, pre će izabrati zlo koje znaju nego dobro koje im je neizvesno – sigurica je vazda bila na ceni. Teže je onim mučenicima koji očajnički pokušavaju da navabe natrag svoje drage za čiji odlazak sami nisu krivi…

Nastavite sa čitanjem… “Vrni se i ostani zanavek”

Tito, vrati se!

Nije ovo politički apel, da se odmah razumemo, nego muzički. Slušalo se, bre, svašta početkom sedamdesetih i bili smo u toku sa svim što se dešavalo u svetu muzike. Barem u komšiluku kome danas težimo ponovo da se priključimo. EUropa nema alternativu!

Već smo bili zatrovani Kosom u Ateljeu 212, Isus Hristos Superstar se redovno slušao, a po novinama su najavljivali novu senzaciju iz pera Andrewa Lloyd Webbera. Čekali smo “Evitu“.

Od trenutka kada se album pojavio, bilo mu je potrebno tačno jedanaest dana da stigne do Vuleta. Tada nije postojala brza pošta.

Već sutradan se kaseta sa snimkom zavrtela kod mene. I slušala se dok se nije izlizala… I dok na nju nisam zaboravio.

Nastavite sa čitanjem… “Kakav cirkus!”

Dan je trebalo da bude miran i relaksirajući, što se retko dešava. Takav je i bio sve dok nisam otišao na jedno od onih skrovitih mesta na netu na kojima se kriju svakakve muzičke opskurnosti. A onda me je zakucao jedan od tipova koji tamo vise. Ne nekim retkim snimkom koji do sada nisam čuo, već novim EP-jem Jeffa Becka koji nije evidentiran ni na njegovom oficijelnom sajtu.

U istom trenutnku adrenalin je krenuo, a uši su mi se zažarile.

Nastavite sa čitanjem… “Neočekivano”

Svakodnevno se susrećemo sa gomilom ljudi o kojima nemamo pojma ni ko su, ni šta su. Gledamo lica koja su zabrinuta, smeju se ili pate. Pokušavamo, ako imamo vremena i volje, da odgonetnemo šta se nalazi iza njih. Retko nam to uspeva; duša je sakrivena duboko u ljudima i tek oni posmatrači, najpronicljiviji, uspevaju da dopru barem do nekih tananih niti razapetih u svakom čoveku.

Onima koji, pride, znaju i da napišu pesmu o tome, i to dobru, skidam kapu.

Nastavite sa čitanjem… “Hendra”