Ponekad se najbolja rešenja nalaze tamo gde ih uopšte ne očekujete.
Međutim, mnogo je važnije da prepoznate prirodu problema. Za rešenje ćete lako, kada za to dođe vreme.
A na galamdžije svakako više niko ne računa kao na relevantne činioce.
Category: Film
Sedma umetnost će opstati. Uprkos Holivudu.
Marsel, pevac koji se nije dao
Ako sam dobro ukapirao, ovo je istinita priča: Marsel je bio petao iz belgijskog gradića Tervurena koji je bio kralj svog dvorišta. I kao takav, bio je neuništiv. Poslušajte priču.
Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo
Svako će se složiti da nam je tehnologija učinila živote udobnijim, može biti da nam je i ponekad zanimljivije ako koristimo tehnologiju. No – šta je sa suštinom? Jesmo li bolji ljudi? Živimo li zdravije? Umemo li da razmišljamo bolje? Nalazimo li ikakvu novu suštinu ili smo previše zauzeti da bismo primetili pravi svet oko nas?
O tome govori ovaj film.
Nastavite sa čitanjem… “Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo”
Podgrevanje
I tako, mali je svet… Sretneš se sa nekim ko ti je nekad nešto značio, hoćeš da budeš ljubazan, baš se dešava prigoda, i tako…
Neki to vole vruće. Niko to ne voli podgrejano.
Privremeni gubitak koordinacije mišića
Trajalo bi predugo da vam sad objašnjavam zašto sam se setio ove scene; oprostićete, nadam se, što tog objašnjenja neće biti. Premija je već i to što sam tu scenu uopšte i našao u celini, bez okolnih komada, dostupnu na Cevki.
Pazi sad šta znači gluma. Uhvatite priču koju pričaju dva lica.
White man’s burden, Lloyd, my man, white man’s burden.
Kraj glume. Nema dalje.
Nije Kubricku bilo lako…
Pademinaum da overim šta uradiše Simpsoni, po tradiciji, za omiljeni trgovački praznik Amerike (osim Božića, naravno – nego, Noć veštica, iliti po novosrpskom Halloween, danas postoji još samo zahvaljujući trgovcima). U poslednji čas, kad sam overio da su se uhvatili Kubrickovih filmova, ta tema je prestala da me zanima i uhvatio sam se nečeg drugog.
Epski. Pogotovo Jack Nicholson i njegovo “What scene?” – epski na kvadrat! 
Budilnik iz "Dana mrmota"
Ovo jutro se čini sasvim prikladnim da se prisetimo filma i, pogotovo, onog blesavog budilnika sa radio-aparatom.
Posvećeno svima nama koji uglavnom živimo u danu mrmota.
Kako slepca naučiti da puca
Istražujući ko je Kurt Quinn, vizionar-izumitelj iz jučerašnjeg jutarnjeg priloga, baš sam se iznenadio kad sam spoznao da je reč o talentovanoj, višedisciplinarnoj, multitemporalnoj, kvazimultiplikovanoj i nadasve harizmatičnoj osobi čudnih kvaliteta koji se ispoljavaju isključivo u kombinaciji sa faktorom iznenađenja na potezu između genija majke mi i jao-jao k-kako m-mm-montira, što nikako ne treba pobrkati sa permanentnim socijalnim nausaglašenostima koje vladaju na tlu između Atlantskog i Tihog okeana i koje su prepoznate kao potencijalni uzrok ovog rada°.
Uglavnom, evo rezultata istraživanja. I kao što rekoh: ovo je očekivani, ali ipak nesvakidašnji slučaj hroničnog poremećaja psihičkog obrasca kojem su pravi vizionari, izgleda, često skloni (v. Julije Cezar, Karlo Veliki, Džingis-Kan, Napoleon Bonaparta, Aleksandar Vučić).
_________
° Rečenica od samo šest i po redova? Pih! Loše! Pa nekad sam tako iz cuga govorio po pet minuta. A sad ni dva minuta pisanja. Strašno. Moraću da kupim taj bendžoboš i bacim se na vežbanje.
Pao sam i ne mogu da ustanem
Kad te sateraju u mišju rupu
Poenta svake demonstracije je da se pokaže, vidi i zna čiji je veći. Neko sa tim metodama završi negde pre puberteta, a neko tek počne tokom adolescentskog perioda i onda ne može da prekine nikada.