Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sedma umetnost će opstati. Uprkos Holivudu.
Očekujući da Billy Bibbitt završi ono što je započeo sa Rose u odvojenoj sobi, McMurphy se lenjo okreće ka Poglavici i kaže:
– Chief… You and I… When we get to Canada…
I to mi ostade uzrečica posle svih ovih godina, još od prvog gledanja filma: when we get to Canada. Zvuči mnogo bolje od “kad na vrbi rodi grožđe”. Elem…
Evo malo lješnjaka za vjeverice. Broj onih koji su naseli se iskazuje velikim, velikim brojkama. Istina, lebdeće sokoćalo zaista postoji, ali to je iz neke druge priče.
Podelili su Oskare, opet. Nije važno ko je šta dobio°. Nije važno koliko je dobar film koji je dobio pedeset sedam Oskara. Nije važno ni kako i zašto svi oni tamo održavaju sliku glamura u nečemu što realno nije predmet glamura, već je jedna prosta, lukrativna industrija koja donosi više novca nego industrija proizvodnje materijalnih dobara.
Svaki čas je dobar, a ovaj je najbolji, da se prisetimo najvažnijeg pojedinačnog događaja u istoriji 86 svečanosti dodela godišnjih nagrada američke Akademije filmske umetnosti i nauke iliti Oskara.
Mesje Cok je vlasnik fabrike bombi. Čeznući za efikasnošću i profitom, zamenio je radnike vrednim robotima. I sve je bilo takoreći savršeno, dok jednom prilikom nije došlo do čudnog susreta tokom kojeg je otkriveno nešto neočekivano…
Dobar video se ne pravi ovako. Za dobar video je potrebno imati dobru ideju, što ovom dečku nedostaje. Ali svejedno: da vidimo šta se danas može izvesti kućnom montažom, jer valja i to znati (kome treba, to jest).
Um caruje, (procesorska) snaga dobro dođe.
I taman kad pomisliš da se stvari dobro razvijaju, otkriješ da tvoja popularnost prevazilazi tvoje poznavanje… tih… stvari…
Nema dečurlije na Suštini pasijansa, što je šteta. Mogli bi da nauče nešto.
Život je pun iskušenja i opasnosti, ali se moraš suočiti sa njim. Samo je pitanje hoćeš li pronaći rešenje za prepreku na koju naiđeš ili će neko drugi morati da ga pronađe za tvoj račun. Od te odluke zavisi sve.
E, baki, sad si nadrljao.
A sad nešto nesvakidašnje, pride iz bunkera, gde je čamilo četrdesetak godina, da odmekne. Predlažem da izdržite te instrumentalne pasaže na blok-flauti na početku, isplatiće se.
Možeš ti misliti da ti je život stvoren za zabavu, da će proći u veselju ili dokolici, ali na kraju ne možeš pobeći od sudbine. Ako je za utehu, na tom putu ćeš barem jednom naići na trenutak kada tvoje delo može da ostane zapamćeno, preduzmeš li ga. Pitanje je, samo: hoćeš li prepoznati taj trenutak i hoćeš li ga iskoristiti?
Nikad ne potcenjuj suštinu svog postojanja.
Suština pasijansa se oprašta od fantastičnog glumca, čoveka koji je ulivao malu, ali izvesnu nadu da Holivud neće pojesti baš svu umetnost iz filma.
Umetnost mu, izgleda, nije bila dovoljna da ga podigne. Bila mu je potrebna hemija. Jebiga. Jebiga. Jebi ga.
Beše neko doba kada su se na marginama holivudske produkcije pravili dobri filmovi. Evo podsetnika u osam bita…
Nastavite sa čitanjem… “Baja (AKA Dude) u osmobitnom izdanju”