Category: Literatura

Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.

– * –

Šta sada prodaju u radnjama

Koratigin dođe do Tikakejeva i ne zateče ga kod kuće.

A Tikakejev je u to vreme bio u radnji i kupovao šećer, meso i krastavce.

Koratigin se neko vreme muvao pokraj Tikakejevljevih vrata i spremio se već da mu napiše poruku, kad odjednom gle, ide lično Tikakejev i nosi u rukama ceger.

Koratigin ugleda Tikakejeva i viče mu:

– A ja vas čekam već čitav sat!

– Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (22): Šta sada prodaju u radnjama”

Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.

– * –

Tok!

Leto. Pisaći sto. Desno su vrata. Na zidu slika. Na slici nacrtan konj, a u konjskim zubima Ciganin. Olga Petrovna cepa drva. Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.

Olga Petrovna (udara sekirčinom po cepanici, koja, međutim, neće nimalo da se rascepi).

Jevdokim Osipovič: Tok!

Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).

Jevdokim Osipovič: Tok!

Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (21): Tok!”

Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop…

– * –

Neuspela predstava

Na scenu izlazi Petrakov – Gorbunov, želeo bi nešto da kaže, ali štuca. Počinje da povraća. Odlazi.

Izlazi Pritikin.

Pritikin: Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop… (Povraća, i odlazi trčeći.)

Izlazi Makarov.

Makarov: Jegor… (Makarov povraća. Odlazi trčeći.)

Izlazi Serpuhov.

Serpuhov: Da ne bi bilo… (Povraća, odlazi trčeći.)

Izlazi Kurova.

Kurova: Ja bih bila… (Povraća, odlazi trčeći.)

Izlazi mala devojčica.

Mala devojčica: Tata me je zamolio da vam prenesem da se pozorište zatvara. Svima nam je muka!

Zavesa.

1934.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

…Ali je usput sreo…

– * –

Susret

Pošao jednom jedan čovek na posao, ali je usput sreo drugog čoveka koji se bezbrižno uputio svojoj kući pošto je kupio veknu hleba.

Eto, to bi, uglavnom, bilo sve.

(bez datuma)

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes.

– * –

Sud linča

Petrov uzjaha konja, i obraćajući se gomili, drži govor o tome šta će biti ako na mestu gde se nalazi javni park, izgrade američki neboder. Gomila sluša i, kako izgleda, odobrava. Petrov nešto zapisuje u notes. Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes. Petrov odgovara da je to njegova lična stvar. Čovek srednjeg rasta insistira. Reč po reč, i počinje prepirka. Gomila staje na stranu čoveka srednjeg rasta, i Petrov, spasavajući život, goni konja i nestaje iza ugla. Gomila je uznemirena i, u nedostatku druge žrtve, hvata čoveka srednjeg rasta i otkida mu glavu. Otkinuta glava kotrlja se kolovozom i zastaje u otvoru slivnika. Gomila se, zadovoljivši strasti – razilazi.

(bez datuma)

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše.

– * –

Makarov i Petersen

Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.

Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.

Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.

Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?

Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.

Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!

Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.

Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?

Makarov: Naslov joj je zagonetan…

Petersen: Hi-hi-hi!

Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.

(Petersen nestaje.)

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (17): Makarov i Petersen”

Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta…

– * –

Gubici

Na pijaci je Andrej Andrejevič Mjasov kupio fitilj i poneo ga kući.

Usput Andrej Andrejevič izgubi fitilj i svrati u radnju da kupi sto pedeset grama poltavske kobasice. Zatim Andrej Andrejevič svrati u mlekaru i kupi bocu kefira, zatim u dućančiću popi malu čašu hlebnog kvasa i stane u red za novine. Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta, ali kada pristupi prodavcu novina, tad, pred samim njegovim nosom, novine nestadoše.

Andrej Andrejevič je tapkao neko vreme u mestu i pođe kući, ali usput izgubi kefir pa svrati u pekaru, kupi francuski hlepčić, ali – izgubi poltavsku kobasicu.

Tada Andrej Andrejevič pođe pravo kući, ali usput pade, izgubi francuski hlepčić i slomi cvikere.

Kući Andrej Andrejevič dođe veoma ljut i smesta leže da spava, ali dugo nije mogao da zaspi – a kada je zaspao, tada je usnio: tobože, izgubio on četkicu za zube i pere zube nekakvim svećnjakom.

(bez datuma)

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

(Kompozitor se, teško dišući, samo skljoka. Neočekivano ga iznose.)

– * –

Četiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi čoveka nespremnog za nju

I

Pisac: Ja sam pisac.

Čitalac: A po mom mišljenju, ti si govno!

(Pisac nekoliko trenutaka stoji, potresen tom novom idejom i pada mrtav. Iznose ga.)

II

Slikar: Ja sam slikar.

Radnik: A po mom mišljenju, ti si govno!

(Slikar odmah pobledi kao platno. I kao trska se zanjiše, i iznenada premine. Iznose ga.) Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (15): Četiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi čoveka nespremnog za nju”