Category: Muzika

Danima mi se mota po glavi, a ja nikako da se setim odakle je došla. Mislim, pesma, nema danas lascivnih priča. 🙂 Nisam, iz inata, hteo da uposlim Gugla, hteo sam da se sam setim. I tek tada nastaje problem. Ne zbog godina, već zbog velikog uzorka. Pa pretraživanje onoga u glavi sporo ide. 🙂

Vremenom se čovek navikne na sve to, pa samo pusti program u pozadini i radi druge stvari. Rezultat će, kad-tad, da se pojavi. Nevolja je što se, po pravilu, rezultat pojavi usred nekog drugog posla, pa nastane tarapana: započeti posao treba dovršiti, a misli traže da što pre budu zabeležene, da ne odvrludaju predaleko i zagube se.

Zato, bataljujem sve započeto, može neko vreme da pričeka.

Nastavite sa čitanjem… “Ne budi heroj”

So you finally got what you wanted
You’ve achieved your aim by making me walk in line

Rad Paula Wellera najbolje znam iz perioda dok je vodio The Style Council. No, red je da se malo vratimo korenima.

Nastavite sa čitanjem… “Sakupljač leptira”

Volim vizionare, bilo koja umetnost da je u pitanju. Imaju, bre, petlju da teraju svoje, ma koliko ih okolina razumevala ili ne. A ne kao većina od nas: pos’o – kuća, sa nešto malo razonode između. Što bi jedna moja prijateljica rekla: “Fuj! Kakav to je to život?” 🙂 Sa jedne strane, jeste ona u pravu, lako joj je da tako gleda, još uvek je sisanče na državnim jaslama pa je ništa ne žulja. A sa druge, nikada nije delila moju opčinjenost neobičnim ljudima u kojima sam pokušavao da prepoznam nešto što se, na prvi pogled, ne vidi. Mogla je neprestano da gleda reklame, da ih duhovito komentariše i da se dobro zabavi.

Eeee, da sam i ja takav, lakše bi mi bilo. Mene reklame samo nerviraju. Izgleda da se nisam rodio kao potrošač. 🙂

Kada bolje razmislim, ispada da ja ovde reklamiram muziku za koju mislim da je dobra i interesantna. Fuj! 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Pauza za reklame”

Boardwalk Empire jedna je od retkih serija koje redovno pratim. Prevedena je kod nas kao “Carstvo poroka”, valjda zato što “promenada” kao termin nije zvučao dovoljno čvrsto za žestoku radnju koja se u njoj odigrava.

Šta reći za seriju kojoj je Martin Scorsese režirao pilot epizodu i uspostavio standarde koje su reditelji ostalih epizoda mogli samo nadalje da emuliraju. Naravno, tu je i glavni lik kojeg maestralno dočarava Steve Buscemi, kao i galerija manjih likova među kojima… pa, poslušajte

Ko je sad ova curica?

Nastavite sa čitanjem… “Bluz na promenadi”

Brišemo prašinu, Ćerka i ja. Ona, kao svaka praktična, mlada žena, mora da nešto kaže:

– Ćale, dokle će ovi tvoji singlići da ti skupljaju prašinu?
– Što, smetaju ti?
– Mogli bi da stavimo nešto umesto njih?
– Mogli bi, nešto, što će isto tako, sakupljati prašinu! 🙂

DUST NEVER SLEEPS!!! :))

Zato sam i rekao sinu: “U životu, deli sa sestrom sve na pola, al’ ploče i muzika su tvoje! Kod nje, sve će to završiti u kontejneru, da ne pravi lom u kući. Bez obzira kakva je moda, nikada se neće uklopiti u njen ambijent… sem ako ne nađe Zeta koji to voli. A to je, danas, retkost… Imam dovoljno godina da mogu da sumnjam 🙂

A, ako joj kažeš koliko to, otprilike vredi, tek tada ćeš imati problem. Žene su praktčne: Kada im kažeš da od prodaje ploča možeš da kupiš dobru kuću, stan ili kola… Onda jebeš ploče, život, zadovoljstvo, sve ostalo… Sve ono što jesmo i sve što nismo… Sve se svede, na žalost, na… “

E, onda sam rešio da se posvetim singlovima, B-stranama, iz inata… 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Čovek koga znam”

Bokserski ustanak bio je jedan od važnijih događaja u modernoj istoriji Kine, u poslednjoj godini 19. i prvoj godini 20. veka. Prvenstveni cilj ove pobune, koju su pokrenuli pretežno pripadnici Han populacije, bio je proterivanje “stranih đavola” sa kineske teritorije, ali i vraćanje na vlast dinastije Ming i zbacivanje mandžurijanske manjine s vlasti. Nekoliko stotina stranaca je ubijeno, rušene su crkve i škole, ali intervencijom međunarodnih sila ustanak je relativno brzo ugušen i Kina je bila primorana da plati veliku ratnu odštetu.

