Category: Muzika

Muzika pokreće misao

Kolosalno, u svakom smislu

“My philosophy is to have a really good time and never to
let anything stop me from doing what I want to do.”
Michel Petrucciani

Nažalost, Mišel Petrućiani (Michel Petrucciani, 1962-1999) je otišao prerano, u amanet nam ostavio da razmišljamo, i naravno, muziku. Verovatno i tamo gde je sad ima visoku stolicu i naštimovan klavir. Au revoir Maestro.

Koncert koji vam preporučujem na ovaj redak datum snimljen je u februaru 1998. godine u Štutgartu. Poslušajte koliko bogato može da zvuči jedan trio. Uz Petrućianija su Entoni Džekson (Anthony Jackson) na basu i Stiv Gad (Steve Gadd) za bubnjevima. Džez standardi koje budete prepoznali, siguran sam, ostaviće upečatljiv utisak na vas.

Da citiram: „Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.“. Uživajte.

Pjesma No. 3

Tekst koji sledi govori o nečemu što volim. Zato ga pišem najintimnije što mogu. A vi shvatite ili ne, naklon dajte ili nogu. Kako god, no hard feelings, molim.

Dvadeset debelih godina dešava nam se demontiranje životnog modela koji smo živeli prethodnih pedeset. Voleli mi to sebi da priznamo ili ne, dobre strane tog modela su bile pre svega kulturološke. Operske dive Narodnog pozorišta u Beogradu imale su obavezu svratiti par puta mesečno u Radio Beograd, i tamo snimiti kakvu lepu narodnu pesmu. Televizija Beograd je imala dečiju redakciju koja je imala sopstvenu produkciju. Molim da notiramo: odličnu produkciju. Čak ni najniži, ameboidni, oblik televizijske zabave, takozvani kvizovi, nisu za svoj centar imali gledaoca, već znanje. Dok padam u nesvest pred likom i delom Lazara Stojanovića & Co., poslednjim trzajem svesti primećujem kako današnje prikazivanje tada zabranjenih filmova jasno govori o tome da su cenzori nekada jako dobro umeli da prepoznaju đubre.

I toliko o tome. Nego:

Nastavite sa čitanjem… “Pjesma No. 3”

Duvaj vetre

“…Ako se teturaš po pokretnoj traci,
onda šlajfuješ čitavog dana…”
– Tom Waits

Ovog dana koji nam je svake četvrte godine dat, ne bi trebalo da šlajfujemo. Bolje da napravimo promaju i neka bude oduvano što oduvano može biti.

Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”

R.I.P. Billy Strange

Juče je preminuo muzičar čije ime ne zna puno ljubitelja muzike. Svejedno, ostavio je traga kao autor i gitarista i zaslužio je da makar klimnemo glavom u njegovu slavu.

William E. “Billy” Strange je rođen 1930. godine. Muzikom se bavio multidisciplinarno: kao autor, aranžer i rearanžer, gitarista, pevač i producent. Ne može mu se osporiti da je imao čudne i avangardne ideje. Sledeća numera je njegovo autorsko delo: molim vas da imate na umu da je to napravljeno i snimljeno 1968. godine, kada su mogućnosti u studiju bile neuporedivo manje nego danas.

Mada, kada je The King pevao, nikakav dodatni kvalitet zvuka nije mogao da doprinese dobroj prodaji – da se samo nakašljao u mikrofon, to bi bio hit tih godina.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Billy Strange”

Poslednji sagoreli roker

Pojavio se kad smo mislili da se neko takav više ne može pojaviti. U danu koji smo upravo ispratili, bilo bi mu 45. Umesto toga, odlučio je da zauvek ostane mlad.

Kurt Cobain (1967 - 1994)Kurt Donald Cobain je rođen 20. februara 1967. godine, verovatno u nekoj sivoplavoj kišnoj noći američkog severozapada. Rodio se u bojama grandža, tako je i odrastao. Sa gitarom u rukama.

Tako je i završio 5. aprila 1994. Sa pumparicom u rukama.

