Category: Priče o muzičarima

Priče, bajke, mitovi i ostale činjenice o ljudima iz muzike

Gde prestaju činjenice, tu počinje istina

Slomi se, o, skloni se.
I nosi se u pizdu materinu.

Na poslednjem mestu koje biste očekivali, ali sasvim prikladno da se lako upamti, dobra misao se zakačila za mene. Na početku jednog od onih filmova o Indijani Džonsu, nemojte da me pitate kojeg, upravo profesor Džons kontemplira pred studentima i kaže nešto ovako:

– Arheologija se ne bavi istinom, nego činjenicama. A ako vas zanima istina, katedra za filozofiju je niz hodnik.

Vala, baš.

Upravo se ovih dana dešava nešto neprijatno u javnosti: činjenice su ustupile mesto istini i nastala je frtutma. A da bi sve pride bilo i strašno, predmet pretakanja činjenica u istinu je jedna tužna i tragična priča u čijem centru je osoba koje više nema.

Nastavite sa čitanjem… “Gde prestaju činjenice, tu počinje istina”

In memoriam: Boris Aranđelović (1948-2015)

Suština pasijansa se sa tugom i poštovanjem oprašta od veličanstvenog pevača.

Znali smo da je ozbiljno bolestan. Nismo znali da mu je kraj baš toliko blizu. Disappointed smile

Davno je bilo kad je žario i palio u Smaku, najmanje shvaćenom velikom bendu počivše Jugoslavije. Pamtićemo ga.

In memoriam: Arsen Dedić (1938-2015)

Sa suzom u oku, Suština pasijansa se oprašta od jednog od najvećih umetnika čiji jezik smo razumeli.

arsen

Daj, stani načas i daj mi snage da oprostim se bar od nje. I da mi društvo pjesmu svrši. I da se čaša ispije.

Zbogom, Pesniče. Bila je čast živeti u tvoje vreme.

In memoriam: Chris Squire (1948-2015)

Contained in everything I do
There’s a love, I feel for you
Proclaimed in everything I write
You’re the light burning brightly
Onward through the night
Onward through the night
Onward through the night of my life

Još jedan od Velikih Majstora ode na Neko Bolje Mesto. Chris Squire je bio spiritus movens grupe Yes: u nekim ključnim, zapravo prelomnim trenucima, presuđivao je o tome da muzika ide i dalje.

Chris Squire (1948-2015)

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Squire (1948-2015)”

In memoriam Владимир Фурдуј Фурда

Вероватно сам га први пут видео у неком од спотова у емисији “Концерт за луди млади свет” која се вртела ваљда понедељком око 18:45 или у тако неко невреме. Тада нисам честито ни знао како се зову групе, а камо ли ко у којој свира.

Убрзо сам га видео и уживо – био је некакав концерт, преношен за Радио Београд, први (!) програм. Свирали су “Џентлмени” (настали, ако се добро сећам, неком мешњом карата из два друга шпила) па онда “Корни група”, за коју сам већ знао да су прва домаћа супергрупа, по речима неког новинара. Бата из “Индекаса“, Хрељац и Фурда из “Елипси”, Преле из “Косе“, за Борка се не сећам ничег. Свирка на само два ћошка од мене, то се не пропушта. Имао сам дванаест година, и први пут видео бубњара коме палица одлети три метра у вис, и за ту десетинку секунде док спустим поглед да видим како ће да се спетља, он већ има две палице у рукама и није пропустио ни такт.

Касније сам имао прилике да га гледам са веће близине. Бубњари су дефинитивно најфотогеничнији музиканти, ваљда су физички највише у контакту са инструментом и то им се види на лицу. Нажалост, једина фотка где сам тако нешто успео да ухватим је ова.

eos_1397120120812_21_08_b

Тешко је чак и искусном фотографу (а имао сам већ седамнаест година кад сам ово снимио) да га ухвати баш како га је видео, нарочито у задимљеној сали са двапут више људи него што може да прими, но о томе смо већ. Добро је да сам ухватио и ово.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam Владимир Фурдуј Фурда”

Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja

Pre nekoliko dana, Wizz Jones je morao da se obrati policiji jer se njegov prijatelj i saradnik na lokalnoj turneji nije pojavio na svirci te večeri. Sam taj čin nedolaska je Jonesu bio dovoljan za uzbunu: za preko pedeset godina neprekidnog rada na sceni, to se njegovom prijatelju nikada nije dogodilo. Nažalost, crna slutnja se obistinila: pronašli su ga u njegovoj kući u jugoistočnoj Škotskoj mrtvog; utvrđeno da je bila reč o srčanom udaru.

John Renbourn, jedan od utemeljitelja britanske prog-folk scene, otišao je na Neko Bolje Mesto 26. marta 2015. godine, pri kraju turneje po Ostrvu, već se radujući sledećoj turneji koja je trebalo da započne uskoro.

Imao je 70 godina, znanje u glavi i veštinu u rukama, karijeru pred kojom se skida šešir i poštovanje publike i kolega muzičara. Mnogima od njih bio je učitelj: štaviše, dominantni deo kapaciteta svoje snage nakon što je prošla zvezdana era žanra u kojem je bio kralj posvetio je prenošenju znanja i u tome je bio nesebičan. Bio je to život koji treba slaviti.

Nastavite sa čitanjem… “Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja”

Naštimuj sajlu zadnje kočnice na G i ne brini za ton

Ako je Cevka uopšte nečemu zaista značajno doprinela, a da to nije puka zabava ili lopatanje muzičkih i filmskih ostvarenja, onda je to bogata arhiva televizijskih sadržaja iz onog davnog vremena kada je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija predstavljala koliko-toliko zdrav oblik porodične zabave. Rečju – ni blizu kao danas.

U tim starim snimcima možete zateći svašta, ama BAŠ svašta. Elem, ako ste ikada u životu zaista hteli da proverite šta je to Zappa, znate i sami da je to posao bez kraja i konca. A u tom poslu, moraćete da se suočite i sa ovim snimkom.

Razni su komentari mogući. Uveren sam da ćete se složiti sa mnom: bolje da propustimo komentare i da uživamo u… uh… muz… oh… mzzz… muzičkom kontekstu dva bicikla.

Čovek i njegove gitare

Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.

Nastavite sa čitanjem… “Čovek i njegove gitare”