Zanimljiva je činjenica da sam, pre nešto više od dve godine na nekoj konferenciji u Amsterdamu imao prilike da ćaskam s grupom kineskih biznismena. U razgovoru smo se dotakli istorije i bio sam iznenađen da nijedan od njih ne samo da nije imao pojma, nego nikada nije ni čuo za ovaj događaj. Nezainteresovanost ili kineska cenzura istorijskih knjiga, elektronskih medija, pa i Interneta, nisam saznao razlog.

Niti znam zašto je bend koji svira ovu pesmu nadenuo sebi taj naziv, no prave dobru muziku pa i nije toliko bitno.

Nastavite sa čitanjem… “Dijamanti”

Eto, ponovo imam problem sa rečima. Taman sam hteo da nađem reference na srpskoj Wikipediji kako bi svima bilo lakše da prate šta to ja pišem, a ono – nema.

Ne mogu da se načudim, reči imperijalizam/kolonijalizam, toliko odomaćene u našem narodu, za kojima se lako poseže za kafanskim stolom, kao da ne postoje u srpskom jeziku. Šta bi na to rekli drugovi Marx & Engels, ne znam, a druga Lenjina i da ne pominjem.

Verovatno se prevrću u grobu!

Nastavite sa čitanjem… “Breme sramote”

Moja netrpeljivost prema muzičkoj industriji je dobro poznata. Za njene predstavnike, muzika je zlatni rudnik iz koga se izvlače enormne svote novce, a za mene je to umetnička forma. U retkim prilikama, u industriji se pojavi i dobra ideja, ali se uvek, na kraju, ispostavi da se radi o parama. Krajem osamdesetih stidljivo su se pojavili natpisi o ponovnom okupljanju Bitlsa. Doduše, bez Johna Lennona, on je već bio pokojni, pa se tražio četvrti čovek, onaj koji bi bio dostojan tog radnog mesta. Svotice koje su se pominjale bile su impozantne, a licitiralo se imenima raznih poznatih autora. Navijao sam za Elvisa Costella, jedinog iz mlađe generacije engleskih muzičara koji je imao karijeru bez ikakvih oscilacija, pouzdanog songwritera kome nije bio nikakav problem da se na svakom albumu uspešno prošeta kroz nekoliko žanrova. A i nosio je cvikere, k’o Lennon. Doduše, drugačijeg okvira, ali to se da lako promeniti. Nastavite sa čitanjem… “Bog je komičar”

Naterao sam sebe da, posle dugo vremena, pročešljam aktuelne svetske top liste. Znate li koliko je sve to trajalo? Kratko, nego šta, ne treba to gubiti vreme. Sve što sam čuo/video mi je degutantno i priglupo, začinjeno velikim marketinškim kampanjama koje prodaju sve sem muzike. Naročito u Americi. A ako isključim sliku, vrlo teško mogu da razlikujem izvođače. Današnja popularna muzika postaje svojevrsna zvučna kulisa, tako da se ne razlikuje zvonjava mobilnog telefona od elektronske dance muzike u klubovima.

Pitanje je da li smo to hteli? Nismo, naravno, ali ko nas pita? Stasali su neki novi klinci koji su inertni, pa im možeš servirati svašta. Samo da ne naprežu moždane vijuge. 🙁

Nekada su ovakve pesme bile hitovi!

Ožeži!!!

Problematični momak iz Dublina, Phil Lynott, imao je problem kako da obuzda svoju nezgodnu narav. Činilo mu se da je jedan od dobrih načina da izbaci višak energije svirka s bendom, bolje nego da se svakodnevno tuče i pijanči. No, ono što se čulo na prva dva albuma grupe Thin Lizzy bilo je poprilično klimavo i ličilo je pre na inventar lepih želja i muzičkih uticaja, nego na jasnu ideju. Sudbina grupe visila je o koncu, a diskografska kuća je spremala otkaz.

Nastavite sa čitanjem… “Viski u krčagu”