Sećam se tog dana. Voleo bih da se ne sećam. Nije ni čudo da iz Sijetla dolaze sivi i sjebani ljudi, pa taman da su milioneri. Tamo samo tinejdžeri osećaju mirise, kaže legenda.

Nema to veze, poručuje Nirvana sa omota jedne od najvažnijih ploča poslednje dekade dvadesetog veka.

Nastavite sa čitanjem… “Poslednji sagoreli roker”

Fauna Jana Andersona

“Funny old birds, penguins”
Ian Anderson

Ne, Jan Anderson (Ian Anderson) nema pingvine. Barem ne još. Mada, s obzirom na to koliko voli životinjskli svet ne bi bilo čudno da neke “ptice u fraku” i usvoji. Čitao sam svojevremeno neki intervju u kom nije bilo ni pomena o muzici i njegovoj karijeri, ali je zato nabrajanje živuljki koje ima na svom porodičnom imanju potrajalo. Uključen je i u akciju očuvanja mačaka u divljini, malih i velikih. I pade mi na um da je ovo pravo mesto da uz muziku prođemo kroz “životinjsko carstvo” Jana Andersona. Nećemo videti sve, ima i retkih vrsta, nevidljivih ljudskom oku i nečujnih ljudskom uhu, ali biće i ovo dovoljno.

Pa da krenemo…

…da vidimo životinje…

…a eto i starih, dobrih pingvina…

…vidi, daždevnjak!

Nastavite sa čitanjem… “Fauna Jana Andersona”

Happy Birthday, Mr Gabriel!

Danas je rođendan jednog od najvećih umetnika u istoriji rock ikonografije. Proizvodio je multimediju još u vreme kad mi nismo ni znali šta ta reč znači.

Peter Brian Gabriel je rođen 13. februara 1950. godine u južnoj Engleskoj. Bio je osnivač i frontmen grupe Genesis. Iza rada u toj grupi, seldila je duga, plodna i neverovatno uspešna solo karijera koja traje i danas, evo već punih 35 godina.

Idemo redom.

Da je Gabriel ostavio samo ono nasleđe u grupi Genesis, a da se posle posvetio lezilebovanju, bilo bi dovoljno za trajno poštovanje. Budite slobodni da pitate bilo kog ozbiljnog poznavaoca grupe, svako će vam reći da je zlatna petorka Gabriel-Hackett-Rutherford-Banks-Collins neprevaziđena kao oblik benda. Pa mislim: Nursery Cryme; Foxtrot; Selling England by the Pound; The Lamb Lies Down on Broadway. Birajte redom ove albume i pažljivo ih preslušajte sve. A ako ste baš-baš dokoni, onda pokušajte da dokučite koji je od tih albuma najbolji.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gabriel!”

Ko kosi, a ko vodu nosi

Ne mogu da izdržim. Moram da ispravim jednu nepravdu.

Postoje stvaraoci i postoje interpretatori. Opredelite se.Znam, tužno je i patetično sad to potezati. O mrtvima sve najlepše i ostale gizdave parole koje nisu ništa drugo nego kliše.

Znam i to da svetom hodaju lenji mozgovi, a to je strašnije od smrti jedne pevačice koja je deset godina hodala stazom samouništenja i najzad uspela u nameri. Posebno me je isprovocirala nepažljivo izrečena i nehotično pogrešna kvalifikacija moje školske drugarice, koja je na fejZbuku napisala:

Ostavila je pesmu za sva vremena..

E, pa neće biti. Nije Whitney Houston ostavila nikakvu pesmu. Koliko znam, ona u životu nije napisala nijednu pesmu – pevala je ono što joj drugi napišu. U slučaju o kome je reč, ona je ostavila svetu jednu nezaboravnu interpretaciju. I to je to. Ne, to nije bilo malo. Ali  da se zna ko kosi, a ko vodu nosi.

I zato, sasvim nehotice se navadih da delim pamet okolo, kao da je imam previše, Bože me prosti. Želim da vam skrenem pažnju na jednu lepu i važnu pesmu iz 1974. godine, u izvedbi autorke.

Jesmo li se razumeli?